Srpska šljivovica na Uneskovoj listi obradovala i proizvođače sa Kosova

Rakija
Izvor: Kosovo Online

Činjenica da je Unesko uvrstio srpsku rakiju šljivovicu na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva obradovala je i mnoge proizvođače rakije sa Kosova. 

Proizvođači rakije šljivovice Ljubiša Lazović iz Kratine kod Leška i Dragiša Miljojković iz Maljića kod Sočanice, ne kriju radost zbog te činjenice. Kažu šljivovica je sastavni deo tradicije Srba, a sada imaju dodatni motiv, čak i imperativ za očuvanje i poboljšanje kvaliteta svojih proizvoda, ali i kvantiteta.

Lazović je izrazio nadu da će sada moći lakše da zaštiti proizvode, jer je do sada samo uspeo da zaštiti naziv rakije, kaže. 

"Meni je toliko drago kada sam to čuo pre dva dana da ne mogu da objasnim rečima. Konačno je naše nacionalno piće ušlo je na Uneskovu listu nematerijalnih proizvoda. Šljivovica je sastavni deo tradicije nas Srba, kao što je viski za Škote, kao što je vodka za Ruse, kao što je konjak za Francuze. Zbog čega mi da se stidimo šljivovice? Ponavljam, to je naše nacionalno piće, ali da podsetim da ne treba sa količinom i konzumiranjem rakije preterivati. Ja sam zaštitio samo ime" "Kratinka", sve moje rakije su pod tim imenom. To su voćne rakije od šljive, kajsije, kruške, dunje, grožđa i jabuke. Ovde na Kosovu je to veoma teško brendirati i zaštiti, vrlo teško. Nadam se da će država Srbija da nam pomogne u tome", rekao je Lazović za Kosovo onlajn.

Dragiša Miljojković takođe ocenjuje da je bilo krajnje vreme da se šljivovica nađe na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Uneska. 

"To što je rakija šljivovica, da naglasim šljivova prepečenica ili srpska šljivovica uvrštena na listu Uneska je samo potvrda nečega što je već postojalo. Na žalost Srbija je, odnosno naša rakija je izgubila jedno vreme na  svom ugledu i na svom značaju, jer ona je još 1904. godine na Londonskom sajmu osvojila zlatnu medalju za kvalitet, a posle je vremenom gubila na svom značaju. Moje mišljenje je da je gubala na značaju, ne zato što je bila lošija i nije bila kvalitetna, već zato što je to izuzetno unosan posao. Od pečenja rakije, ko se ozbiljno bavi time i ko ima dobru prodaju, može dobro i da se zaradi. Ona je bila u rangu francuskog konjaka, škotskog viskija i verovatno su je oni na svoj način potiskivali sa tržišta. Bez obzira na to ona se održala, prvenstvo u Srbiji odakle je i potekla i to što e dospela na Unesko listu je potvrda naše izdržljivosti, kao naroda, da nešto što je dobro, što je lepo negujemo, očuvamo i usavršavamo i moralo da dođe do izražaja i osvoji svoje mesto u svetu i Evropi", rekao je Miljojković. 

Miljojković dodaje da to mnogo znači za proizvođače šljivove rakije, ali i dodaje da ne treba zaboraviti na očuvanje kvaliteta. 

"To će značiti puno i na ekonomskom planu. Već su mnogi dogovorili izvoz rakije u inostranstvo i kada krene još veća potražnja za rakijom biće i koristi za sve proizvođače, a porašće i cena. Zašto bi naša rakija, naša šljiva prepečenica, bila jeftinija od viskija ili francuskog konjaka, kada je u rangu i čak možda i kvalitetnija. Hteo bih da upozorim proizvođače da se ne opuštaju po pitanju kvaliteta. Ne treba ići za kvantitetom, pa da izgubimo obraz za ono što je stvarno kvalitetno. Treba voditi računa da sve rakije budu ujednačene proizvodnje i kvaliteta. Da prvi litar kao i stoti i hiljaditi, koji se proda, bude istog kvaliteta, stepenaže, odležavanja. To je mnogo bitno da održimo kvalitet koji imamo", ističe Miljojković.

Ljubiša Lazović podseća i da su, kako bi šljivovica bila kvalitetna, potrebna ulaganja, ali naglašava da je najbitnija ljubav prema tom poslu.

"Za dobru šljivovicu prvo treba ljubav, ono što radite treba da volite. Zatim kvalitetna šljiva koja je osunčana, bez buđavih plodova, čisti sudovi za pečenje, čisti sudovi za odležavanje, pogotovo kvalitetna burad, koja ne sme da se oseća na bilo šta drugo, osim na hrastovinu. Sada mi je cilj da povećam i količinu proizvodnje i da popravim kvalitet, jer sam naručio burad od hrasta lužnjaka. Ovde preferiramo hrast kitnjak koji ima lepu boju i nema karakterističan miris na vanilu. Nadam se i da ću u budućnosti poboljšati kvalitet šljivove rakije" rekao je Lazović. 

Lazović i Miljojković se proizvodnjom šljivovice i rakije od raznovrnog voća bave preko 30 godina. Učesnici su mnogobrojnih takmičenja i dobitnici velikog broja nagrada, medalja, povelja, plaketa i pehara za kvalitet rakije.