Sve više pasa lutalica na severu Kosova - neodgovorni vlasnici najveći problem

Prisustvo velikog broja pasa lutalica na ulicama Severne Mitrovice, Leposavića i drugih opština na severu Kosova već godinama predstavlja jedan od najvećih komunalnih i bezbednosnih problema. Građani svakodnevno nailaze na čopore pasa, a pojedini su bili i žrtve ujeda. Kako bi se ovaj problem rešio, neophodno je zajedničko delovanje institucija, odgovornih vlasnika i građana, poručuju sagovornici Kosovo onlajna.

Oni su saglasni da se problem pasa lutalica ne može rešiti pojedinačnim akcijama, već dugoročnom strategijom koja podrazumeva odgovorno vlasništvo, doslednu primenu zakona, sterilizaciju i čipovanje pasa, kao i saradnju lokalnih samouprava, veterinarskih službi, zdravstvenih ustanova i udruženja za zaštitu životinja. Samo takav pristup može doprineti većoj bezbednosti građana i humanijem odnosu prema životinjama.

Veterinar Đorđe Kragović smatra da je jedan od glavnih uzroka neodgovorno vlasništvo.

„Najveći problem je nedovoljna edukacija vlasnika pasa. Često se dešava da vlasnici, kada ženka ostane skotna, izbace nju i štence na ulicu. Dok se to ne promeni, problem pasa lutalica neće biti rešen“, rekao je Kragović.

On ističe da bi značajno pomogle subvencionisane ili besplatne sterilizacije vlasničkih pasa, jer se samo tako može sprečiti stalni priliv novih pasa na ulice.

Govoreći o napadima, Kragović objašnjava da nisu najopasniji psi koji otvoreno pokazuju agresiju.

„Najčešće ujedaju psi koji ne deluju agresivno. To su uglavnom ženke sa štencima koje su uplašene i pokušavaju da zaštite svoje mladunce. Često napadaju iz straha, a ne iz agresije“, naglasio je Kragović.

Dodaje da u Leposaviću trenutno ne postoji program hvatanja i zbrinjavanja problematičnih pasa, iako su pojedini psi već više puta napadali ljude.

Kao dugoročno rešenje navodi edukaciju vlasnika, sterilizaciju, čipovanje pasa, kao i izgradnju azila za agresivne jedinke.

„Jedan reproduktivni par pasa za pet godina može da dovede do više od 60.000 potomaka zajedno sa narednim generacijama. Zato je sterilizacija od presudnog značaja“, istakao je Kragović.

On je apelovao i na građane da tokom visokih temperatura ostavljaju vodu i hranu psima lutalicama, jer će tako životinje biti mirnije i manje sklone sukobima.

Načelnica Hitne službe u Leposaviću Ana Kostović kaže da se građani zbog ujeda pasa veoma često javljaju lekarima.

„Od januara do pre šest dana evidentirali smo 17 slučajeva ujeda pasa na teritoriji opštine. Najčešće su u pitanju površinske povrede, ali ima i težih slučajeva koji zahtevaju dalje lečenje u KBC u Kosovskoj Mitrovici“, rekla je Kostović.

Ona objašnjava da je prva pomoć izuzetno važna.

„Ranu treba odmah isprati hladnom tekućom vodom i sapunom, a zatim se što pre javiti najbližoj zdravstvenoj ustanovi. Nakon obrade rane, pacijenti se upućuju hirurgu i epidemiologu, koji procenjuju potrebu za antirabičnom i antitetanusnom terapijom“, navela je Kostović.

Posebno upozorava na opasnost od infekcija.

„U pljuvački pasa nalazi se veliki broj bakterija koje mogu izazvati ozbiljne infekcije, pa čak i sepsu ukoliko se rana ne zbrine na vreme“, naglasila je Kostović.

Prema njenim rečima, najugroženije kategorije su deca, starije osobe i hronični bolesnici. Kao primer navela je starijeg onkološkog pacijenta koji je ove godine zadobio teške ujede i kome je pravovremena medicinska pomoć verovatno spasila život.

Na problem napuštanja pasa i njihovog dovoženja iz drugih sredina ukazuje i Jelena Ilić iz Udruženja za zaštitu životinja „Šapa“ iz Severne Mitrovice.

Ona ističe da zakonska rešenja postoje, ali da se nedovoljno primenjuju.

„Zakon je veoma dobro napisan, ali se ne sprovodi. Imali smo slučajeve da se preko noći u gradu pojavi dvadesetak ili tridesetak pasa. Građani i volonteri ne mogu da patroliraju i spreče takve slučajeve. To je posao policije, jer zakon predviđa kazne za napuštanje i prisilno premeštanje životinja“, kazala je Ilić.

Dodaje da bi obavezno čipovanje svih vlasničkih pasa olakšalo pronalaženje neodgovornih vlasnika, ali i razlikovanje napuštenih od izgubljenih pasa.

Govoreći o ideji izgradnje azila, Ilić smatra da to nije trajno rešenje.

„Kada bismo danas sklonili svih 400 pasa sa ulica Severne Mitrovice, vrlo brzo bi njihovo mesto zauzeli novi, nesterilisani psi. Najhumaniji i najefikasniji model je sterilizacija, kastracija, vakcinacija protiv besnila, tretman protiv parazita i vraćanje psa na teritoriju sa koje je uzet, što uspešno funkcioniše u brojnim evropskim zemljama“, objasnila je Ilić.

Prema njenim rečima, uprkos višegodišnjem radu volontera, broj pasa na ulicama se ne smanjuje zbog stalnog napuštanja novih životinja.

„Najveći problem nisu psi sa ulice, već neodgovorni vlasnici. Dok god ljudi budu izbacivali neželjene štence i odrasle pse, imaćemo isti problem bez obzira na sve akcije sterilizacije“, poručila je Ilić.