DANI TERORA Posle 19 godina od pogroma Srbi i danas žive u strahu

Od nasilja albanskih ekstremista i etničkog čišćenja u srpskim sredinama na Kosovu 17. i 18. marta 2004. prošlo je 19 godina, a bezbednosna situacija po Srbe danas je još gora nego u tom periodu. Gotovo svakodnevno izloženi su pritiscima, provokacijama i nasilju sa ciljem da napuste svoja ognjišta.

Martovski pogrom odneo je živote osam Srba, za dva dana ranjeno je više stotina osoba, proterano više od 4.000 ljudi, zapaljeno više od 800 domova i razrušeno ili teško oštećeno 35 pravoslavnih hramova i spomenika kulture.

Slike tih martovskih dana na Kosovu obišle su svet, a kao jedna od najupečatljivih ostaće ona na kojoj mladić ruši i baca krst sa krova pravoslavne crkve, koja na nedvosmislen način govori o stepenu neprijateljstva ekstremnih Albanaca prema Srbima.

Ni gotovo dve decenije kasnije, situacija se nije mnogo promenila. Samo od početka ove godine, zabeležena su 24 etnički motivisana incidenta na Kosovu. Prošle godine bilo ih je čak 150, a 2021. zabeleženo je 128 takvih incidenata.

Na severu Kosova prisutni su pripadnici specijalnih jedinica kosovske policije sa dugim cevima, koji maltretiraju, prebijaju i pucaju na Srbe. Situacija nije bolja ni u Sirinićkoj župi.

Potpredsednik Srpske liste i predsednik opštine Štrpce Dalibor Jevtić u izjavi za Kosovo onlajn ističe da situaciju u kojoj Srbi žive najbolje ilustruje činjenica da je pokušaj ubistva Stefana i Miloša Stojanovića, u Gotovuši na Badnji dan, neko prekvalifikovao u delo za koje čak nije predviđena ni zatvorska kazna.

"U tom jednom događaju i u svemu što se nakon toga dešavalo, može da se dobije najbolja moguća slika o položaju srpskog naroda na ovim prostorima i o odnosu aktuelne vlasti prema građanima koji dolaze iz redova srpskog naroda“, jasan je Jevtić.

Ukazuje da položaj Srba nikad nije bio teži, a bilo je, podseća različitih izazova.

"Naš život nikada nije bio normalan i lak, a kada kažemo da je nikad teži to dovoljno govori koliko je danas izazovno živeti na Kosovu i koliko je i posao nas političkih predstavnika otežan, jer radimo u vanredim uslovima, u svakom smislu te reči. Ti uslovi zahtevaju da naše angažovanje bude dodatno na svakom nivou, u svakom mestu i u svakom trenutku, jer se čini da se sve što se dešava, dešava sa razlogom -  da Srbi odustanu od života i opstanka na ovim prostorima“, kaže Jevtić.

On napominje da sve nepravde, hapšenja, pritvaranja, svi napadi, pucnji, sve je to deo procesa koji se odvija, posebno od trenutka kada je Aljbin Kurti došao na vlast u Prištini i kada je postalo jasno da će on učiniti sve da Srbi nestanu sa ovih prostora.

"Pročitao sam jedan svoj intervju iz 2018. i tada sam govorio da je nama jasno šta čine Albanci i kakvi su njihovi ciljevi i namere, ali da će uvek, na kraju biti onako kako odluče centri moći na Zapadu. I to se potvrdilo i 2023. Uvek je bilo onako kako se predstavnici međunarodne zajednice odrede prema jednom procesu“, rekao je Jevtić.

Zato, dodaje, mora se biti mudar i istrajati u ciljevima, a to su - život i bezbednost Srba na Kosovu i dalji ekonomski razvoj Srbije.

Na pitanje strahuje li srpski narod od neke nove "Oluje“ ili pogroma, Jevtić odgovara da Srbi na Kosovu žive u strahu dugo vremena, a ono što se desilo 6. januara, kada je Albanac pucao na Stefana i Miloša, sve Srbe je podsetila da ono što smo videli i doživeli 17. marta 2004.

Tada su, podseća, u Štrpcu, na kućnom pragu ubijeni otac i sin.

"Mi živimo u tom strahu, ali taj strah se tog dana, pa i kasnije, prelio u snagu, u narodno jedinstvo, izraženo i na velikom protestu u januaru. Vrlo jasno razumemo poruku predsednika Aleksandra Vučića kada kaže da neće dozvoliti novu ’Oluju’ ili pogrom i to nam daje nadu da se tako nešto neće dogoditi, jer Srbija danas i ona 2004. godine nisu iste, u pogledu političkog i ekonomskog položaja u regionu i Evropi“, rekao je Jevtić.

Strah se, kaže, prelio u jedinstvo, koje daje veru i osećaj prkosa, ali ne tvrdoglavog inata, već odlučnosti da, bez obzira na sve izazove, čak i kada pucaju na Srbe, oni ipak ne odustaju od toga da žive na Kosovu.

"I tako je od Leposavića do Štrpca, od Goraždevca do Raniluga, svuda gde makar i jedan Srbin živi, tako se to odrazilo i odražava. Na različite načine smo suočeni sa pokušajima da se odavde raselimo“, poručuje Jevtić.

Kako kaže, tog 17. marta desilo se fizičko nasilje, a danas je na Kosovu na delu institucionalno nasilje.

"Dešava se kroz drugačije metode, jer možda oni koji ga sprovode računaju da će to dati bolje rezultate nego što je dao pogrom 2004. godine i da će naneti jak i težak udarac za sprsku zajednicu na prostoru Kosova i Metohije“, rekao je Jevtić.

Vanredni profesor na Fakultetu bezbednosti dr Zoran Dragišić kaže za Kosovo onlajn da je bezbednosna situacija po Srbe na Kosovu veoma loša, što, primećuje, može da se kaže i za prethodne decenije, od osamdesetih godina, od kada su pod pritiskom i od kada se prema njima vrše različita krivična dela i zločini.

“Ako ne govorimo o ratu, nego samo o vremenima takozvanog mira na KiM, ne možemo ni da se setimo koliko je ljudi stradalo. Nažalost, takva situacija ni danas nije popravljena. Bezbednost Srba se nikako ne može oceniti kao dobra i to zabrinjava i ne daje svetle prespektive za budućnost”, ukazuje Dragišić.

U kakvoj situaciji žive Srbi na Kosovu i kako istrajavaju u svojoj odluci da ostanu i opstanu na Kosovu, samo oni znaju.

Po pitanju realne opasnosti od nekog novog mogućeg progroma, Dragišić navodi da je od dolaska Aljbina Kurtija na vlast radikalizovana retorika, ali da je ukupna geopolitička situacija sada takva, da se Kurti ne bi usudio, niti bi iko drugi sada pokušao da sprovede nasilje tolikih razmera, kao što je bio Martovski pogrom iz 2004.

To bi se Kurtiju svakako “obilo o glavu”, uveren je Dragišić, dodajući da ni međunarodne snage na Kosovu to ne bi dozvolile, te da i sam Kurti, koji nije ni malo naivan, veoma dobro zna kakve bi to posledice imalo po njega.

"Zato ne verujem da je nasilje tih razmera moguće, ali očekujem pojedinačne ‘incidente’, jer je sve to veoma dobro organizovano - da se na Srbe vrši pritisak, da se iseljavaju, da se osećaju nesigurno. To će se nastaviti i u budućnosti, ali ne očekujem da su moguće bilo kakve velike akcije. Ne očekujem nikakvu novu ‘Oluju", kaže Dragišić.

On dodaje da Amerikanci i Evropljani ne bi dozvolili da se na Kosovu razbukta neki novi plamen. S druge strane, sasvim je sigurno da Srbija na to ne bi ćutala.

"Ako bi bilo ko na Kosovu pokušao da napravi neku novu ‘kosovsku Oluju’, Srbija bi na to reagovala, što bi bio početak novog sukoba na prostoru Kosova, a verovarno i šire. To snage Kfora neće dozvoliti. Siguran sam da se Albanci ne bi usudili na tako nešto, jer bi im se to obilo o glavu. A, mislim da bi se u ovim geopolitičkim okolnostima Srbiiji ‘zažmurilo na jedno oko’ i da odreaguje, ali bi to svakako značilo katastrofu i za Srbe i za Albance i čitav region bi gurnulo u sukob. Zato ne verujem da je taj scenario moguć", kaže Dragišić.

Sa druge strane, stručnjak za bezbednost sa Kosova Nuredin Ibiši kaže da je, kada je reč o pitanju bezbednosti svih zajednica - "klima dobra“.

"Klima je dobra, dobar ambijent i suživot i dobri odnosi svih zajednica na Kosovu, izuzev malo na severu gde postoje manje tenzije“, utisak je Ibišija.

Bezbednosnu situaciju na Kosovu, što se tiče zajednica Srba i drugih zajednica, vidi kao dobru, kako pojedinačnu, tako i kolektivni, i ocenjuje da je "sve pod kontrolom“.

Na pitanje da li može da se ponovi 17. mart 2004. kaže da je siguran da to nije moguće.

"To se nikako ne može i neće ponovti. To je bila vanredna i neponovljiva situacija, misim da je u to vreme prenos ovlašćenja od UMNIK-a i drugih na lokalne ograne, policiju, protekao sporo, i da kosovska policijska služba nije imala puna ovlašćenja i nije imala punu kontolu. Tako da se to više ne može desiti", kazao je Ibiši.