Politički zastoj na Kosovu: Da li se za konačan rasplet čeka Hag?

Kosovo je ponovo u situaciji u kojoj se politička kriza prepliće sa ustavnim dilemama. Nakon junskih izbora pitanje formiranja institucija još nije rešeno, a približava se i datum koji bi mogao dodatno da promeni političke računice - 16. septembar, kada se očekuje odluka Specijalizovanih veća u Hagu u slučaju protiv bivših lidera OVK. Sagovornici Kosovo onlajna upozoravaju da krizu mogu da prodube novi pravni sporovi, kao i da bi politički čvor mogao da se preseče posle presude u Hagu, ali da je pitanje u čiju korist.

Piše: Jovana Jovanović

Šta je ostalo od dogovora Samoopredeljenja sa liderom DSK Ljumirom Abdidžikuom o kandidaturi Bekima Sejdijua za predsednika Kosova i da li su ustavni rokovi za konstituisanje parlamenta pogaženi, pitanja su o kojima se poslednjih dana mnogo diskutuje, ali bez dolaska do konačnog odgovora. 

Političke kalkulacije dodatno su opterećene iščekivanjem oduke haških arbitara.

Dok jedni smatraju da bi eventualna osuđujuća presuda bivšim liderima OVK optuženima za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti ojačala poziciju Aljbina Kurtija, drugi očekuju da bi oslobađajuća odluka mogla da otvori prostor za povratak DPK na vlast.

Pravne dileme

Politikolog Ognjen Gogić mišljenja je da je parlamentarna većina prekršila odluku Ustavnog suda time što Skupština nije konstituisana u roku od 30 dana od proglašenja konačnih izbornih rezultata, zbog čega bi opozicija pred Ustavnim sudom mogla da ospori i eventualni izbor novog predsednika Kosova.

„To je bilo vrlo jasno formulisano u presudi Ustavnog suda, međutim parlamentarna većina se o to oglušila. Ona je zapravo suspendovala sednicu Skupštine na kojoj je ona trebalo da se konstituiše, da bi kupila vreme za dodatne pregovore. Tako da se postavlja pitanje ustavnosti svih kasnijih odluka koje budu donete. Skupština nije konstituisana u ustavom datom roku. To stvara mogućnost da se sve njene odluke kasnije osporavaju pred Ustavnim sudom“, objasnio je Gogić za Kosovo onlajn.

Gogić smatra da bi opozicija mogla da osporava eventualni izbor predsednika pred Ustavnim sudom, ali ističe i da nije izvesno kakva bi bila odluka tog suda.

On posebno ukazuje na pitanje mandata Aljbuljene Hadžiju, ocenjujući da je i tu otvorena ozbiljna pravna dilema.

„Postoji jedno tumačenje na Kosovu da njoj ističe mandat vršioca dužnosti predsednika 4. oktobra, a to nije tačno. Ona već ne može da bude vršilac dužnosti predsednika Kosova jer je njen mandat na tom mestu vezan za prethodni saziv parlamenta, čiji je mandat istekao. Skupština Kosova je morala već izabrati novog predsednika parlamenta koji bi preuzeo mandat od Hadžiju i vršioca dužnosti predsednika Kosova. Ponovo su otvorene nove pravne dileme i novi potencijalni pravni sporovi“, ukazuje on.

Istovremeno, prema njegovoj oceni, u političkoj računici važnu ulogu imaju i predstojeća odluka u Hagu i mogućnost novih izbora. Gogić smatra da Aljbin Kurti ne želi da rizikuje nove izbore nakon odluke Specijalizovanih veća, već da mu je važno da proces izbora predsednika dođe makar do trećeg kruga u Skupštini.

Ključ u Hagu

Za razliku od Gogića, koji u prvi plan stavlja pravne posledice sadašnjeg političkog zastoja, politički analitičar Nedžmedin Spahiu smatra da je ključ za politički rasplet u Hagu.

„U slučaju da bivši lideri budu kažnjeni, to će biti prilika za Aljbina Kurtija da očvrsti svoju vlast. Ukoliko budu oslobođeni, mislim da će oni uspeti da oduzmu vlast od Aljbina Kurtija. Uveren sam da će više od polovine poslanika Aljbina Kurtija preći na njihovu stranu i tako će se razrešiti situacija koja je u čvoru već dve godine“, kaže Spahiu.

On veruje da novi predsednik Kosova neće biti izabran pre odluke Specijalizovanih veća u Hagu 16. septembra i da će ishod tog procesa značajno uticati na dalji razvoj političke situacije.

Analizirajući kandidaturu Bekima Sejdijuja i odnose između Samoopredeljenja, DSK i DPK, on ocenjuje da bi ishod glasanja za predsednika mogao zavisiti i od unutrašnjih kalkulacija tih stranaka.

Spahiu smatra da je Bekim Sejdiju „još u igri“, budući da je, kako je rekao, u okviru „nekih čudnih pregovora“ između lidera Samoopredeljenja Aljbina Kurtija i lidera DSK Ljumira Abdidžikua izabran kao kompromisni kandidat.

Kako dodaje, Sejdiju je odaniji Demokratskoj partiji Kosova (DPK) i Hašimu Tačiju.

„On je izabran u Ustavnom sudu kada je potpunu vlast imao Hašim Tači. Niko nije mogao da bude tamo ako nije bio strogo pod njegovim nadzorom, ako nije bio odan njemu. Tači je više pazio koga će da izabere u nezavisne organe nego u vladu jer je ministra mogao odmah da razreši, a u nezavisnim organima to ne bi mogao. Zato je mnogo pazio koga će tu da izabere“, rekao je Spahiu za Kosovo onlajn.

Članstvo DPK je, dodaje on, jako srećno izborom Bekima Sejdijua.

„Iako su se oni izjasnili da neće učestvovati u glasanju, može da im procuri neki glas da bi bilo dovoljno glasova da se izabere predsednik. Mislim da će Aljbin Kurti i Ljumir Abdidžiku, ako on bude izabran, biti razočarani, ali oni dobijaju šta su i zaslužili“, kaže.

Kada je reč o mandatu Aljbuljene Hadžiju, Spahiu smatra da bi, ukoliko ne bude formiranih institucija, Kosovo moglo da se suoči sa još dubljom krizom.

„U svakom slučaju, ukoliko do toga ne dođe do tada, do formiranja organa, ipak će Kosovo produbiti svoju krizu, ne samo političku nego čak i ustavnu“, zaključio je Spahiu.