Samo petina Srba iz Gornjeg Makreša ostala na svojim porodičnim imanjima

Tek svaki peti Srbin iz Gornjeg Makreša, podno novobrdske tvrđave, ostao je da živi na svom porodičnom imanju, tvrde meštani, a dok je pre rata, u tom selu, koje se nalazi desetak kilometara od centra Gnjilana, živelo 300 Srba, danas ih je tek 54-oro.

Ima 15-oro  dece, sedmoro srednjoškolaca i osmoro  osnovaca, a srednje škole pohađaju u susednim selima: Šilovu, Kuscu i Stanišoru. 

U nekada čisto srpskom selu, danas  većinu čine Albanci, koji žive u 600 kuća. Idealan položaj i čist vazduh privukao je njihovu pažnju  i oni danas tu grade luksuzna vikend naselja, kupujući  zemlju srpskih vlasnika.

Sve manje svetla u srpskim kućama

Oni Srbi koji su ostali, suočavaju se sa nezaposlenošću i lošom infrastrukturom, a bitan razlog za prodaju je relativno visoka cena zemljišta.

Većina njih danas živi od socijalne pomoći i dečjeg dodatka, dok se obrađivanjem zemljišta i gajenjem stoke bavi sve manje Srba.

Gradskog prevoza nema, a bilo ga je pre 1999. godine, kada je prigradska linija vozila tri puta dnevno, tako da su meštani „osuđeni“  da za svaku sitnicu i potrebu putuju sopstvenim automobilima do Gnjilana.

Najstariji stanovnik je Vladimir Aleksić (92), bivši direktor Osnovne škole u Prekovcu, koji je, nažalost, ostao bez vida, ali je ostao i danas živi sa svojom porodicom.

Njegova komšinica Vlajinka Stajić (85), koja je ostala sa  sinom, kaže za Puls da su uslovi  života veoma teški. Ističe da je zbog odlaska svojih sunarodnika sve usamljenija.

 „Tokom godina primećujem sve manje svetla u kućama i dima iz dimnjaka, dešava se da danima ne vidim nikoga, dodaje ona. Dane provodim kod kuće i brinem o pilićima i kokoškama. Ovde nemamo podršku, godinama niko ne dolazi“.

Sreten Stajić (38) radi kao noćni čuvar u školi u Makrešu. Kaže da bi sve bilo lakše kada bi imali gradski prevoz, da bi lakše nabavljali hranu i lekove.

„Sećam se svoje generacije, u školi je bilo više od stotinu učenika. Sada ih je samo osmoro“, kaže on i naglašava da ne želi da se njegovo selo ugasi. Mnogo  je prodalo zemlju i otišlo. I dan danas dolaze, prodaju i odlaze“,  dodaje Sreten.

 Pekli rakiju i u 15. veku 

Gornji Makreš je selo kraj Gnjilana, koje je smešteno pod kosinom, među brdima i dolinama, na nadmorskoj visini od 864 metra. Sastoji se iz pet mahala: Broćanac, Makreš, Oskoruša, Potok i Golenica, koje se nalaze na međusobnoj udaljenosti kilometar- dva.

Prvi pomen o Gornjem Makrešu potiče iz 1432. godine, kada su Turci tu pobedili novobrdsku vojsku. Rodovi koji su se nastanili u ovom mestu bili su: Đorinci, Baba-Janjići, Kolarci, Mešinčani, Broćančani i Kitići. Ljudi su se bavili stočarstvom, ovčarstvom, pčelarstvom, obrađivanjem zemljišta, pa i u ono vreme, proizvodnjom rakije...

U selu se nalazi reka pod nazivom „Banjče“, koja se uliva u Prilepnicu i snadbeva građane Gnjilana vodom.

Tekst pripremila: Andrijana Stajić, učenica prvog razreda srednje Muzičke škole „Stevan Hristić Gnjilane – Stanišor“