Kosovo u problemu sa odlaganjem smeća i deponijama, samo Gabon i Obala Slonovače gore

Prepune deponije, pomešani otpad, zagađenje tla i vode zbog ilegalnog odlaganja smeća, uobičajena su pojava na Kosovu, u Albaniji i Crnoj Gori. Njih je nedavno međunarodna organizacija "Lloyd's Register Foundation", sa sedištem u Londonu, rangirala među prvih deset u svetu po neuspehu u sortiranju otpada po poreklu, daleko ispod standarda EU, prenosi RSE.

Otpad iz šest gradova na Kosovu

Izgrađena 2006. godine bez adekvatnih standarda, na deponiji Miraš se odlaže otpad iz najmanje šest gradova na Kosovu, ukupno oko 160.000 tona godišnje.

Prema poslednjem izveštaju Javnog preduzeća za upravljanje deponijama (KMDK) iz 2022. godine, ova deponija predstavlja "stalni rizik po životnu sredinu, pretnju državnoj imovini, ali je najveća opasnost potencijalni rizik za ljudsko zdravlje i gubitak života u takvom okruženju".

Evropska unija je više puta pozivala Kosovo da zatvori i hitno rehabilituje deponiju zbog njenog "negativnog uticaja na životnu sredinu".

Deponija je smeštena u bivšoj jami za kogeneraciju, ispod obližnjeg jezera, zbog čega je povremeno plavila.

"Problem sa otpadnim vodama na ovoj deponiji je van kontrole već mnogo godina jer je punkt za prikupljanje bio poplavljen", rekao je Dardan Veljija, direktor KMDK-a.

"To je trebalo da bude rešeno na vreme, što nije učinjeno, i evo nas... Bilo je nedostatka investicija, dugoročne loše uprave (upravljanje otpadom) i neadekvatnog planiranja u tom području."

Još jedan problem je, dodaje on, otpuštanje neobrađenih gasova, što predstavlja opasnost za izbijanje požara.

U godišnjem izveštaju KMDK-a se takođe izražava zabrinutost da bi deponija mogla da zagađuje podzemne vode u okolnim selima. Ipak, vremenski okvir za zatvaranje deponije nije napravio ni KMDK ni Vlada Kosova.

"Sve dok nema novog kapaciteta (za deponiju), praktično je nemoguće zatvoriti je", dodao je Veljija.

Napomenuo je da su planirane hitne intervencije na deponiji Miraš, dok se, najverovatnije naredne godine, ne počne sa izgradnjom nove uz pomoć EU i nemačke vlade.

Nemačka razvojna banka (KFW) je za Radio Slobodna Evropa navela da istražuje alternativne lokacije za deponije kako bi se "smanjilo opterećenje na deponiji Miraš", iako ona nije direktno uključena u investicione planove.

Većinu od sedam drugih deponija na Kosovu takođe treba zatvoriti ili proširiti zbog preopterećenja kapaciteta.

Agencija za zaštitu životne sredine Kosova navodi ih kao neke od "primarnih izvora zagađenja tla".

Tahir Krasnići, istraživač Centra za obrazovanje i razvoj u oblasti zaštite životne sredine (CEDE) na Kosovu, kao jedan od najvećih problema u upravljanju otpadom izdvaja to što se smeće ne sortira, već se zajedno odlaže na deponije i potom prekriva zemljom.

"Ne postoji model koji bi omogućio reciklažu ili ponovnu upotrebu otpada u tom linearnom sistemu", navodi on.

Prema podacima Agencije za statistiku Kosova, samo pet odsto otpada se reciklira, uglavnom kroz privatne i neformalne sisteme.

Uprkos visokoj pokrivenosti uslugama prikupljanja otpada, ilegalno odlaganje i dalje postoji, pa tako ima 400 prijavljenih nelegalnih deponija širom Kosova.

Izveštaj "World Risk Poll" iz septembra 2024. godine, koji je sprovela "Lloyd's Register Foundation", rangirao je Kosovo kao treću najgoru zemlju u svetu po pitanju sortiranja smeća.

Na pitanje da li se vrši bilo kakva selekcija otpada pre odlaganja, 84 odsto ispitanika je odgovorilo negativno.

Samo su dve zemlje - Gabon i Obala Slonovače, bile lošije rangirane od Kosova. Albanija i Crna Gora su takođe među deset najgorih.

Plutajući otpad u sve popularnijoj turističkoj destinaciji u Evropi

Za razliku od Kosova, Albanija, jedna od evropskih destinacija sa najbržim rastom turizma, primenila je drugačiji pristup upravljanju otpadom.

Albanija je 2016. godine započela planove za izgradnju tri spalionice radi kontrole otpada i proizvodnje energije.

Međutim, ovaj projekat je ubrzo upao u korupcijski skandal, poznat kao "Afera sa spalionicom", zbog čega je bivši ministar životne sredine Ljeftera Koku (Leftera) završio u zatvoru. Optužnica u tom slučaju trenutno je pred Apelacionom sudom u Albaniji.

U funkciji je trenutno samo jedna spalionica, mada albanske vlasti nisu dostavile podatke o tome da li i koliko otpada je u njoj spaljeno ili koliko energije je proizvedeno.

Ostale dve funkcionišu kao obične deponije.

Ljavdoš Feruni, stručnjak za zaštitu životne sredine, ukazuje da je nefunkcionalnost spalionica obeshrabrila reciklažu, koja je do 2021. godine bila oko 18 odsto.

"To je faktor koji je uzrokovao da (upravljanje otpadom) nazaduje", navodi on.

Problem sa otpadom u Albaniji u velikoj meri je pogodio i vodne resurse.

Na oko četiri kilometra od turističkih letovališta kod Rta Rodon, mala plaža na Jadranskom moru prekrivena je smećem, uglavnom zbog reke Išem koja nosi ogromne količine otpada - uključujući plastiku, odeću, metal, pa čak i medicinski otpad - pravo u more.

Reka Išmi, koju organizacija "River Cleanup" smatra jednom od najzagađenijih reka u Evropi, godišnje unese gotovo 700 kilograma plastike u more.

Ilegalne deponije problem Crne Gore

Između dva suseda koji imaju problema s otpadom, nalazi se Crna Gora.

Ni ona ne stoji bolje kada je u pitanju upravljanje otpadom ili reciklaža.

Veliki problem u ovoj turističkoj zemlji, koja poput Albanije i Kosova teži članstvu u Evropskoj uniji, jesu brojne ilegalne deponije.

Jedna od njih, Mostina, blizu Rožaja na severoistoku Crne Gore, decenijama truje životnu sredinu i lokalno stanovništvo.

Na ovom području zabeleženo je nekoliko smrtnih slučajeva od raka pluća, koji su -- prema rečima meštana i lokalnog lekara - izazvani dimom sa deponije koja se često pali, iako ne postoje zvanični podaci koji potvrđuju ovu vezu.

Decenijama se otpad iz opštine Rožaje odlaže na Mostinu, legalno i ilegalno. Oko šest i po hiljada tona godišnje, prema zvaničnim podacima opštine.

Lokalna uprava 2012. je Mostinu proglasila lokacijom za privremeno odlaganje otpada, na godinu.

Nova regionalna deponija, prema poslednjim najavama Vlade, biće izgrađena 2025. godine, u Bijelom Polju.

U međuvremenu, Mostina je postala jedna od "najcrnjih" ekoloških tačaka u zemlji.

Lokalni aktivisti kažu da se tamo odlažu sve vrste otpada, ali da gume predstavljaju najveću opasnost.

Nakon pritiska javnosti, Opština je uvela nadzor nad Mostinom, tako da od početka septembra nije bilo požara.

Crna Gora, prva ustavom deklarisana ekološka država na svetu, tek je na početku procesa razdvajanja kućnog otpada.

Prema zvaničnim podacima MONSTAT-a, Uprave za statistiku Crne Gore, 2023. je reciklirano oko 0,3 odsto otpada, pet puta manje nego 2021.

Kosovo, Albanija i Crna Gora teže članstvu u Evropskoj uniji, gde većina članica ima efikasniji sistem upravljanja otpadom. Prema direktivama EU, svaka država treba da reciklira najmanje 50 odsto otpada do 2030. godine.