Rasvetljavanje ratnih zločina nailazi na probleme sa obezbeđivanjem dokaza i svedoka

Dve decenije nakon rata niko nije osuđen za počinjene zločine, a Kosovo se i dalje suočava sa poteškoćama u pribavljanju dokaza, rečeno je danas na debati "Ratni zločini - pružanje dokaza, izazovi i iskustva sa svedocima" koju je organizovao Fond za humanitarno pravo.

Direktor Fonda za humanitarno pravo Bekim Bljakaj, potvrdio je da 20 godina nakon rata, jedan od najvećih pravosudnih izazova ostaje suđenje za ratne zločine, zbog činjenice da se nadležnost nad ovim predmetima prebacuje sa jedne administracije na drugu.

"S obzirom na to, da još uvek ne postoji odgovarajuća saradnja između tužilaštava i istražnih organa, rezultat toga je, da je nedostatak istrage postao još teži. Takođe, 20 godina kasnije, istražiteljima i tužiocima vrlo je teško da pronađu forenzičke dokaze, materijale i dokumenta kako bi formirali predmete. Zbog toga se u većini slučajeva tužioci oslanjaju na iskaze svedoka, do kojih je takođe vrlo teško doći", istakao je Bljakaj.

Šefica odeljenja za ratne zločine u Specijalnom tužilaštvu Drita Hajdari smatra Haški tribunal najvećim problemom u pružanju dokaza. Prema njenim rečima, ratni zločini bili su pitanje koje su tretirale međunarodne institucije a nikoga, kako navodi, nije zanimalo da pita šta se događa sa tim predmetima.

"Imali smo neprihvatljivo ćutanje. Nikoga nije sprečavalo da pita međunaronu misiju šta se dešava sa ratnim zločinima. Meni kao tužiocu postavljaju pitanje koliko je optužnica za ratne zločine podignuto od posle rata do danas. Ja mogu govoriti samo o optužnicama koje smo mi pokrenuli, a ne optužnicama UNMIK-a i Euleksa", naglasila je Hajdari.

Istakla je, takođe, da se slučajevi za ratne zločine preuzeti od Euleksa nalaze u ranom predkrivičnom postupku i dodala da ima i slučajeva na kojima ništa nije urađeno.

"Lokalno tužilaštvo je preuzelo od Euleksa krajem 2018. godine oko 900 slučajeva ratnih zločina i oko 2000 dosijea nestalih. To predstavlja veliko opterećenje za tri tužioca, koliko nas radi u ovom odeljenju",  podvukla je Hajdari.

 Ovlašćeni advokat Specijalnog tužilaštva u Hagu Artan Ćerkini, istakao je da što su dokazi stariji niža je i njihova dokazna vrednost.

"Najveće poteškoće u procesuiranju ratnih zločina imaju veze sa činjenicom da su glavni dokazi svedoci, jer usmeni dokaz je najvažniji dokaz. Ako se neki događaj odigrao pre 20 godina, sećanje je zastarelo i svedok tokom svedočenja može biti kontradiktoran", ukazao je Ćerkini.

 Tužilac Euleksa Pol Flin, naglasio je da je tokom ponovnog saslušavanja svedoka bilo problema u vezi izjava. "Podigli smo optužnice, ali smo naišli na probleme sa svedocima koji su prvobitno svedočili, a onda izjavili da nisu sigurni u svoju izjavu ili da se ne sećaju. Taj zakon je izmenjen, pa je sada moguće suočiti svedoka sa njegovom izjavom", istakao je Flin.

Advokat Dejan A. Vasić, ukazao je na to da su svedoci, koji sada žive u Srbiji bili uplašeni da dođu i da svedoče, jer su se plašili da kažu istinu. Međutim, prema njegovim rečima, onima koji žive na Kosovu, bilo je lakše da dokažu šta su videli tokom rata.