Centralna ceremonija povodom Dana primirja, Starović: Mir i sloboda nemaju cenu

Povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, centralnu državnu ceremoniju kod Spomen-kosturnice branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu na Novom groblju predvodio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije i predsednik Odbora za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije Nemanja Starović. On je poručio da mir i sloboda nemaju cenu i da je srpski narod to pokazao tokom Prvog svetskog rata.

Vence na Spomen-kosturnicu položili su i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre, američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil, kao i delegacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, predsednik Skupštine Grada Beograda Nikola Nikodijević, predstavnici udruženja opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, boračkih udruženja i diplomatskog kora.  

Ministar Selaković je istakao da nasleđe Prvog svetskog rata zahteva od svih da spoznaju i posledice tog kolosalnog sukoba na ličnom, ali i na nacionalnom nivou.

"Lekcija je veoma jasna. Mir i sloboda nemaju cenu. Mir i sloboda nisu neko zatečeno stanje, već nešto za šta se moramo svakodnevno boriti. Nošeni ovim naukom, podignutih čela i ozarenih lica sećajmo se velikih podviga naših predaka sa ubeđenjem da ako nevolja to zatraži, da ćemo biti dostojni njihovih podviga i života i pobeda. Neka je večna slava srpskim junacima iz Prvog svetskog rata, oslobodiocima i tim junacima. Onima koji su samo jedan san sanjali, a kojim su i nas zavetovali, a to je slobodna i večna naša jedina otadžbina“, kazao je Starović.

On je podsetio da je Veliki rat nemilosrdno rušio carstva, vojske, zemlje i gradove i da ta poražavajuća statistika o broju poginulih i ranjenih govori o važnosti diplomatije i miroljubive koezistencije.

"Uvek je bolje pregovarati nego ratovati, uvek je bolje graditi nego rušiti. Nošena ovim iskustvom, Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem pokrenula je niz inicijativa za sveopšti napredak Zapadnog Balkana. Samo međusobno poštovanje i razumevanje može da postavi temelje za održivi ekonomski i demografski rast ovog dela Evrope“, naglasio je Starović.

On je dodao da nikada ne smeju da se zaborave oni koji su se borili za slobodu Srbije u Prvom svetskom ratu zato što su se oni tada žrtvovali za slobodu celog naroda.

„Njihova hrabrost i ljubav prema otadžbini moraju nam biti večiti orijentir. Decenije neopravdanog zaborava zamenilo je novo vreme u kom najslavnije pokoljenje u istoriji našeg roda dobija dostojnu ljubav i poštovanje svojih potomaka i države“, kazao je Starović.

Naveo je i da je Prvi svetski rat bio jedan od najtragičnijih epizoda u istoriji modernog čovečanstva.

"Uz sveopšte razaranje i pogibiju bilo je uključeno 38 od ukupno 59 država koje su tada postojale. Za mnoge imperije koje su vekovima kreirale tokove globalne politike to je bio i poslednji rat. Više od 70 miliona ljudi od čega 60 miliona u Evropi je bilo pod oružjem. Posledice ovog sukoba su bile stravične. Ubijeno je više od 15, a ranjeno više od 20 miliona ljudi“, rekao je Starović.

Podsetio je da tadašnja Kraljevina Srbija nije želela taj rat.

"U pravednoj odbrani svoje nezavisnosti od 1914. do 1918. naša otadžbina je izgubila više od jedne četvrtine svojih stanovnika. Poginulo je preko polovine odraslog muškog stanovništva, a pola miliona dece je ostalo bez hranitelja. Zemlja je bila na ivici demografske katastrofe, katastrofe čije posledice zajedno sa gubicima u Drugom svetskom ratu osećamo i dan-danas“, naveo je ministar.

Podvukao je da je i pored strašne pogibije ovaj rat je predstavljao i trijumfalni povratak iz strmoglavog bezdana u koji su Srbiju i srpski narod bacili Austro-ugarska i njeni saveznici.

"Bojevi na Ceru, Kolubari, Mačkovom kamenu, Cnom vrhu, Dobruži, Kajmakčelanu i na Solunskom frontu, koncentracioni logori za civile, nestašice hrane i epidemije nisu oslabili ili uzdrmali nadu za oslobođenjem i nacionalnim ujedinjenjem. Pomenute borbe utemeljene na strašnoj ljudskoj žrtvi civila i vojnika stvorile su moralni i politički kapital koji će omogućiti to da u decembru 1918. godine viševekovne težnje i snovi o slobodi postanu java“, naglasio je Starović.

On je istakao da je proboj Solunskog fronta pokrenuo je lavinu događaja koji su doveli do kraja rata, ali da se ta činjenica danas često prećutkuje.

"To je neoboriva činjenica koja se u savremenoj istoriografiji često prećutkuje čime se izbegava priznanje odsutnog srpskog doprinosa savezničkoj pobedi“, rekao je Starović.

On je podsetio da je ubrzo nakon proboja Solunskog fronta došlo do kapitulacije Austru-ugarske, a zatim i ostalih zemalja Sila osovine.

"Današnji dan obeležava se kao dan kada je završen najkrvaviji rat u dotadašnjoj istoriji čovečanstva, a Srbija je bila među zemljama pobednicama. Njena armija digla se iz mrtvih i takva je domarširala do Alpa. Postoji priča po kojoj su vojnici Sila osovine među sobom govorili kada su te 1918. godine trebalo da se suprostave srpskoj vojsci: ’Bežite živi, evo mrtvih’. Ta silina volje za slobodom nikada nije prestala“, istakao je Starović.

Sloboda je postala ključan motiv, a ideja poštovanja nacionalnog prava svih naroda - glavni pravac delovanja od 1918. do danas, zaključio je ministar Starović.