Raković: Hrišćanska baština u avnojevskim granicama Kosova nema veze s Albancima, to su gluposti
Hrišćanska baština na Kosovu je baština srpske države u srednjem veku, koja se naslanja na vizantijsku, i ne postoji nikakva druga baština osim te, pa su tvrdnje albanskih istoričara i političara da je SPC prisvojila nasleđe hrišćanstva na Kosovu besmislice, rekao je za Kosovo Onlajn istoričar Aleksandar Raković.
Nakon tvrdnji prištinskog istoričara Jusufa Budžovija juče iznetih na našem portalu oko toga da hramovi SPC na Kosovu pripadaju i Albancima, Raković je naglasio da se srpsko pravoslavlje potpuno naslanja na grčko pravoslavlje i tu nema nikakvih specifičnih razlika, posebno ne u srednjem veku.
“Šta znači hrišćanska baština Kosova. Koje su to granice Kosova? To su ove avnojevske granice koje je odredio Tito. Sad su to granice u kojima će da određuju hrišćansku baštinu Kosova. Pa to su besmislene gluposti”, rekao je Raković odgovarajući na teze Budžovija, koji, između ostalog, tvrdi da bi crkve trebalo da se tretiraju kao vlasništvo države Kosovo.
Pokušaj Rimokatoličke crkve da otme hramove
“Srbi su od Grka preuzeli teritorije koje su bile deo Vizantijskog carstva. Srpsko pravoslavlje je zauzelo prostor prethodnog grčkog pravoslavlja, i tu se za vernike ništa nije promenilo, a Albanaca u to vreme svakako nije bilo. Oni se prvi put u srednjem veku pojavljuju u 15. veku u okolini Đakovice. I počinju da dolaze sa Turcima. Baština na Kosovu je baština srpskog naroda, to je baština Srpske pravoslavne crkve, čitavog pravoslavlja, ali svakako nema nikave veze sa bilo kakvom baštinom Albanaca”, naveo je Raković.
Prema njegovim rečima, ovde je cilj da Rimokatolička crkva Albanaca preuzme srpske manastire.
“Nije to nešto što se nije dešavalo. Puno crkava i manastira u južnoj Italiji i na Siciliji i na Malti, koji su nekada bili pravoslavni, je preuzela Rimokatolička religija. Kako su Grci nestajali sa tog prostora, južne Italije i Sicilije, i kako je Malta potpadala sve više pod katolički uticaj, te veličanstvene crkve su preuzeli rimokatolici. To je cilj. Nema to neke analogije sa Erdoganovim delovanjem, gde on vizanstijsku crkvu iz statusa muzeja vraća u status džamije. Ovde je samo reč o pretenziji Rimokatoličke crkve Albanaca da u nekom momentu preuzme srpsku srednjovekovnu crkvenu baštinu i počne da je prikazuje kao svoju”, naveo je Raković.
On je podsetio, da Albanci svoj identitet uglavnom ne određuju prema veroispovesti, već prema albanskom identitetu.
“Rimokatolička crkva je um operacije preotimanja srpske identitetske baštine Kosova. Albanci muslimani služe kao neka topovska snaga, ali to osmišljavaju rimokatolici Albanci na Kosovu. I jednima i drugima je u interesu da preuzmu srpsku kulturnu baštinu. Muslimani je ne mogu preuzeti, sasvim logično. Oni ne mogu preuzeti Visoke Dečane, Pećku patrijaršiju, niti Gračanicu, niti bilo šta drugo. Jer to bi bilo apsurdno”, rekao je on.
Pokušaće da Srbe oteraju s Kosova
Ukazuje da su Albanci već pokušali da to učine preko organizacije UNESKO, ali im je plan propao. No ne znači, kako je naveo, da neće ponovo pokušati.
“Vrlo je opasan bio predlog koji je iznosio Dobrica Ćosić, da bi neke srpske crkve i manastiri na KiM trebalo da imaju status kao svetogorski. To je opasno jer kada neki svetogorski manastir ostane bez monaha, a recimo nisu helenskog karaktera, onda ih po prirodi stvari preuzimaju Heleni. To je oduvek bilo tako na Svetoj Gori. Grci to preuzimaju jer je to njihva etnička teritorija. I to je nepisano pravilo”, rekao je on.
Raković smatra da ukoliko bi bio prihvaćen taj model, u nekom turbulentnom vremenu na Kosovu, moglo bi da dođe do pokušaja proterivanja srpskih monaha fizičkom silom, kako je to bilo 1999. ili 2004, pa bi Albanci mogli da kažu “nema više srpskih monaha, albanski rimokatolički kaluđeri mogu da pretenduju na te manastire po svetogorskom modelu”.
“Oni će gledati da Srbi nestanu sa KiM, da im zagorčaju život, da se prirodno isele, kao Grci iz Male Azije i Carigrada. Apsolutno sam siguran da im je to cilj i da će ići ka njemu. Tražiće i da se to pitanje uvrsti u konačan sporazum u dijalogu Beograda i Prištine”, zaključio je Raković.
1 komentara