Tanasković: Bezobrazan zahtev Prištine da se srpski manastiri skinu sa liste ugroženih

Darko Tanasković
Izvor: youtube printscreen

Prof. dr Darko Tanasković, filolog i diplomata, kaže za RTS da zahtev Prištine da se četiri srpska manastira skinu sa liste ugroženih pokazuje bezobrazluk i da je pokazatelj kontinuiteta vlasti Samoopredeljenja.

Darko Tanasković je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da je zahtev Prištine da se četiri srpska srednjovekovna pravoslavna manastira na Kosovu, pod zaštitom Uneska, uklone iz grupe rizične kategorije, samo drugačija taktika iste strategije.

"Ovo je drugačiji pristup nego 2015. godine, kada je tzv. Kosovo bezuspešno pokušalo da postane članica Uneska, kada su doživeli fijasko. U ovom pismu stoji da taj neuspeh ne bi smeo da bude trajna kazna za Kosovo. Pokušavaju da idu drugim putem – da prethodno stvore uslove da taj njihov pokušaj dobije na kredibilitetu, da promene odnos prema našem kulturnom nasleđu, pre svega ovim spomenicima koji su u opasnosti i da se uvaži činjenica koju oni stalno navode, da oni mogu jedini da čuvaju to nasleđe", istakao je Tanasković.

Prema njegovim rečima, to nema šansu na uspeh.

"To je kontinuitet ove administracije i ja bih to krstio kao jedan bezobrazluk", dodaje Tanasković.

Ukazuje da je ovaj problem na Kosovu političkog karaktera.

"Sve je u njenoj senci, stanje na terenu je u vezi sa političkim odnosima. Pokušavaju da iz jedne nelegalne situacije – nelegalni su kao država, nisu priznati, iz svog skandaloznog odnosa prema srpskom kulturnom nasleđu, izdejstvuju nekakvo priznanje na međunarodnom planu i da ubede Unesko da će oni biti ti koji će voditi računa", napominje diplomata.

Srbija je, uslovno rečeno, kaže, u dobroj poziciji.

"Treba uporno raditi jer je kredibilitet vlasti na KiM tokom prethodnih godina toliko narušen, njima je ostala samo gola politička podrška država koje zbog svoje nemirne savesti i dalje podržavaju tu kriminalnu vlast u Prištini", naglašava Tanasković.

Prema njegovim rečima, ne treba biti ekspert pa videti da vlasti u Prištini permanentno vrše opstrukciju dijaloga.

"Oni ga ne žele. Čim dođete do ozbiljnijih stvari, pre svega stvaranje Zajednice srpskih opština, oni to ne žele. Oni su odbijali da se pitanje srpskog kulturnog nasleđa uključi u razgovore u Briselu, njih zanima samo nezavisnost Kosova koju bi navodno Srbija trebalo da prizna. Sad, međutim, vide da bi eventualno uvlačenje ove teme moglo da pomogne da se to zamagli", naglašava Tanasković.

Smatra da je nemoguće da se na Kosovu napravi pravoslavna crkva koja ne bi bila srpska.

Kada je reč o brojnim dokumentima koji se pojavljuju u poslednje vreme, a u kojima se spominje eventualna promena granica na Balkanu, Tanasković smatra da šira javnost ne treba tome da poklanja pažnju.

"Treba videti činjenici i u kom smeru idu. Mislim da u stavu onih država koje su i najzaslužnije za stanje koje sada imamo (u Bih, na KiM, prim. nov) nema neke bitnije promene, nema spremnosti da se krene u radikalano drugačije rešenja. Ono što se vidi je promena na globalnom i regionalnom planu i objektivno pojačana pozicija Srbije u međunarodnoj zajednici, koja je daleko od idealne, ali mora da se vodi računa i o srpskom stavu", naglašava Tanasković.