Budžovi: SPC prisvojila hrišćansko nasleđe Kosova, do 1913. Albanci su bili vladike 

Iz Prištine ponovo stižu poruke na temu srpskog kulturnog i duhovnog nasleđa na Kosovu, koje će svakako dodatno rasplamsati, poslednjih meseci već uzavrele, srpsko-albanske odnose na ovu temu. Ovoga puta istoričar i publicista Jusuf Budžovi iznosi tvrdnju da Srpska pravoslavna crkva prisvaja nasleđe hrišćanstva na Kosovu, napominjući da su deo toga svi narodi Balkana koji su se nalazili na prostoru Kosova u srednjem veku. 

Budžovi za Kosovo Onlajn kaže da je Ahtisarijev plan za Kosovo politički koncept i da je, po ovom pitanju, u suprotnosti sa istorijskim činjenicama. On dodaje da je kroz naučna istraživanja dao politički odgovor na polemike oko porekla imovine SPC na Kosovu.

“Činjenice su da je SPC prisvojila pravo hrišćanskog nasleđa na osnovu jezičke liturgije, koja je na ovom podneblju bila najpre na grčkom, pa od 12. veka i na starocrkvenom, slovenskom jeziku. Taj faktor treba da se definiše i tu leže ti problemi koji su više politički”, kaže Budžovi.

On ukazuje da su pojedini hramovi SPC na Kosovu izgrađeni na temeljima katoličkih crkava, uz napomenu da upravo to potvrđuje teoriju o prisvajaju tekovine “zajedničkog hrišćanstva”.

“Ne bih mogao dati kompetentan odgovor, drugi naučnici se bave tim pitanjem, ali postoje još neke indicije da su se te crkve gradile na osnovu tih starih crkava koje su postojale. Što se tiče Dečana, u srednjem veku je to bio i hram Albanaca, jer istorijski veći deo Albanaca ovog podneblja bili su pravoslavne vere i nije nikakvo čudo da su vladike tih crkava sve do 1913. godine bili Albanci. I to čuvene familije. Zašto bi oni čuvali te crkve kada ne bi verovali u njih? Što se tiče istorijskih argumenata, mogu se naći i u srpskoj istoriografiji podaci da je bilo puno Albanaca koji su bili deo pravoslavne crkve”, objašnjava Budžovi.

On navodi da je Ahtisarijev plan politički koncept koji je u suprotnosti sa kulturnim i istorijskim činjenicama, dodajući da nije protiv statuta SPC koji treba da bude pod ingerencijom Kosova.

“Ahtisarijev dokument je regulisao neke pozicije koje nisu adekvatne kulturnoj i istorijskoj realnosti. Mislim da pravoslavna crkva na Kosovu treba da ima svoj pravni statut, ali crkve i sve druge institucije treba da se tretiraju kao vlasništvo države Kosovo. Tu postoji politički problem između Prištine i Beograda. Ima dosta zategnutosti, pogotovo što su pojedini manastiri proglašeni kao svetsko blago pod pokroviteljstvom UNESKO, i to je dobro, podrazumeva čuvanje i dobijanje kulturne svetske dimenzije, ali nije dobro ako se na osnovu tog statuta traži politički statut. Pravoslavna crkva treba da ima sva prava, ali da ta prava podležu državi Kosovo”, ističe Budžovi.

Na pitanje kada očekuje da Kosovo postane član UNESKO, Budžovi odgovara da to zavisi od mnogih faktora. 

"Tu su neki uslovi koji nažalost do sada nisu ispunjeni. Kosovo i Srbija treba da se dogovore oko manastira, da budu što kompletnije predstavljani. Bilo bi vrlo važno da Kosovo postane član UNESKO, ali i tu postoje problemi koji su politizovani. U nekom svetskom okviru verovatno ćemo izgubiti od te politizacije koja će se odraziti i na kulturnom nivou”, smatra Budžovi.

Ovaj istoričar kaže da današnja deca uče pogrešnu istoriju, koja je, po njemu, zasnovana na nenaučnim stavovima.

“Ta istorija koju deca na Kosovu uče je vrlo nenaučna istorija i više je politička. Ja sam bio oduvek kritičan prema tim knjigama, to su mahom nenaučni stavovi. Tu ima romantizma, nacionalizma, ima puno netačnih, nenaučnih stavova. Najveći problem ne samo na Kosovu već i u Albaniji, Srbiji i Makedoniji je taj što deca uče pogrešnu istoriju. Još uvek, koliko primećujem u tim tekstovima ima tog nacionalizma, ima puno toga što treba da se menja”, zaključuje Budžovi.