Ristanović: Skenderbeg bi mogao da bude jedan od simbola koji povezuju Srbe i Albance

Naučni saradnik Instituta za srpsku kulturu u Leposaviću Petar Ristanović ocenio je da Đurađ Kastriota - Skenderbeg ne bi smeo da bude tema podela, već podsećanje na zajedničku prošlost i jedan od mogućih simbola koji bi povezali Srbe i Albance, ali da je u ovom trenutku to nemoguće očekivati.

„Skenderbeg je za Albance nacionalni junak, nešto slično Knezu Lazaru ili Kraljeviću Marku. Pogotovo sa naše strane vole da kažu da Albanci prećutkuju, i to je definitivno tačno, njegovo srpsko poreklo, činjenicu da mu je majka nesumnjivo bila srpska plemkinja. Albanci na to ne vole da se podsećaju. S druge strane, čini se da se i sa srpske strane to malo previše ističe”, izjavio je Ristanović.

U Prištini se povodom 620. godišnjice od rođenja Skenderbega danas organizuje čitav niz manifestacija.

Ristanović kaže da je reč o istorijskoj ličnosti koja je istovremeno prisutna i u mitologiji.

„Albanci danas obeležavanjem rođenja Skenderbega u svim krajevima gde žive to koriste kao još jedan način da pokažu svoje nacionalno jedinstvo i jedinstvo svojih teritorija koje danas ne pripadaju Albaniji, a mnogi Albanci bi želeli da pripadaju”, ocenjuje ovaj istoričar.

Naglašava da bi, naročito zbog svog porekla, on ne bi trebalo da bude „tema podela, već podsećanja na zajedničku prošlost i bliske korene”.

Ipak, sumnja da je u ovom trenutku to i moguće.

„Pomirenje kroz Skenderbega definitivno nije moguće zbog političkih okolnosti i zbog kompleksne prošlosti. Zbog zločina i svega što se dogodilo jasno je da jedan Skenderbeg ne može biti dovoljan da bi se našla neka zajednička istorija i neka mogućnost za dijalog i za pomirenje, ali je svakako jedan od simbola kroz koji bi mogla da se napravi komunikacija, dijalog i da se ukaže na zajedničke korene i zajedničku prošlost, na bliskost i na saradnju dva naroda, čak i nekada davno u Srednjem veku”, smatra Ristanović.

Prema njegovim rečima, suština problema je korišćenje istorije, posebno srednjovekovnih ličnosti, u dnevno-političke svrhe.

„Najveća zabluda kada se generalno govori o srednjovekovnim herojima koji su stekli mitski status i o kojima se danas mnogo više govori kroz neke legende, nego istorijske činjenice je insistiranje na nacionalnom. To je što se Skenderbega tiče izuzetno prisutno, a prisutno je i kod nekih srpskih srednjovekovnih legendi, ali i kod drugih naroda. Suštinski, najproblematičniji deo je kada se Srednji vek, istorija i legende koriste u dnevno-političke svrhe, u poturanje nekih današnjih političkih i nacionalnih ciljeva”, zaključuje Ristanović.