Sulja: Klinici za urgentnu medicinu u Prištini nedostaju lekari specijalisti

Klinika za urgentnu medicinu Univerzitetskog kliničkog centra Kosova u 2025. godini je bila izuzetno opterećena, a tokom godine je lečeno oko 100.000 pacijenata, što je znatan porast u odnosu na 2024, izjavio je direktor te klinike Naser Sulja.

On je u intervjuu za Kosova pres rekao da veliko opterećenje ne dolazi samo zbog velikog broja pacijenata, već i od raznovrsne prirode oboljenja, uključujući teške slučajeve.

Izazov za kliniku, istakao je Sulja, ostaje mali broj specijalista urgentne medicine i slabo interesovanje lekara za ovu specijalizaciju.

Naglasio je neophodnost izgradnje novog objekta za Kliniku za urgentnu medicinu, radi unapređenja kapaciteta i pružanja adekvatnog tretmana urgentnim pacijentima.

„Prošla godina za Urgentni centar bila je kao i sve prethodne, odnosno izuzetno opterećena za postojeće osoblje, kako za specijaliste urgentne medicine, tako i za specijalizante, srednji i pomoćni kadar. Bila je to godina sa izuzetno velikim brojem pacijenata. Zanimljivo je da Urgentni centar spada u tercijarni nivo zdravstvene zaštite na Kosovu. Dok se u drugim evropskim centrima broj pacijenata stalno smanjuje, kod nas je, naprotiv, u porastu“, rekao je Sulja.

Od januara do sredine decembra 2025, oko 100.000 pacijenata lečeno je u Klinici za urgentnu medicinu, što, kako je istakao, predstavlja povećanje u odnosu na isti period 2024. godine.

Upozorio je da u budućnosti postoji rizik da Kosovo ostane bez specijalista urgentne medicine.

Precizirao je da trenutno imaju 23 lekara specijalista porodične medicine i 68 medicinskih sestara.

„Pored toga što nemamo dovoljno osoblja, ni u centru ni u perifernim delovima, stručni kadar urgentne medicine stari. Prosečna starost specijalista urgentne medicine koji se bave lečenjem pacijenata je preko 55 godina. Što se tiče srednjeg kadra, tu stanje stoji nešto bolje. Krajem januara očekujemo oko 17 novih specijalizanata, što je minimum u odnosu na realne potrebe. Na poslednja dva konkursa Ministarstva zdravlja primljena su tri, odnosno četiri specijalizanta, dok smo mi tražili po 15 na svakom konkursu. To je izuzetno nizak nivo. Ako se ovako nastavi i ne pronađe rešenje, vrlo je realna opasnost da država ostane bez specijalista urgentne medicine“, rekao je Sulja.

On je naveo da veliki broj pacijenata koji traže medicinsku pomoć može biti zbrinut na drugim nivoima zdravstvene zaštite, primarnom ili sekundarnom, ali da Urgentni centar i dalje ostaje referentna tačka za regionalne bolnice i centre porodične medicine.

On ističe da od oko 330 pacijenata koji se jave u roku od 24 sata, trećina njih ne pripada tercijarnom nivou.