Srpsko kulturno blago na Kosovu - prisvajanje i uništavanje

U američkim i izraelskim napadima na Iran oštećene su najmanje četiri kulturne i istorijske znamenitosti, uključujući palate i drevnu džamiju, upozorio je Unesko. Ipak, objekti od kulturnog i verskog značaja nisu pošteđeni ni u miru - o tome svedoče brojni napadi na srpsko kulturno nasleđe na Kosovu. Predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom dr Goran Milašinović ocenjuje da je situacija upozoravajuća, dok istoričar Aleksandar Gudžić ukazuje da istorijski revizionizam Albanaca na Kosovu počiva na nekoliko stubova, piše RTS.

Tokom poslednjih godinu dana Ministarstvo kulture zabeležilo je gotovo 30 napada na vernike, objekte i groblja SPC na Kosovu. To nije smanjilo interesovanje posetilaca jer su pojedini manastiri, prema rečima predsednika Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom, imali i do 1.000 poseta dnevno.

„Imate albanske vodiče koji kažu - to je albanska crkva ili to je ilirska crkva. Pokazuju freske na kojima vidite hrišćanske svece, ćirilčno pismo, imate jasan dokaz da je to srpsko blago, a neko kaže to je ilirsko ili albansko“, kaže dr Milašinović.

Da je manastir Gračanica, zadužbina kralja Milutina, nikao na mestu albanske crkve, dezinformacija je koju šire brojni kosovski portali.

Na jednoj od stranica koja se bavi turističkom promocijom je podatak da srpski srednjovekovni grad Novo Brdo pripada Albancima, kao i da su temelji crkve Svetog Nikole zapravo ostaci Artanske katedrale. Istorijski revizionizam kosovskih Albanaca, prema rečima istoričara iz Gračanice Aleksandra Gudžića počiva na nekoliko stubova.

„Prvi stub je rimokatolički identitet kosovskih Albanaca, prema tom stubu Albanci su u prošlosti bili katolici pa su u nekom trenutku došli srpski okupatori predvođeni dinastijom Nemanjića i gradili svoje crkve i manastire. Drugi stub revizionizma je ilirsko - dardanski identitet Albanaca. Oni su Iliri - Dardanci, a Srbi se pojavljuju kao okupatori“, kaže Gudžić.

Paralelno sa procesom prisvajanja sprskog kulturnog nasleđa, ne prestaje njegovo fizičko uništavanje. Jedan od poslednjih primera je potkopavanje temelja isposnice Svetog Petra Koriškog kraj Prizrena. Svetinju građenu od 12. do 14. veka, Albanci smatraju kosovskim nasleđem.

„Većina Albanaca nema odgovoran odnos prema spomeničkom nasleđu i negde privatno te naše crkve i manastire ne doživljava kao svoje“, napomenuo je Gudžić.

Strategija odbrane nasleđa je informisanje svetske javnosti o svemu što se dešava na KiM, kaže predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom. Podseća da je prikazivanjem filma o martovskom pogromu sprečeno članstvo Prištine u toj organizaciji, piše RTS.

„Mi smo prikazali kao film 2015. i veliki broj državica je promenio mišljenje u vezi za članstvom u Unesku i reagovao na naš zahtev pozitivno, a negativno za Kosovo“, istakao je Milašinović.

Na Kosovu se nalazi 1.500 pravoslavnih manastira, crkava i isposnica. Četiri srednjovekovna manastira su na Listi svetske baštine u opasnosti.