Srpske svetinje na Kosovu u digitalnom arhivu

Članovi neprofitne organizacije „Srpsko blago“, koji duže od dve decenije fotografišu i snimaju srpske crkve i manastire, stvaraju i digitalnu arhivu dostupnu klikom na „miša“ čitavom svetu, načinili su nov korak ka vidiljivosti kulturne baštine na Kosovu.

Uz podršku Ministarstva kulture i informisanja i u saradnji sa Odborom za proučavanje Kosova i Metohije Srpske akademije nauka i umetnosti, oni su foto-aparatima i kamerama ovekovečili pravoslavne svetinje u Prizrenu. Zahvaljujući tome, više od 2.000 snimaka uskoro će se naći u bazi podataka tog udruženja.

Snimanje je obavljeno tokom desetak junskih dana, u sklopu projekta „Digitalizacija i digitalna prezentacija srpskih crkvenih spomenika u Prizrenu“, a u objektivu tih entuzijasta našle su se četiri bogomolje koje su u martovskom pogromu 2004. pretrpele vandalske napade naočigled pripadnika Kfora.

Osim  Crkve Bogorodice Ljeviške, koja se nalazi i na Uneskovoj listi planetarnih kulturnih dobara, ali i na popisu svetske baštine koja je u opasnosti, snimljene su Crkva Svetog Spasa, Crkva Svetog Nikole i Crkve Svetog Đorđa.

Logističku i organizacionu pomoć pružila je Eparhija raško-prizrenska, čiji je episkop Teodosije dao blagoslov za ovaj poduhvat.

„Budući da ne postoji savremena foto-dokumentacija o ovim značajnim spomenicima kulturne baštine, narčito ne ona koja bi bila dostupna najširoj javnosti, odličili smo da mi to učinimo u skladu sa misijom ’Srpskog blaga’. Ovo je prvi put da su te četiri praoslavne prizrenske crkve dokumentvane na ovako sveobuhvatan način“, kaže istoričarka umetnosti Gordana Kelić.

Taj način je podrazumevao snimanje i fotografisanje kompletnog enterijera i eksterijera četiri svetinje sa zemlje i iz vazduha, uključujući i detalje i ornamente na fasadi, poput arhitektonske plastike, ali i unutar hramova, kao što su freske. Tamo gde nisu mogli da dopru „peške“, koristili su dron i peli se skelom na visinu od 12 metara.

Koliko je čitav posao iziskivao truda, svedoči to što su članovi „Srpskog blaga“ u snimanju srednjovekovnih prizrenskih svetinja svakodnevno provodili oko 12 sati.

„Ustajali smo oko šest, da bismo već od sedam bili na terenu. Pauze su na bile ’s nogu’. Kad bismo se posle celodnevnog rada vratili u konak, manastira Svetih Arhangela, gde smo bili smešteni kao gosti arhimandrita Mihaila i takođe napravili nešto materijala, sređivali smo snimke, utvrđivali eventualne propuste i pravili planove za naredni dan, koliko su nam svetinje uma i percepcija dozvoljavali.

Budući da je bio jun, vreme je bilo promenljivo: rano ujutru i uveče je bilo zahlađenja, ponekad je padala i kiša, ali kad je nailazio topli talas preko dana, nije bilo svejedno, posebno za onog ko je na skeli ili u nekom od manjih hramova, gde zbog svetlosnih uslova vrata crkve moraju da budu zatvorena, bez daška vetra. Ipak, naše zadovoljstvo zbog onoga što radimo nadjačavalo je vremenske uslove“, ističe Kelić.

Zbog obima posla, ekipa se na terenu obično delila, deo tima je odlazio u Crkvu Bogorodice Ljeviške, a drugi u ostale tri svetinje.

„Crkva Bogorodice Ljeviške je bila najzahtevnija za snimanje zbog monumentalnosti i složenog arhitektonskog sklopa. Taj hram je složeni spomenik kulturne baštine zbog visine i otežane dostupnosti određenih celina u uzanim bočnim brodovima, kuli i bočnim kupolama malog prečnika, u kojima su freske snimlene pomoću teleskopske šipke“, objašnjava Kelić.

Za vreme boravka u Prizrenu, dodaje ona, imali su samo prijatna iskustva sa lokalnim stanovništvom i pripadnicima bezbednosnih snaga koji čuvaju neke od hramova.

„Gde god da smo se kretali, svi su bili pozitivni, nije bilo ni najmanjeg incidenta“, napominje ona.

Osim digitalizovane arhive koja će biti dostupna na internetu, namera Udruženja „Srpsko blago“ je da od načinjenog materijala napravi trodimenzionalni prikaz četiri crkve, koji će omogućiti virtuelnu šetnju kroz ove svetinje, uz mogućnost „poetiocima“ da klikom na freske i pojedine delove hramova dobiju informacije o njma.