Stanković: Uzroci višestrukih ubistava različiti, od individualnih do društvenih

Doktorant kriminologije u Malmeu i saradnika BCBP Dušan Stanković kaže da su uzroci tragedija poput one na Cetinju višestruki, a da je prema poslednjoj proceni UN koja je rađena 2010. godine na prostoru Zapadnog Balkana u legalnom i ilegalnom posedu građana oko osam miliona komada raznog oružja i da je najveći deo ostao iz ratova devedesetih godina.

„Uzroci ovih tragedija su višestruki: individualni, socijalni, društveni... Ono što im je zajedničko jeste vatreno oružje. U našem regionu je karakteristično da je oružje u posedu građana, da li ilegalno ili čak i legalno jer ove tragedije su se vršile i tim legalnim i ilegalnim oružjem“, objašnjava Stanković u razgovoru za Kosovo onlajn.

Razloge vidi u činjenici da je tokom 20. veka, a posebno ratova devedesetih veliki broj komada oružja završio kod građana.

„Ljudi su se naoružavali iz ličnih razloga zarad zaštite svoje bezbednosti, svojih porodica, okoline, ali su i donosili neko oružje sa ratišta. I od 2000-tih to oružje postaje problem, postaje dostupno i ljudima iz kriminogene sredine i običnim građanima. Tako u nekim slučajevima dolazi do njegove zloupotrebe“, smatra Stanković.

Kaže da regionu Zapadnog Balkana nedostaju stalne akcije po pitanju edukacije, načina korišćenja oružja.

„I nakon ’Ribnikara’ i ’Mladenovca’ u Srbiji je par meseci nakon toga bio slučaj da oružje čiji je vlasnik preminuo nije adekvatno čuvano i dvoje unuka su ga pronašli i došlo je do opaljenja“, upozorava.

Kaže da je Vlada Crne Gore odmah nakon tragedije na Cetinju uradila ono što je preduzela Vlada Srbije - pooštravanje Zakona o oružju i poziva za predaju nelegalnog oružja i ostalih konkretnih mera da bi se sprečili slični događaji.

„Na osnovu iskustava iz Srbije možemo reći da je taj poziv doveo zaista do velikog broja prikupljenog oružja. Prethodne kampanje su rezultirale samo sa par hiljada komada oružja, a ovog puta je predato oko 100.000 komada i velika količina municije. Verovatno je da je usled masovnih ubistava došlo do većeg odjeka u javnosti. Ljudi su shvatili značaj opasnosti od pristuva oružja koje im naravno ne treba“, kaže Stanković.

Komentarišući različite procene o količini ilegalnog i legalnog oružja u posedu građana u regionu Stanković kaže da su one nezahvalne jer variraju.

„Te procene su jako nezahvalne jer variraju. Kancelarija Ujedinjenih nacija za droge i kriminal je 2010. godine procenila da je na prostoru republika bivše Jugoslavije ostalo oko osam miliona komanda oružja. Naravno, od 2000-te sve države i neke međunarodne organizacije se trude da to oružje iskontrolišu, da se zapleni ono što je ilegalno ili da se legalizuje i da se ono u posedu građana na pravilan način koristi“, kaže Stanković za Kosovo onlajn.

Objašnjava da u poslednje vreme procene uglavnom rade nevladine organizacije.

„Nakon procene UN imali smo 2017. godine procenu švajcarskog instituta za malo oružje po kome u Srbiji i Crnoj Gori na 100 stanovnika postoji 39, 1 komad oružja, dok je na Kosovu ta brojka 23, 8. Pritom, i u drugim bivšim jugoslovenskim republikama takođe su visoki brojevi“, kaže Stanković.

Na osnovu tog istraživanja Srbija i Crna Gora su na trećem mestu u svetu, odmah iza SAD i Armenije.

„Sada, te procene se zasnivaju i na broju legalnog i ilegalnog oružja i one su se umeđuvremenu smanjile. Mi znamo recimo da se u Srbiji od ’Ribnikara’ i ’Mladenovca’ do danas broj legalnog oružja smanjio, a čini mi se da je MUP objavio, za negde oko 200.000 komada oružja“, kaže Stanković.

Prema njegovim rečima pooštravanje zakonskih normi nužno ne dovodi do prevencije tragedija.

„Ono što dovodi do prevencije jeste povećanje izvesnosti od kazne, od snošenja posledica, da neko ko uradi krivično ili kažnjivo delo zaista bude i kažnjen za to. Dakle, da institucije funkcionišu kako treba, da se smanji korupcija, da jednostavno nema zaštićenih“, zaključuje Stanković.