Slikarstvo spojilo decu srpske, albanske i romske nacionalnosti

Kada je umetnost u pitanju, posebno likovna, reči nisu potrebne, dovoljan je pogled, Milica, Genton i Leonardo ne govore isti jezik, pripadaju različitoj kulturi, ali ipak, nešto im je zajedničko, ljubav prema slikanju, prenosi Radio Kim.

U Lepini, malenom multietničkom selu u opštini Gračanica, smeštenom na obodu reke Sitnice, samouki slikar Bajram Mehmeti (40) je okupio decu srpske, albanske i romske nacionalnosti u školi slikanja.

Cilj okupljanja je, kazao je Mehmeti, da deca uče o slikarskim tehnikama, ali i steknu nova prijateljstva.

"Imamo desetoro dece iz Lepine, broj je manji zbog situacije sa koronavirusom. Plan je da polaznici škole, deca iz našeg sela, budu pripadnici različitih zajednica, romske, albanske i srpske, jer smo multietničko selo i jako je lepo sakupiti decu, družiti se i slikati", naveo je Mehmeti.

Za Milicu, Gentona i Leonarda časovi slikanja predstavljaju veliko zadovoljstvo. Iako govore različiti jezik, sporazumevanje im lako ide.

"Učesnik sam škole slikanja zbog crtanja, volim da crtam. Imam prijatelje ovde i među Srbima, i među Albancima, lako se sporazumevamo. Najniteresantnije mi je kada crtamo mrtvu prirodu, jedva čekam da počnu časovi i da krenem da crtam", rekao je Leonardo Zenelji.

Dolazim ovde jer volim da slikam i naučim nove stvari o likovnoj umtnosti. Ponekad imamo manji problem oko sporazumevanja, ali uspemo da se sporazumemo. Među svima njima ja imam prijatelje, kazao je Genton Vlahiu (13).

"Kada porastem volela bih da budem slikarka. Svi su mi ovde prijatelji i sa svima se lepo družim. Razumemo se jer oni govore srpski", rekla je Milica Ilić (9).

Volim da slikam kako se igramo, a najviše volim da crtam prirodu, poručila je Medina Krasnići (9).

"Nemamo puno ovakvih škola slikanja, i nema puno prilika da se nešto ovako radi. Sporazumevamo se na engleskom illi srpskom jeziku", rekao je Filip Savić (13).

Pored dece iz Lepine, na časove slikanja dolaze i njihovi vršnjaci iz Gračanice.

Drago mi je što dolaze i što su deca zainteresovana za slikanje i druženje, kazao je Mehmeti, navodeći šta polaznici mogu naučiti u školi slikarstva.

"Radimo skoro sve tehnike kako bi se deca zainteresovala i upoznala umetnost. Učim ih kako se crta, kako se dobijaju boje, mešanje boja, dubinu, grafiku, senčenje, svetlost, senke... sve ono što mogu za ovih četiri meseca da im prenesem. A nadam se, ako situacija sa pandemijom koronavirusa bude bolja, da ćemo naučiti sve tehnike", rekao je Mehmeti.

Bajramu u svemu tome pomaže sestra Farija Mehmeti, koja je takođe vrlo darovita slikarka.

"Zajedno radimo brat i ja. Brat ih, na primer, uči da slikaju prirodu, pejzaže, ali i druge stvari. A ja, ukoliko to žele, pokazujem im kako da naslikaju portret, tekstil... Pomažemo im da savladaju te tehnike i nadam se da će neki od njih biti uspešni, jer primećujem da ima talentovanih i Albanaca, i Roma, i Srba", kazala je Farija.

Projekat "Škola slikanja u Lepini" je podržan od strane Kancelarije Saveta Evrope u Prištini, a realizuje se uz pomoć NVO "Gaia".

"Bajram i Farije su dobri slikari, a do sada nisu imali prilike da to svoje znanje podele sa drugima. Kada se nešto podeli sa drugima, postaje još veće, a mislim da je njihovo znanje dragoceno i da je neophodno da oni to prošire dalje. Imamo dosta dece koja su zainteresovana za slikanje, i dosta im dobro ide. Pored talenta, tu je u pitanju i vredan rad, mislim da uče od najboljih", rekao je koordinator na projektu Petar Đorđević.

Časovi se održavaju četiri puta nedeljno, kada je sunčano i toplo vreme slika se napolju, a kada su vremenske prilike nešto lošije, uz sve propise i poštovanje epidemioloških mera, mladi umetnici časove nastavljaju u prostoriji namenjenoj za to.

Predviđeno je da časovi slikanja, koji su počeli septembra meseca, traju do kraja godine, ukoliko epidemiološka situacija to dozvoli.