Stejt Department o deportacijama: Zemlje regiona uključene u kontakte u okviru šire strategije

Zemlje balkanskog regiona uključene su u kontakte u okviru šire američke strategije deportacije stranih državljana bez regulisanog statusa, potvrđeno je danas Radiju Slobodna Evropa (RSE) iz Stejt Departmenta.

Kako piše RSE, nisu želeli da komentarišu navode američkog Blumberga da administracija američkog predsednika Donalda Trampa pokušava da ubedi balkanske zemlje da prihvate deportovane migrante, većinom iz Kube, Haitija, Nikaragve i Venecuele, kojima je ukinut privremeni pravni status u SAD.

Sjedinjene Američke Države, navodi se u odgovoru, ne komentarišu detalje diplomatske komunikacije sa drugim državama u okviru strategije deportacije stranih državljana bez regulisanog statusa.

Na upit RSE na koje zemlje se odnose zahtevi za prihvat migranata nepoželjnih u Americi, iz Stejt departmenta nije precizno odgovoreno. Kazali su da su zemlje regiona uključene u kontakte u okviru šire strategije.

„Američki partneri i regionalni lideri blisko sarađuju s nama kako bismo okončali krizu ilegalnih i masovnih migracija“, stoji u odgovoru.

Podsetili su da je sprovođenje imigracione politike administracije predsednika Donalda Trampa jedan od glavnih prioriteta.

„Iseljavanje iz SAD-a stranaca za koje postoje konačne naredbe o iseljenju i deportovanje ilegalnih imigranata štiti Sjedinjene Države od stranih terorista i drugih pretnji nacionalnoj bezbednosti i javnoj sigurnosti“, piše u odgovoru.

Iz Stejt Departmenta navode i da je kontinuirana saradnja sa stranim vladama ključna za odvraćanje ilegalnih i masovnih migracija, kao i za bezbednost granica.

„Kao što je rekao državni sekretar Rubio, ostajemo nepokolebljivo posvećeni okončanju ilegalnih i masovnih migracija i jačanju sigurnosti američkih granica. U tu svrhu, svaka zemlja mora hitno prihvatiti povratak svojih državljana koji nemaju zakonski osnov za ostanak u Sjedinjenim Državama“, dodaju.

U nekim slučajevima, moglo bi se sarađivati s drugim zemljama kako bi se olakšalo iseljenje državljana trećih zemalja iz Sjedinjenih Država koji nemaju zakonski osnov za ostanak u SAD-u, zaključuju.

Prethodno je za Radio Slobodna Evropa isto saopštila i Ambasada SAD u Podgorici.

Američki Blumberg je objavio da Trampova administracija pokušava da ubedi Srbiju i druge balkanske države da prihvate migrante koji su deportovani iz SAD.

Zahtevi su, navodi se, deo strategije američke administracije kojom se traže partnerske vlade za prihvat stranih državljana, većinom iz Kube, Haitija, Nikaragve i Venecuele, kojima je u SAD ukinut privremeni pravni status. To je u maju omogućio Vrhovni sud SAD.

Blumberg navodi da su regionalne kancelarije Stejt Departmenta dobile zadatak da predstave ovu ideju potencijalnim partnerima. Nije poznato da li su do sada postignuti dogovori.

U aprilu je i Vol Strit Žurnal objavio da Vašington razmatra mogućnost deportovanja migranata u Moldaviju, Kosovo i druge zemlje Balkana, ali se tada Srbija i Crna Gora nisu pominjale.

Na raniji upit RSE američkoj službi za imigraciju i carinu (ICE) u vezi sa eventualnom deportacijom crnogorskih državljana, odgovor nije stigao.

Sličan dogovor postignut je između Italije i Albanije, nakon što je italijanska ministarka Đorđa Meloni vršila pritisak na balkanske zemlje da osnuju migrantske centre za sve one koji su zaustavljeni na moru u pokušaju da se iz Afrike domognu Evrope.

Tako je Italija u aprilu premestila grupu od 40 odbijenih tražilaca azila u Albaniju, aktivirajući sporazum o saradnji potpisan sa vlastima u Tirani krajem 2023. godine.

Prema dogovoru vrednom 800 miliona evra, Italija ima pravo da u narednih pet godina mesečno šalje do 3.000 migranata u Albaniju na obradu azilantskih zahteva i privremeni smeštaj.

Premijerka Italije Meloni sporazum je nazvala „ključnim korakom u borbi protiv ilegalnih migracija“.

Međutim, nekoliko italijanskih sudova već je u prethodnim pokušajima naložilo povratak migranata iz Albanije nazad u Italiju, uz obrazloženje da se krše međunarodne konvencije i prava tražilaca azila.

Pravni stručnjaci i organizacije za ljudska prava upozorili su da taj model nije utemeljen u zakonodavstvu Evropske unije.

U Italiji i Albaniji sporazum je naišao na podeljene reakcije. Dok su političari u Rimu i Tirani pozdravili saradnju, nevladine organizacije i lokalne zajednice izrazili su zabrinutost zbog netransparentnosti procesa i mogućih zloupotreba prava migranata.

Sporazum sa Albanijom pažljivo prate i druge evropske zemlje, uključujući Holandiju, koja razmatra slične aranžmane s državama izvan EU.

Zapad želi da se reši „gorućeg problema“, a Priština u tome vidi šansu da se još više približi saveznicima, ocenili su sagovornici Kosovo onlajna u analizi „Postaje li Kosovo „centar za povratak“ migranata i zatvorenika iz EU?“.