Popović: Uništavanje srpske kulturne baštine na Kosovu traje decenijama, stvari su gore nego u 19. veku

Uništavanje srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu je proces koji traje decenijama, kaže za Kosovo onlajn muzejski savetnik dr Bojan Popović iz Narodnog muzeja u Beogradu i ocenjuje da je, ipak, apsurdno da su stvari bile bolje u 19. nego u 21. veku.

"Toga je bilo oduvek. Mi smo na Balkanu, to ima i u svetu oduvek, to je ono damnatio memoriae - uništavanje onog dela istorije koji vam se ne sviđa. Ali hoću da kažem da je apsurdno da su možda stvari bile bolje u 19. veku nego što su u 21. I da su, u stvari, gore otkad su došle Nato trupe nego pre toga i da se to ne prekida, nego da se nastavlja i ubrzava. Jer tu, očigledno, neko daje neki impuls tome", ocenjuje Popović i dodaje da to može uvek da se spreči.

Kako ističe, ako postoji volja, postoji i način. 

"To je samo dato zeleno svetlo da se to može činiti, dok god bude tako, to će i trajati", smatra. 

Što se tiče Narodnog muzeja u Beogradu, on je od osnivanja prikupljao kulturna dobra srpskog naroda, tako da se u njegovim zbirkama nalazi i jedan veliki broj predmeta sa prostora Kosova, navodi Popović.

"Možemo slobodno da kažemo čak i veći nego što je sama veličina te oblasti, bar zbog toga što je ona bila centralna i najvažnija, možda, za srpski narod. Ono što treba reći jeste da od samog početka Narodni muzej nikada nije težio, kao što se to dešava u nekim susednim zemljama, da liši crkve svojih riznica. Tako da je ostavljao crkvama nakit tih crkava, ono što je suštastveno za njih, ono što je tamo vekovima tečeno i skupljano, a ono što je dolazilo do muzeja najčešće je dolazilo iz privatnih zbirki, putem arheoloških istraživanja i na mnoge druge načine", ističe naš sagovornik.

S obzirom da je Narodni muzej matičan za kulturna dobra izuzetnog značaja, u njemu su, podseća, ona kulturna dobra koja su najznačajnija.

"Da navedemo samo neka od dela: recimo, originali fresaka iz Bogorodice Ljeviške koji su iz XIII veka, iz vremena kada je srpska vlast zahvatila i oblast Prizrena. Zatim, kamena plastika, dakle ona čuvena puna skuptura iz manastira Banjska u nekoliko skupturalnih delova. Takođe, deo patosa čuvenog iz Svetih arhanđela kod Prizrena. Zatim, neke ikone, kao što je ikona Preobraženja iz Budisavaca ili pak ikona Blagovesti koja možda potiče iz Svetih arhanđela kod Prizrena", dodaje Popović, ocenjujući da je to samo "kap u moru".

Pored toga, Narodni muzej ima i celu salu posvećenu materijalu iz Novog Brda.

"Iako je Novo Brdo, tada opet iz političkih razloga, korektnosti, istraživano samo dve sezone, nađeno je obilje materijala 1950-ih godina i taj materijal se takođe nalazi u Narodnom muzeju i po njemu može da se svedoči zapravo o tom gradu, srebrnom, zlatnom, koji je bio jedan od najvažnijih na Balkanu i koji je bio jedan od tih čuvenih rudarskih gradova koji je slobodno se može reći i nastao kao buktinja odjednom i bio jako važan posle toga vekovima", navodi.

Narodni muzej ima u svom sastavu i Galeriju fresaka koja ima kopije fresaka, a značajan deo te zbirke jesu replike sa Kosova.

"Takođe postoji jedna zbirka epigrafike, dakle odlivenih natpisa, koja je posebno važna jer se tu dešava, isto kao i kod kopije fresaka, da originali danas ne postoje više, bilo zbog dejstva stihije ili zbog dejstva ljudske ruke", kaže Popović.

On podseća da se Narodni muzej, "uprkos tome što su mu delimično vezane ruke", bavi i onim nasleđem koje se još uvek nalazi na Kosovu.

"Ono što treba znati jeste da je svetski veoma važno što su neki od tih važnih spomenika i svetski priznati kao spomenici koji su ugrožena baština. Mi, naravno, kao muzej, kao prvo pokušavamo da obratimo pažnju na umetnost Kosova i Metohije, ne samo zbog njene važnosti, već i zbog njene ugroženosti. Jer mi kao korifeji kulture upravo moramo da upremo prst i da objasnimo i našoj i svetskoj javnosti da je to nešto što se mora čuvati i na šta se mora obratiti ogromna pažnja", objašnjava.

To se, dodaje, radi pre svega velikim brojem izložbi.

"Imali smo jednu veliku centralnu izložbu, “Kosovo i Metohija: Zadužbine i darovi”. A pored toga, recimo, u brojnim izložbama koje ne moraju nositi nikakav jasno vidljiv naziv, recimo, kao što je 'Srbija, zemlja fresaka', uvek je značajni segment posvećen spomenicima KiM. Tako da, kad sam išao po svetu sa tom izložbom, svega sam na jednom mestu našao, da kažem, zatvorena ili poluzatvorena vrata, gde nisu hteli da na kraju da otvore tu izložbu, zato što su shvatili da su tu neka dela koja su sa teritorija Kosova i Metohije. I to im je bio problem", priseća se Popović.

Pored toga, muzej se stalno bavi dokumentovanjem i praćenjem toga što se dešava na Kosovu u meri u kojoj je to moguće.

"A uvek smo spremni, ako se budu izmenile okolnosti i ako se bude desilo da bilo kakav zakon i neke evropske vrednosti XIX veka prorade, pa se konačno dozvoli da se priđe onim silnim miniranim crkvama i da se uradi arheologija, u tom kontekstu mi možemo pomoći za ona, nažalost, sada već pokretna kulturna dobra, kao što su fragmenti fresaka, za njihovu obradu, uklapanje i dokumentaciju", navodi.