Stejt department u izveštaju o stanju verskih sloboda upozorio na slučaj manastira Visoki Dečani

stejt department
Izvor: youtube printscreen

U godišnjem izveštaju o stanju verskih sloboda američki Stejt department osvrnuo se na odbijanje kosovske vlasti da vrati 24 hektara zemljišta manastiru Visoki Dečani i podsetili su da je prošle godine organizacija Evropa nostra proglasila ovaj manastir najugroženijim evropskim spomenikom kulture, prenosi Reporteri.

U izveštaju se navodi da je Ustavni sud Kosova u septembru obavestio državnog tužioca o stalnom odbijanju Vlade Kosova da primeni presudu iz 2016. godine kojom je Srpskoj pravoslavnoj crkvi priznato vlasništvo od oko 24 hektara zemlje oko manastira Dečani.

"Kao odgovor na kontinuirano nesprovođenje te odluke od strane Vlade i sporazuma o radovima na putu iz 2020. godine u okviru posebnog zaštićenog područja manastira Dečani, Srpska pravoslavna crkva je prekinula zvaničnu komunikaciju sa Vladom Kosova", navedeno je u izveštaju.

Oni su podsetili da je u aprilu prošle godine, organizacija civilnog društva za kulturno nasleđe, Evropa nostra proglasila manastir Visoki Dečani najugoroženijim na listi sedam ugroženijih spomenika kulture u Evropi. Navode i da su vladini zvaničnici ocenili ovaj potez jednostranim i netačnim.

Američki zvaničnici su podsetili da je Srpska pravoslavna crkva saopštila, da je u junu 2021. godine Kosovska policija, bez objašnjenja, vratila autobus u kojem je bilo 50 vernika iz Severne Mitrovice u Srbiju.  

U izveštaju se navodi da je jedan crnogorski državljanin (Risto Jovanović) skandirao "Ubijte Albance” tokom mitinga koji je održan na Vidovdan prošle godine na Gazimestanu, kod Prištine. Podsećaju da je Jovanović kažnjen sa novčanom kaznom i da mu je zabranjen ulazak na Kosovo na pet godina.

Predstavnici Kosovske protestantske evangelističke crkve, kako su naveli, žalili su se za nedostatak institucionalne podrške za obezbeđivanje groblja za vernike što ih sprečava da obavljaju pogrebne službe u skladu sa svojom verom.

U poglavlju o Kosovu u izveštaju se navodi da Ustav zabranjuje versku diskriminaciju i obezbeđuje slobodu veroispovesti, ali upozorava da zakon ne dozvoljava da verske grupe budu registrovane kao pravna lica. Predlog zakona koji je osmišljen da im se da takav status, podnet parlamentu 2020. godine, ostao je na čekanju.

Islamska zajednica Kosova saopštila je da su neke škole nastavile da sprovode direktivu Ministarstva prosvete o zabrani nošenja burki i marama, uskraćujući pristup školi učenicima koji ih nose.

"Islamska zajednica je saopštila da medijski izveštaji nastavljaju da negativno prikazuju njenu zajednicu, što doprinosi klimi netolerancije i diskriminacije. Predstavnici ove zajednice, kao i Protestantske evangelističke crkve, rekli su da se neki od njihovih sledbenika oklevaju da otvoreno ispovedaju svoju veru iz straha od diskriminacije", upozorili su iz Stejt departmenta.

Oni su se osvrnuli i na izveštaje Kosovske policije govoireći o 87 incidenata tokom prošle godine, što je za 30 više nego godinu dana ranije.

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju saopštila je da nastavlja da podržava unapređenje odnosa između verskih zajednica i opština.

Zvaničnici američke ambasade nastavili su da ohrabruju Vladu da donosi zakone koji verskim grupama omogućavaju da steknu pravni status, sprovodi mehanizme za zaštitu slobode veroispovesti, sprovodi zakone i sudske odluke u vezi sa verskim objektima Srpske pravoslavne crkve i rešava sporove i imovinu sa ovom crkvom.

Vlada SAD procenjuje da je od 1,9 miliona stanovnika Kosova 95,6 odsto muslimana, 2,2 odsto katolika, a 1,4 odsto pravoslavaca. 

Izveštaj Stejt departmenta uključuje podatke o stanju verskih sloboda u 200 država i teritorija i dokumentuje kršenja koja su počinile vlade, terorističke grupe i pojedinci.