Četiri srpske svetinje na Kosovu 18 godina na Uneskovoj Listi svetske baštine u opasnosti, šta to govori?

Međuvladin komitet Uneska za zaštitu svetskog kulturnog i prirodnog nasleđa koji zaseda u Nju Delhiju odlučio je da zadrži četiri srpska srednjovekovna dobra na Kosovu na Listi svetske baštine u opasnosti. Tako su Pećka Patrijaršija, Visoki Dečani, Gračanica, kao i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu ostala na ažuriranom spisku koji broji 56 ugroženih dobara širom sveta.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Tri srpska manastira i crkvu u Prizrenu, Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu je na listu Listu svetske baštine u opasnosti upisala 2006. godine, pa iako su pre tri godine predsednica Kosova Vjosa Osmani, premijer Aljbin Kurti i predsednik Skupštine Gljauk Konjufca od Uneska tražili da se oni skinu sa liste ugroženih, tvrdeći da su se „bezbednosne okolnosti na Kosovu u potpunosti promenile od daleke 2006. godine kada su ovi spomenici ocenjeni kao ugroženi“ i ove godine je potvrđeno da postoje razlozi zbog kojih su oni na ovom spisku punih 18 godina.

Na osnovu najnovijih odluka Komiteta Uneska, sa Liste svetskog nasleđa u opasnosti, recimo, skinuto je jedno dobro koje je bilo uvršćeno 2007. godine iz Senegala, Nacionalni park Niokolo-Koba, jer je procenjeno da su postignuti pozitivni rezultati, dok je na listu stavljen Manastir Svetog Ilariona u Palestini.

Svrha Liste svetske baštine u opasnosti je da pruži informacije o pretnjama koje su dovele do uvrštavanja nekog dobra na listu i da mobiliše međunarodnu zajednicu za očuvanje tog lokaliteta, kojem se omogućava da iskoristi pravo na povećanu tehničku i finansijsku podršku Uneska.

Nekadašnji ambasador Srbije pri Unesku profesor Darko Tanasković kaže za Kosovo onlajn da to što je Komitet Uneska za zaštitu svetskog kulturnog i prirodnog nasleđa zadržao na Listi svetske baštine u opasnosti četiri srpska srednjovekovna dobra na Kosovu potvrđuje da zapravo nije došlo ni do kakvog boljitka i poboljšanja situacije, na čemu stalno insistiraju vlasti u Prištini i zahtevaju da se ta dobra skinu sa liste dobara u opasnosti.

“U tom smislu, to je za Srbiju pozitivno, iako naravno, nije pozitivno to što se ta veoma značana univerzalno vredna kulturna dobra nalaze na listi dobara u opasnosti. Odluka je bila očekivana i nije senzacionalna jer zaista nije ispunjen nijedan uslov koji bi mogao doprineti tome da ova dobra budu skinuta sa liste dobara u opasnosti”, kaže Tanasković.

Kako navodi, postoji više uslova da se srpska dobra skinu sa liste u opasnosti, a jedan od tri glavna je puna i stalna zaštita dobra u sigurnom i stabilnom političkom okruženju.

“Tu se procenjuje da političko okruženje i dalje nije stabilno. Drugi uslov je dogovoreni srednjoročni plan restauracije fresaka, uključujući preventivni režim konzervacije i konzervacija i rehabilitacija celog dobra. I to naravno nije nešto o čemu se uopšte može govoriti. Kakav srednjoročni plan, ko da ga napravi, s kim? I treće je implementacija plana upravljanja dobrom, puno uspostavljanje takozvanih “bafer” zona i granica dobra, uključujući njihovu pravnu zaštitu. S obzirom na sve što se događa, da se putevi grade pored manastira, da se tek na veliku intervenciju iz političkih razloga formalno vraća uzurpirana imovina Manastiru Dečani, kakve “bafer” zone, kakvo poštovanje pravnih normi, to uopšte ne postoji, uključujući i odgovarajući zakon. Prema tome, mnogo bi moralo da bude učinjeno da bi se ta dobra skinula sa liste dobara u opasnosti, a za to, kao što znamo, ne postoje ni minimalni uslovi”, ističe Tanasković.

On ističe da se u medijima pojavila informacija koja je navodno nova, da se ove godine prvi put pominje politička nestabilnost kao razlog zbog kojeg su dobra na ovoj listi.

“Međutim, to nije tačno jer je od samog početka, od kad su upisana ta dobra, a to je bilo još 2006. godine, politička nestabilnost, koja se zvala postkonfliktna politička nestabilnost, stalno bila isticana kao jedan od najznačajnijih faktora i to je nepromenjeno, i to je u krajnjoj liniji, ponavljam, za nas pozitivno, iako inače nije dobro samo po sebi”, ukazuje naš sagovornik.

On kaže da se između dva zasedanja Komiteta Uneska za zaštitu svetskog kulturnog i prirodnog nasleđa uvek odvija borba da se nešto sa te liste skloni ili da se nešto na nju uvrsti.

“To je jedna dinamika koja se odvija stalno od jednog zasedanja do drugog, a Komitet za svetsku baštinu zaseda jednom godišnje. Ima država na čijoj teritoriji se nalaze dobra za koja je ocenjeno da su u opasnosti, ali ne zbog neke političke nestabilnosti ili, recimo, fizičke ugroženosti, već jednostavno zbog toga što te države ne brinu o njima na način koji standardi Uneska predviđaju, pa se onda dođe u situaciju da se pojave stručni predlozi da se dobra stave na listu da su u opasnosti, a to ljudi ne vole jer to loše govori o brizi o kulturnim dobrima. S druge strane, recimo, Palestinci su uvek insistirali na tome da se njihova kulturna dobra stave na tu listu zato što su ugrožena od strane Izraela. Dakle, to je jedna dinamika u kojoj ova naša četiri kulturna dobra, tako ih zovem, jer je to zvanična terminologija Uneska, vrlo stabilno stoje na listi dobara u opasnosti”, zaključuje profesor Tanasković.

Predsednik Komisije Republike Srbije za saradnju sa Uneskom, profesor Goran Milašinović kaže za Kosovo onlajn da ova Komisija svake godine ulaže velike napore da četiri srpska srednjevekovna dobra ostanu upisana na svetskoj listi Uneska u nepromenjenom obliku, odnosno na listi ugroženih dobara.

“Dve su strane problema koje su svake godine pred nama. Jedna je da ta dobra i dalje budu na listi onih koja su opasnosti. Na listi Svetske baštine je nešto više od 1.100 dobara, ali je samo 50-ak na listi ugroženih dobara, dakle, veoma mali broj”, ističe Milašinović.

Čim je nešto na listi dobara u opasnosti, kako navodi, Unesko time govori “ovo je briga nas, celog sveta, a ne samo vas koji ste tamo lokalno za to zainteresovani”.

“U tom smislu, onog trenutka kada je nešto na listi dobara u opasnosti, monitoring čitavog sveta je značajno bolje usmeren i rekao bih da smo onda sigurniji mi i ti manastiri da će bar opstati u ovom obliku u kojem sada jesu. Naravno da bi moglo i mnogo bolje od ovoga, ali bar neka bude ovako kako sad jeste”, kaže predsednik Komisije Republike Srbije za saradnju sa Uneskom.

Kao drugo važno pitanje on ističe izveštaj koji Srbija šalje Unesku, kako bi se sa njim upoznali svi eksperti, ali i značaj toga da se o ovom dokumentu ne glasa, kako se ne bi potezala statusna pitanja.

“Nama je vrlo važno da taj izveštaj koji sastavljamo bude primljen u Unesku i da se s njim poznaju svi eksperti, ali da se istovremeno o njemu ne glasa, da se ne stavlja na dnevni red glasanja zbog toga što ne želimo da izazovemo nikakve eventualne polemike o statusnom pitanju koje bi takav izveštaj mogao da proizvede. Mi izveštaj pišemo kao punopravna članica Uneska, Republika Srbija, a ne podnosi ga nekakva takozvana država Kosovo”, ističe Milašinović.

U izveštaju koji je Unesko prihvatio, kako navodi, taksativno je  navedeno da se dobra koja su na listi ne održavaju na adekvatan način.

“Navedeno je da ona zapravo nemaju ispunjenu punu misiju Uneska a to je da su slobodna za posetu svim građanima celog sveta, a takođe i iz Srbije, a navodi se i niz nepravilnosti koje se mogu suzbiti i koje mogu da se izbegnu ako se bolje upravlja tim dobrima. U izveštaju koji je sastavljao republički Zavod za zaštitu spomenika kulture taksativno su navedene sve nepravilnosti u koje takođe spada i politička nestabilnost na ovom delu teritorije i jasno je navedeno da se nisu stekli uslovi da se ova četiri dobra skinu sa liste u opasnosti, bez obzira na to što su iz Prištine pre nekoliko godina stizali drugačiji glasovi. Vidimo da je pitanje manastira i naše opšte kulturne baštine izrazito politizovano i da tu zapravo ima malo brige od strane Prištine o kulturi i o zaštiti spomenika, a mnogo više o političkoj konotaciji svega toga”, kaže Milašinović.

Kako ukazuje, po ovoj temi Beograd nikada ne treba da smanji oprez i stalno treba da se radi kao da će već sledeće godine doći “neki signal takozvanom Kosovu da se ponovo kandiduje za prijem u Unesko bez obzira na to što objektivne parametre za prijem nema”.

Književnik i novinar Živojin Rakočević ukazuje da na Kosovu postoji hiljadu crkava, crkvišta, spomenika, grobalja.., koji nestaju zato što više ne može da im se pristupi, da o tome mora da se zna i da o tome negde mora da se svedoči.

“Dok mi ovde razgovaramo, uništava se neka specijalna zona, ograđuje se crkveno imanje, odnosi se neko kamenje. Vrlo je važno da se na međunarodnom nivou i na nivou Uneska štiti jedna civilizacija, da se štiti njeno osnovno nasleđe, i na kraju, možda je najvažnije od svega da neprestano objašnjavamo, i sebi, i drugima, da ovde postoje tri dominatna kulturna nasleđa -  srpsko, osmansko i albansko, a da nije moguće konstituisati kosovsko kulturno nasleđe, da nije moguće konstituisati i uspostaviti administraciju koja će se jednako, balansirano i pravdeno baviti svim ovim nasleđima. O srpskom kulturnom nasleđu se mogu starati samo naše institucije, o njemu se mogu starati oni koji u njemu žive i oni će biti ti koji su živa crkva, živa civilizacija, i živa budućnost ovog naroda“, rekao je Rakočević za naš portal.

Kao jednu od pretnji zbog kojih su srpska dobra upisana na Listu svetske baštine u opasnosti Unesko je naveo poteškoće u monitoringu dobara zbog političke nestabilnosti, a Rakočević kaže da kada je na stolu pitanje Kosova i Metohije i kulturne baštine da je suština u tri tačke: uništavanje, falsifikovanje i na kraju prisvajanje.

"To je čitav jedan korpus u kome ne možete izbeći odgovornost, i na kraju, morate doći do tačnog termina, morate doći do tačne formulacije. Ovo je približno tačna formulacija u kojoj je politička nesigurnost neka odrednica u koju staje sve ono što se nama dešava na KiM, bez obzira kako mi to čitali i tumačil, a to su ugrožavanje života, geto zajednica, ugrožavanje Srpske prvoslavne crkve na svim nivoima, i na trećem planu to su nevini ljudi u zatvorima kojih imamo na desetine u ovom trenutku. Sve to mora negde da se pretoči u nešto što se tako nežno zove `politička nesigurnost`“, zaključio je Rakočević.