Rakočević: Ako se uništi hronika grobalja, fatalno su pogođeni temelji jedne civilizacije

Povodom novog skrnavljenja seoskog groblja u Gojbulji, u blizini Vučitrna, istoričar Stefan Radojković kaže da „na Kosovu i Metohiji nema ničeg novog“ – Srbima se šalje poruka da je sredina u kojoj žive negativno nastrojena i prema njima, ali i prema njihovom identitetu, dok pisac i književnik iz Gračanice Živojin Rakočević navodi da su groblja „najbolji presek razmera uništavanja“, jer ako se uništi hronika grobalja, pogođeni su temelji jedne civilizacije, piše RTS.

Na seoskom groblju u Gojbulji, u blizini Vučitrna, pre dva dana je zabeleženo novo skrnavljenje, nakon što je stoka puštena da pase na grobnim parcelama, pri čemu su uništene sveže humke, oboreno cveće i oštećene srpske zastave.

„Groblja su najbolji presek razmera uništavanja, jer tu je sve: crkve i kapele, spomen-biste, znameniti ljudi, stari natpisi, srpski jezik i, na kraju, široki prikaz života. Ako se uništi hronika grobalja – gradskih, palanačkih, seoskih – ako se na njima poseče zavetni bor cara Dušana u Nerodimlju ili drvo klena u Bućanu u Metohiji, jasno je da su fatalno pogođeni temelji jedne civilizacije“, rekao je Rakočević za RTS.

Za istoričara Stefana Radojkovića, „na Kosovu i Metohiji nema ničeg novog“ – Srbima se šalje poruka da je „sredina u kojoj žive negativno nastrojena i prema njima, ali i prema njihovom identitetu“.

„Problem sa spomenicima i grobnim mestima je u tome što su pravljeni od tvrdog materijala, traju decenijama i vekovima i svedoče o postojanju jedne zajednice koja je trenutno negativno percipirana od strane albanske zajednice, i čije postojanje u njihovim glavama negira postojanje Albanaca na KiM“, smatra Radojković.

Dodaje da sve izgleda kao „ziro-sam gejm“ (zero-sum game).

„Ako vi postojite, onda drugi ne smeju da postoje, i obrnuto. Materijalna baština i nasleđe srpskog naroda i SPC datiraju još od srednjeg veka, a problem albanske zajednice je u tome što jedan od njihovih najstarijih spomenika potiče iz 19. veka – jedna kula u Peći. Kada se to spusti na lokalni nivo, činjenica je da se ne toleriše postojanje Srba i samim tim imamo ove napade“, naglašava istoričar.

Skrnavljenje ili uništavanje srpskih sakralnih objekata i spomenika kulture za njega je „kulturološko nasilje“.

„To je jedna vrsta pritiska na manjinske zajednice, naročito u višenacionalnim sredinama sa izrazitom albanskom većinom. Takav tip kulturološkog, posrednog nasilja, jasno usmerenog protiv određene manjinske zajednice, postoji na KiM otkako se takvi slučajevi beleže. Mene više zanima koji je ovo po redu zabeleženi incident, a koliko je onih koji nisu zabeleženi“, ističe Radojković.

Rakočević navodi da i višedecenijsko istraživanje nekadašnjeg profesora Univerziteta u Prištini sa sedištem u Severnoj Mitrovici dr Mitre Reljić jasno pokazuje da je srušeno, odneto, zatrpano ili potonulo u zemlju oko 100.000 spomenika.

„To je najpribližniji broj koji obuhvata razmere stradanja. Hiljade grobalja je uništeno, mnoga su zbrisana, a mnoga su zapuštena jer zbog proterivanja stanovništva niko ne dolazi, ili se ne usuđuje da dođe zbog straha i pretnji“, tvrdi Rakočević.

Dodaje da metodologija rada obuhvata ceo prostor Kosova i nedvosmisleno pokazuje da je reč o procesu koji nikada nije prestao.

„Zato je jasno da se i danas negde nešto uništava ili tone u zemlju – kao u Gojbulji. Knjiga Mitre Reljić je ključna. Ona menja perspektivu i proširuje značenje grobalja. Njihovo uništavanje jeste najdublji civilizacijski obračun sa srpskim jezikom, istorijskim slojevima, spomenicima i grobljima, od kojih su mnoga umetnička dela i spomenici kulture iz srednjeg veka“, naglašava Rakočević.