Ristić o martovskom pogromu: U plamenu nestali vekovi srpske kulture i identiteta

U martovskom pogromu na Kosovu pre 19 godina proterano je oko 4.100 ljudi, većinom Srba, a poginulo 28 osoba, tvrdi istoričar Dejan Ristić, na osnovu podataka koje poseduje. Ističe da je važno da se ne govori samo o pukim brojevima, "već i o tome da je ta tragedija pokazala potrebu i želju albanskih separatista da kroz napade na identitetsko, kulturno nasleđe trajno unište materijalne tragove viševekovnog postojanja i delovanja Srba na KiM".

Ristić je za RTS istakao da to što među stradalima ne tako zanemariljiv deo čine Albanci govori o tome da su za materijalizaciju mržnje koja se dogodila u tri dana pogroma, od 17. do 19. marta, Albanci bili spremi da rizikuju sopstveni život da bi proterali i ubili svoje komšije, oskvrnavili i devastirali njihove svetinje, kulturno i identitetsko nasleđe.

On je ukazao da se mogu povući simboličke i stvarne paralele sa Kristalnom noći sa kraja 30-tih godina prošlog veka u nacističkoj Nemačkoj.

"Martovski pogrom je samo jedan u nizu događaja višedecenijskog potiskivanja, uništavanja i negiranja istorijskog i identitetskog prisustva Srba na KiM. To je velika tragedija i otrežnjenje u smislu toga šta je trebalo da se desi da bi se neke stvari stopirale", rekao je Ristić. 

Naglašava da su u plamenu nestali vekovi duhovnosti, lepote, identiteta jedne kulture i naroda. Takođe, veruje da vlasti u Beogradu nisu mogle da spreče pogrom kada je nasilje već počelo, ali da su mogle preventivno da deluju, budući da su naše službe imale informacije da se nešto sprema. Prema podacima koje poseduje, Ristić kaže da su srpske službe blagovremeno saznale da Albanci pripremaju napad na kosovske Srbe. 

"Moglo je da se prevenira tako što bi Beograd rekao: 'Mi znamo da se nešto sprema, imamo podatke, usudite se da to uradite. Neće biti spontano, znamo da se sprema se akcija konačnog poterivanja Srba'", dodaje Ristić.

Govoreći o odgovornosti za napad, Ristić kaže da se su na prvom mestu neposredni počinioci koji nisu procesuirani ni pravno sankcionisani. Po njemu, još veći krivci su oni koji su napade inspirisali, omogućili i podržavali, što nečinjenjem, ali i delimičnim učešćem u, kako kaže, konačnom poništavanju srpstva na KiM. Ristić kaće da to nisu samo vlasti u Prištini nego i njeni mentori sa Zapada.

Na pitanje šta je danas drugačije u odnosu na događaje od pre 19 godina, Ristić ističe to što vlastima u Prištini nikada neće poći za rukom da obezbede punu nezavisnost, kao i to što se 2008. godine mislilo da je tema nezavisnosti Kosova zatvorena, a da je sada opet vraćena za pregovarački sto.

"Srbija je akter tih pregovora, a veliki broj država povukao je priznanje tzv. države Kosovo. Ne samo što sada nije nezavisno nego to nikada neće ni ostvariti", uveren je Ristić.

Veruje da će kriza na KiM biti okončana mudrim i strpljivim aktivnostima Beograda u mesecima i godinama koje dolaze i da će se biti očuvan teritorijalni integritet i suverenitet Srbije.