Tanasić: Svi "okolosrpski nacionalizmi" zasnivaju se isključivo na negaciji srpskog identiteta

Svi "okolosrpski nacionalizmi" zasnivaju se isključivo na negaciji srpskog identiteta, ocenjuje za Kosovo onlajn filozof Nikola Tanasić govoreći o uništavanju srpske kulturne baštine na Kosovu i dodaje da njih određena kulturna baština zanima samo u meri u kojoj je moguće dokazati da ona nije srpska.

Govoreći o tome što je američki ambasador na Kosovu Džefri Hovenijer nedavno govorio o Ulpijani kao o "kosovskom kulturnom nasleđu", Tanasić ističe da "ne postoji niko pri zdravoj pameti zadnjih dvadesetak godina ko očekuje bilo kakvu vrstu sudržanosti ili objektivnosti od zapadnih zvaničnika". 

On dodaje da bi bilo iznenađenje da se američki ambasador ponašao drugačije. Ipak, ističe da treba uvek igrati na svaku kartu koja se ima na raspolaganju i vršiti svaku vrstu političkog pritiska na međunarodne institucije.

"Ali očekivati da će srpska kulturna baština, a da ne pričamo o drugim, možda krupnijim, možda manje važnim, ali vitalnim srpskim nacionalnim interesima na Kosovu, da se zaštite tako što će neki dobrodušni stranac da bude ubeđen našim snažnim argumentima, pa će da promeni politiku - to je iluzorno u najvišoj meri", poručuje Tanasić.

Prema njegovim rečima, "ta licemerna pozicija prema kosovskom identitetu, kosovskoj baštini, kosovskoj kulturi, nije od juče".

"To je nešto što je ubačeno u američki politički žargon još u vreme bombardovanja. Zato što njihovoj javnosti isto nije baš tako lako objasniti kako to suverena država napada samu sebe, pa je onda bilo jako važno da se govori o Kosovarima, da se govori o kosovskom identitetu, o nekakvom kosovskom prostoru", navodi i dodaje da se to vrlo lepo može videti o na primeru Ukrajine, gde se o ukrajinskom identitetu govori kao o milenijumskom i kao isključivom prema ruskom, "što manje više svi znamo da nema nikakvog osnova u stvarnosti".

Tanasić smatra da širu javnost u SAD i na Zapadu "baš briga koja vrsta opravdanja se koristi da bi se imperijalni interesi štitili na KiM, ali oni vole da čuju neki argument".

"Sa druge strane imamo tu njihovu osnovnu političku elitu, imamo njihovu industrijsku tu kabalu, imamo čuveni bezbednosno-industrijski kompleks. Što se njih tiče, njih apsolutno baš briga da li je kosovska kultura izmišljena juče ili nije, njih baš briga da li će tu da postoje neki manastir hiljadu godina ili će sutra biti izbrisani. To su ljudi koji imaju svoje čvrste ekonomske interese u kolonijalnoj i vojnoj okupaciji Kosova i Metohije. I ti interesi nemaju nikakve veze sa tim šta oni misle o Albancima i o nama, našim kulturnim odnosima i kome pripada kulturna baština u Kosovu", objašnjava naš sagovornik.

Po njemu, primena solomonskih rešenja kada je u pitanju kulturna baština nije problem samo kosovskih Albanaca, "već svih takozvanih okolosrpskih nacionalizama".

"Potpuno isti obrazac možemo na različitim stepenima intenziteta da vidimo u Hrvatskoj, u Federaciji BiH, u Crnoj Gori, gde postoji jedan potpuno iskrivljen odnos prema nacionalnom identitetu koji se zasniva isključivo na negaciji srpskog identiteta. Dakle, nas određena kulturna baština zanima samo u onoj meri u kojoj mi možemo da dokažemo da ona nije srpska. Ako možemo da dokažemo da ona nije srpska, mi ćemo nju da pripajamo, ali nećemo da brinemo o njoj. Ako ne možemo da dokažemo, onda je naš cilj da je uništimo, zatremo i da uništimo svaki trag o tome da su Srbi nekada tu postojali i da su iza sebe, ne daj Bože, ostavili nešto što je Uneskova baština ili kulturna baština celog sveta", kaže Tanasić.

On ističe da kosovski Albanci deluju "šizofreno", jer neke manastire žele da unište, a neke da prisvoje.

"Oni tu ne dolaze da se mole, oni tu ne dolaze da celivaju ikone, oni ne pevaju pesme o tome, oni nemaju narodne pesme stare stotinama godina. To nije nešto što njih mobiliše. To njih mobiliše samo u smislu u kome oni to doživljavaju kao nekakvu ispostavu srpskog kolonijalnog agresora, koju onda oni moraju da unište jer to im visi kao Damoklov mač nad glavom. Ono što njih zanima u celoj toj priči je, dakle, samo kako da srpski faktor eliminišu. Ako oni misle da mogu da ga eliminišu tako što će oduzeti tapije na spomenike, tako što će preuzeti te spomenike na sebe, jer oni doživljavaju, naravno, Srpsku pravoslavnu crkvu kao neprijatelja, pa samim tim, ako oni njoj oduzmu tu imovinu, oni u svojim očima vide da oni oduzimaju polugu uticaja", smatra.

On dodaje i da će u slučaju neke geopolitičke komplikacije, opet stradati manastiri i druga srpska kulturna baština na KiM.

"Ti pojedinačni incidenti, taj niskokalorični teror koji se svakog danas sprovodi prema Srbima na KiM, bilo da je u pitanju seno, bilo da je u pitanju stoka u ambarima, bilo da su u pitanju garaže, bilo da su u pitanju razbijeni prozori, bilo da je u pitanju paradiranje do zuba naoružanih terorista kroz glavne ulice srpskih gradova, samo da se pokaže da mogu, da ne govorimo o ubijanju ljudi i to smo viđali u proteklom periodu. Dakle, sve je to samo deo jedne politike koja za cilj ima isključivo zastrašivanje i u konačnici proterivanje srpskog naroda sa tih prostora, za šta se ja iskreno nadam da mi kao i narod, i kultura, i država imamo snage da se suprotstavimo", poručuje Tanasić.

U borbi da to nasleđe očuvamo, "nema loših instrumenata", ali je, smatra, važno ostati racionalan. 

"Da ne dozvolimo da nam neko prodaje rog za sveću i da mi žrtvujemo vitalne nacionalne interese kako bismo odobrovoljili ljude koji nam ni u kojoj varijanti i nikada neće biti naklonjeni i od kojih ne možemo da očekujemo razumevanje po tom pitanju. Dakle, Unesko je u redu, Unesko nama pomaže, može da obezbedi neki novac i da se to održava i tome slično", kaže Tanasić.

On ocenjuje i da je Kosovo živa tema naše kulture na svim nivoima, ali da je ključna stvar - zakonodavna. 

"Ako hoćemo da pravimo ozbiljne korake u smeru zaštite naše imovine, mi moramo početi da donosimo zakone koji propisuju konkretne mere kojima će to biti štićeno. Jer dok to nije zakonski određeno, dok to nije prošlo kroz parlament, dok to nije potpisao predsednik, dok to nije na nivou državne politike koja je stavljena na papir, time može da se manipuliše, može da se poziva na usmene dogovore, privatna obećanja i tome slično. Dakle, što pre ta stvar krene da se institucionalizuje, što pre država počne da pristupa tom pitanju kao državnom pitanju, a ne personalnom odnosu ovog ili onog političara sa ovim ili onim stranim diplomatom, to ćemo pre biti u poziciji da zaista uradimo nešto što je korisno i što na terenu popravlja stvari kako stoje", zaključuje Tanasić.