Srpska koordinacija: Na Kosovu poslednjih godina gotovo da nema potrage za srpskim žtrtavama

Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, 10. decembra, Кoordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije saopštila je da se ne čini dovoljno da se nestala lica pronađu i identifikuju i da na Кosovu poslednjih godina gotovo da nema ni ekshumacija, ni identifikacija srpskih žrtava, a da Hrvatska do danas nije ekshumirala srpske žrtve na registrovanim grobnicama i grobnim mestima.

"Srpska koordinacija, izražava nezadovoljstvo zbog toga što gotovo 30 godina od početka ratnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, porodice žrtava još uvek nisu pronašle odgovor na pitanja vezana za sudbine svojih nestalih, zbog činjenice da nisu ostvarile pravo na istinu, pravdu i satisfakciju i da društva u regionu ne pokazuju spremnost da se suoče sa prošlošću", navodi se u saopštenju.

Ističe se da su građanski ratovi devedesetih, prouzrokovani secesijom bivših republika,  unesrećili i unazdili ogromnu većinu ljudi na prostoru bivše Jugoslavije, kao i to da je poginulo oko 130 000 ljudi, na hiljade su ostali invalidi, a preko milion ljudi je raseljeno; od preko 35.000 prinudno nestalih lica, još uvek se ne zna ništa o sudbini 10.000  lica.

Naglašava se da je jedno od osnovnih ljudskih prava, pravo porodica prinudno nestalih lica da znaju za sudbinu nestalih članova porodice, kao i da ih dostojno sahrane.

"Pravo porodica žrtava na pravdu, danas je, dalje nego ikada: Haški sud je neslavno završio svoj rad, a da nije  nikoga  osudio za zločine počinjene nad Srbima. Selektivnom pravdom i oslobađajućim presudama, posebno presudama Gotovini, Markaču, Haradinaju i Oriću, sud je po ocenama stručne i opšte javnosti zaslužio atribut političkog suda. Suđenja za zločine počinjene nad Srbima pred sudovima u Hrvatskoj, Federaciji  BIH i na Kosovu i Metohiji, gotovo da nema, a dosadašnji sudski postupci potvrdili su 'princip' selektivne pravde, naročito prema srpskim žrtvama, što dodatno vređa žrtve i porodice žrtava", navodi se u saopštenju Srpske koordinacije.

Dodaje se da su porodice žrtava svesne da pravde za žrtve do sada nema i da je teško očekivati da će je biti, ali zahtevaju da predstavnici vlasti, kao i međunarodni činioci, učine sve što je moguće, kako bi posledice ratova bile prevladane, društva u regionu se suočila sa prošlošću, pokazala solidarnost sa porodicama žrtava i negovala kulturu sećanja.

"Posebno se to odnosi na zakonsko regulisanje svih pitanja vezanih za pronalaženje prinudno nestalih lica i prava porodica žrtava na satisfakciju. Pravo je svih porodica žrtava iz proteklih ratova da društvo bude solidarno sa njima i pomogne im pružajući moralnu i materijalnu satisfakciju. S toga je krajnje je neshvatljivo i moralno i pravno neopravdano da pravni poredak Republike Srbije, i gotovo 30 godina od prvih prisilnih nestanaka, još uvek zakonski ne prepoznaje prisilno nestalo lice kao žrtvu, iako na to obavezuje i Međunarodna konvencija o zaštiti svih lica od prisilnih nestanaka, koju je Republika Srbija ratifikovala početkom 2011. godine", dodaje se u saopštenju.

Srpska koordinacija smatra da je krajnje vreme da Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja ozbiljno razmotri inicijativni model Zakona o prinudno nestalim licima i pravima žrtava i porodica žrtava, koji je  Кoordinacija, nakon dogovora sa Predsednikom Republike, gospodinom Aleksandrom Vučućem, izradila i dostavila u oktobru prošle godine, kabinetu Predsednika i Komisiji za nestala lica Vlade Republike Srbije.

Srpska koordinacija će sutra na Međunarodni dan ljudskih prava i saradnji sa Međunarodnim komitetom Crvenog krsta - Regionalnom delegacijom u Beogradu, i vlastima grada Beograda, simbolično, na levoj obali Save, posaditi 100 stabala za prinudno nestala lica na prostoru bivše Jugoslavije i na taj način uputiti 100 apela za pomoć domaćoj i međunarodnoj javnosti.