Srbin i Hrvat iz Švajcarske na motorima došli na Kosovo za Vidovdan

Nenad Maros, Hrvat rodom iz Bugojna, koji je jedno vreme živeo u Splitu a sada je na privremenom radu u Cirihu, sa svojim prijateljem i kumom Sašom Vasićem rođenim u okolini Kosovske Kamenice, takođe na privremenom radu u najvećem švajcarskom gradu, na motoru je došao na Kosovo da prisustvuje obeležavanju Vidovdana, prenose Novosti.

"Na Kosovu i Metohiji bio sam kao dečak, kada me mama vodila u obilazak ovog područja, pa, evo sada. Bilo mi je impresivno u Prilepcu kod Novog Brda na mestu rođenja cara Lazara gde se okupilo puno ljudi i gde je priroda veličanstvena... Prelepo je bilo i u Gračanici gde su ljudi uprkos situaciji u kojoj se nalaze nekako posebno radosni uoči Vidovdana, a potom odlazak na Gazimestan baš na Vidovdan ostavio mi je poseban utisak", rekao je Maros govoreći o utiscima tokom boravka na Kosovu. 

Dvojicu bajkera, zaljubljenika u prirodu, ali kako posebno naglašavaju - i u prave životne vrednosti, reporter Novosti sreo je juče na administrativnom prelazu Merdare. 

Uz osmeh su ispričali da su njih dvojica pravi primer kako su životni putevi nepredvidivi. I jedan i drugi otišli su u inostranstvo kao dečaci, a upoznali su se, kako kažu, spletom lepih životnih okolnosti.

"Imali smo tada devojke koje su se družile i koje su živele u Italiji. Tako smo jednom prilikom, pre 30 godina, krenuli da ih posetimo. I od tada smo nerazdvojni. Istina, te devojke su ostale u prošlosti, a zamenile su ih naše sadašnje supruge, obe Srpkinje. Saša mi je bio venčani kum, a kum se poštuje više od svih drugih ljudi. Potom je bio i kum na krštenju mojoj dvojici sinova", ispričao je Nenad Maros. 

Njihovo dobro raspoloženje načas je pokvarila "papirologija" na administrativnom prelazu Merdare, ali ubrzo se i to završilo. Nastavili su tada, Saša i Nenad, svoje putovanje. Žure u obilazak prirodnih lepota Srbije, najpre do obližnje Đavolje varoši pa dalje. Pre nego što su se rastali sa reporterom Novosti, ispričali su još poneki detalj sa putovanja po Kosovu i iz svojih života.

"Nismo imali problema u putu osim što su nam na punktu kosovske policije tražili osiguranje pa su nas sproveli na stranu, dok je srpska policija pravila problem zbog pečata tzv. Kosova zbog čega smo morali da pokazujemo druga dokumenta", pričaju gotovo uglas dva prijatelja.

Naveli su i da su u Cirihu zaposleni u uspešnim firmama. Nenad na aerodromu, dok je Saša šef u kompaniji koja se bavi proizvodnjom medicinske opreme. Ipak, ni jedan ni drugi ne planiraju da ostanu u inostranstvu.

"Nekoliko puta godišnje dolazim u svoje rodno kosovsko Pomoravlje. A, imam u okolini Kruševca malo imanje i kuću. Tu ću se vratiti čim odem u penziju", kratko je rekao Saša Vasić.

Nenad Maros, pak, priča da je na aerodromu svedok svakojakih životnih sudbina "ljudi sa koferima" i da takve situacije sebi ne želi već će da se nastani u okolini Splita gde se oseća lepo.

"I, naravno, nastaviću da putujem i da se družim sa kumom Sašom. Iako ljudi misle da u instranstvu teku med i mleko, više nije tako i ja verujem da će se sve više ljudi vraćati na ove prostore", pričljiviji je Nenad Maros od svog kuma.

I dok Maros pojašnjava da je u Švajcarsku otišao sa 12 godina posle jedne radne akcije jer mu je tamo već radio otac, Vasić dodaje da je put inostranstva otišao sa 13 godina ali da jedva čeka da "starost provede u svojoj zemlji".

"Kum Saša mi je usadio i ljubav prema motorima. Prvo je on kupio izuzetno dobar i jak motor pa je pomogao i meni da to učinim", dodaje Maros.