Rakočević: Ne možete razgovarati o pravima kada su vam sva prava uzeta

Novinar i književnik iz Gračanice Živojin Rakočević izjavio je da ne postoje čak ni „signali“ o navodnim pregovorima SPC i Prištine o Temeljnom ugovoru ili bilo kojoj drugoj vrsti sporazuma te vrste i da su takve tvrdnje „pitanje logike“ jer se „ne može razgovarati o pravima kada su vam sva prava uzeta“.

„Koliko je nama ovde na terenu poznato, ne postoji ni najmanja naznaka da se ti pregovori ili 'signali', diplomatske aktivnosti odvijaju na tom polju da se može razgovarati o nekim takvim ugovorima, dokumentima, papirima… S druge strane, ključno pitanje je pitanje logike. Šta bi to trebalo da uradi i šta bi to trebalo SPC. To je prvo pitanje sa kojim se logički i SPC i srpski narod na Kosovu i Metohiji sudaraju“, izjavio je Rakočević za Kosovo onlajn.

On je kazao da je Kosovo centralna tačka za SPC zbog čega je „apsolutno nemoguće“ da razmišlja o Temeljnom ugovoru sa Prištinom.

„Kada kažemo SPC mislimo na hiljadu godina kontinuiteta i života, neprekidnog prisustva, gde je Kosovo i Metohija centralna tačka. To nisu mrtvi brojevi, već živo iskustvo iz koga SPC nije izašla kao gubitnik. Zato je apsolutno nemoguće da se razmišlja o nekakvom Temeljnom ugovoru“, naglasio je Rakočević.

Podseća da su na osnovu Ahtisarijevog plana koji je zatim pretočen u Ustav Kosova Srpskoj pravoslavnoj crkvi omogućena neka „proširena prava“, ali da je ključan problem što se on u najvećo meri ne primenjuju i da isti model važi za prava Srba na Kosovu.

„Ne možete razgovarati o pravima kada su vam sva prava uzeta ili kada vam se ugrožavaju na različite načine. Kakav bi to razgovor bio ako se služi neka paramisa na ostacima Bogorodice Hostanske ili se ruši isposnica Svetog Petra Koriškog kod Prizrena, ili se dovodi u pitanje vaše postojanje. Sa te strane je prilično besmisleno govoriti čak i o nacrtima i idejama, ali saznanja su takva da to faktički i ne postoji“, naglasio je Rakočević.

Objašnjava da su SPC i Srbi na Kosovu suočeni sa „tri nivoa kontinuiranih problema“.

„Prvi je nestanak države Srbije u svakom mogućem obliku kao cilj Prištine. Drugi nivo je nivo napada na SPC koji je toliko širok po dubini da se kreće od isposnice Svetog Petra Koriškog negde u brdima Šar planine, pa do ugrožavanja imovinskih prava najvećih manastira i onemogućavanja dolaska patrijarha na KiM, kaže Rakočević.

Kao „treći nivo“ ugroženosti srpske zajednice na Kosovu ističe „nevine ljude u zatvorima“.

„Ovaj treći nivo je posebno opasan jer zapravo suštinski podriva sam život na KiM. I taj život kaže sebi: 'Jesam li ja sledeći?'. Ako znamo da je neko iz našeg neposrednog okruženja nevin, tri godine u zatvoru, onda kažemo: „Bože, jesam li ja sledeći?  I šta je samnom?'. Dođete u situaciju da kada imate ova tri novoa, da sve te glasine, paraglasine, informacije koje putuju sa raznih strana zapravo najteže pogađaju one koji su najslabiji i utiču na njihovu nesigurnost“, ističe Rakočević.

Poručuje da su Srbi sa Kosova zbog toga razvili „svojevrsnu vrstu otpora“.

„U geto sredinama u kojima žive Srbi na KiM razvila se jedna vrsta otpora koji jednostavno kaže: 'Njihovo je vreme i ne moram da slušam sve što dolazi sa svih strana. I uspeću nekako da selektujem informacije koje me ugrožavaju i koje me u nekom trenutku zamisle da li je naš opstanak moguć'“, objašnjava Rakočević.