Srbi u Babljaku: Želimo samo mir i slobodu

U selu Babljak nadomak Uroševca 2004. i 2005. godine vratile su se raseljene srpske porodice, a danas posle 15 godina ovde je ostalo da živi svega devetoro starijih meštana. 

Iako su za povratnička domaćinstva izgrađene 54 kuće, budući da u selu nije bilo ni perspektive ni budućnosti za njih, Srbi su jedan za drugim u tišini napuštali imanja. Kuće su dobili, ali od golih zidova se ne živi, govore meštani.  
Na sreću ovde ima i onih koji se lako ne predaju. Starina Rajko Denić sa svojom suprugom ne namerava da napusti Babljak iako živi teško. 

“Nema škole, nema posla i zbog toga su mnogi odustali da se vrate i ostanu da ovde žive. Omladina albanska i srpska se ne podnosi i kako ne bi došlo do svađe, ljudi su odustali od povratka. Samo oni najuporni su ostali. Kako ćemo dalje ni mi sami ne znamo", kaže Denić.

Uzurpirane njive i livade, ali i učestale krađe i napadi na srpsku imovinu problem su sa kojima se gotovo svakodnevno suočavaju babljački Srbi. 

Rajka Denića brine što su u poslednje vreme učestale provokacije od strane mlađih Albanaca.

“Politička situacija je u poslednje vreme nestabilna. Ima provokacija, ali je dobro što ne nasedamo na provokacije i izbegavamo kontakt sa mlađim Albancima dok sa starijim komšijama razgovaramo, popričamo ljudski. Sa mlađima ne”, objašnava Rajko Denić.

Vlada Milovanović kaže da ima korektne odnose sa albanskim komšijama te da do sada nije imao problema. U Babljaku je jer, kako kaže, nije imao gde da ode.

“Ja nisam imao gde da odem. Odavde su pojedini Srbi prodali imanje, kupili kuće i placeve i otišli. Ja nisam prodao imanje, nemam gde da odem, a ni kod koga”, ispričao je Milovanović.

Prevoz do Gračanice, koja je najbliža srpska sredina udaljena oko 30-tak kilometara za Srbe iz Babljaka, je nužna potreba ovih ljudi. 

Ambulanta u kojoj jednom sedmično dolazi lekar nalazi se u susednom selu Srpski Babuš, a tu više nema ni jedne srpske porodice. Zbog virusa korona ni sedmični dolasci lekara više nisu redovni. 
   

“Prevoz nemamo. Lekove isto nemam i šta ću da radim bez lekova. Da idem kod dece zbog koronavirusa ne mogu da odem, a i da hoću moram da platim taksi", kaže Vinka Petrović.

Dodaje da Srbi žele samo mir i slobodu i da ih za sada niko ne uznemirava, ali kada čuju za incidente uplaše se i nije joj svejedno. Žali što nema mladih i što oni ne žele da se vrate u selo. 

“Gde da se vrate i gde da rade. Zemlje se ne jede. Kuća se prazna ne jede. Oni hoće da rade, ali gde da rade kada su sve fabrike uništene", ispričala je Petrovićeva.

Babljak je jedino selo u opštini Uroševac u kome još uvek žive srpski povratnici. U mestima Srpski Babuš, Doganevo i Talinovce posle izgradnje kuća i organizovanog povratka trenutno ne živi ni jedan Srbin.