Šantić: U Srbiji decenijski trend opadanja nataliteta, demografija najvažnije pitanje svake države

U Srbiji je po pitanju demografije uočljiv decenijski trend opadanja nataliteta, kaže za Kosovo onlajn dr Danica Šantić, profesorka na Geografskom fakultetu u Beogradu. Ona navodi da su demografska pitanja izuzetno kompleksna i da od njih zavisi funkcionisanje same države, jer osim na društvene utiču i na ekonomske prilike.

"Kada govorimo o broju živorođenih u Srbiji, trend je decenijski konstantan, odnosno, ukazuje na decenijsko opadanje broja živorođenih. Prema nekim poslednjim podacima koje je Zavod za statistiku objavio, u 2023. godini se nastavio pad broja živorođenih. Rođena je 56.001 beba, što je oko 860 manje u odnosu na 2022. godinu. Ako uporedimo to sa početkom 21. veka, to je za dve trećine manje živorođenih u proteklih 20 godina", kazala je Šantić za Kosovo onlajn.

Takav trend je, kako objašnjava, proces koji se događa u svim državama sveta, a pre svega se odnosi na proces demografske tranzicije, odnosno sa prelaska višeg nataliteta i mortaliteta na niži. Dodaje da je to istorijski proces koji je počeo pre nekih 200 godina u razvijenim zemljama zapadne Evrope.

"To se kontinuirano nastavlja i sve zemlje su u nekoj fazi demografske tranzicije. Što se tiče naše zemlje, odnosno celog regiona, s obzirom na to da imamo skoro iste karakteristike, a to znači opadanje ove stope, razlozi su brojni. To je pre svega promena načina života, prelazak sa poljoprivrednog društva na, kako to danas zovemo, moderno društvo, prelazak iz ruralnih oblasti u urbane sredine", kaže Šantić.

Ona dodaje da se sada beleži trend malih porodica. Ranije su to bile porodice sa dvoje dece, a sada su, pre svega u razvijenim delovima sveta, to porodice sa jednim detetom.

"Kada pričamo o natalitetu dobar primer je Kina koja je još 1979. godine usvojila politiku jednog deteta upravo kako bi nekako kroz demografsku politiku kontrolisala broj stanovnika na svojoj teritoriji. Oni su to ukinuli 2016. godine s obzirom na to da su videli kakve su pre svega demografske, a onda i ekonomske posledice bile usled te kontrole rađanja, tako da kada danas pogledate istočnu Aziju, Kinu, jasno je da su to najmanje stope nataliteta u svetu", ispričala je ona.

Posledice toga su vidljive i na tržištu rada. Šantić navodi da u neposrednoj blizini, odnosno u nekim državama EU, imamo primere gde se niski natalitet već sada manifestuje nedostatkom radne snage. Najbliži primer, kako kaže, je Nemačka.

"Nemačka ima jednu od najnižih stopa nataliteta već duže vremena i nedostatak radne snage je takav da pričamo, ne o desetinama hiljada, već o stotinama hiljada radnih mesta za koje se traže radnici, što izaziva migracione procese koji su nama poznati, a to je da odlaze ljudi iz raznih krajeva. Konkretno, mi sa Zapadnog Balkana imamo velike migracione tokove ka Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj..., ka svim onim zemljama u kojima se usled nedovoljnog rađanja duži niz godina radna mesta popunjavaju stranom radnom snagom", objašnjava naša sagovornica.

Prema njenim rečima, slična je situacija i u Srbiji, pa je prošle godine modifikovan zakon o zapošljavanju stranaca i zakon o prebivalištu, s obzirom na to da je usled niske stope nataliteta i naše tržište zahtevalo da se određena radna mesta popune strancima. U prethodnoj godini je, kako dodaje, prema nekim procenama čak 80.000 radnih dozvola izdato strancima i to upravo za ta deficitarna zanimanja koja nije imao ko da obavlja u Srbiji.

Govoreći o posledicama, Šantić kaže da je to jako važno pitanje. Navodi da se često govori o klimatskim promenama i o političkim promenama, a kada se govori o demografskim promenama, svi smatraju da je to nešto što je normalno, što se odvija po određenom modelu i na šta ne možemo da utičemo.

"Tek onda kada demografski procesi i demografski trendovi postanu toliko zabrinjavajući pokušavamo da preduzmemo neke mere. Međutim, za bilo kakve ozbiljnije demografske rezultate potrebne su godine. Pre svega mislim na natalitet, jer svaka strategija za poboljšanje rađanja, sve mere koje su usmerene na povećanje broja dece u porodicama će svoje efekte pokazati tek za 10, 20 godina, tako da se jako sporo u demografiji neke stvari pokreću u pozitivnim ili željenim efektima i demografija je nešto što je, sasvim sigurno, najvažnije pitanje svake države, a, uskoro ćemo postati svesni, i planete kao celine", navodi Šantić.

Objašnjava da je tokom prethodne godine dostignut stomilijarditi broj stanovnika i da broj stanovnika i dalje raste, ali da su regioni do te mere različiti da uvek govorimo o regionima sa niskim fertilitetom, koji imaju određene posledice na koje treba primeniti određene mere, i visoko fertitilnim regionima, gde, pak, imamo neka druga pitanja i izazove.

"Demografska pitanja su izuzetno kompleksna i od njih zavisi funkcionisanje same države", poručuje ona.

Na pitanje kako se boriti za porast nataliteta, Šantić kaže da do sada niko nije smislio sistematičan odgovor, već da države pokušavaju da kroz određena materijalna davanja, usklađivanja rada i roditeljstva, kroz obraćanja pažnje na psihološku cenu roditeljstva..., adresiraju potrebe kako samih porodica, a onda i dece.

"Kao primer uvek navodimo Švedsku jer ona ima najbolju populacionu politiku, ali to su izuzetna davanja. Na Geografskom fakultetu mi imamo smer demografiju i kolege koje predaju tamo često kažu da je populaciona politika privilegija bogatih država zato što su to velika davanja i potrebno je kreirati prave mere koje će dati rezultate koji ne mogu da se postignu u kratkom roku. Potrebno je vreme, da te akcije budu okrenute ka celokupnom društvu i da porodice osećaju sigurnost za decu i da će rasti u sigurnom okruženju", poručila je Šantić.