Težak život Srba u Ljevoši

Zahvaljujući sredstvima iz međunarodnih fondova i Ministarstva za zajednice i povratak, selo Ljevoša nadomak Peći, obnovljeno je 2005. godine, kada su se vratili i prvi, mahom stariji, meštani.

U selu Ljevoša, iznad Pećke Patrijaršije na dva kilometara od Peći, 2005. godine sagrađeno je dvadesetak kuća za povratnike. Samo 14 godina kasnije zatičemo veliki broj praznih kuća i kapije zatvorene lancima, prenosi RTK2.

U ovo doba godine u selu borave samo dve porodice. Stariji bračni par Ašanin i petočlana porodica Krstić.

Aranđel Ašanin, profesor biologije u penziji, jedan je od prvih povratnika koji se sa suprugom Tanjom iz Goraždevca, gde je 1999. godine izbegao iz Peći, preseli u svoje rodno selo Ljevošu. Nakon 14 godina provedenih u ovom mestu ovaj bračni par ne vidi bolje sutra.

“Zaboravljeni smo, pre svega od zdravstva, pa nadalje, ako se ovako nastavi mi moramo da bežimo odavde. I sam se pitam kako dalje i dokle. To se pitam, odakle i dokle, sve biće bolje, kad ono nikako”, rekao je Aranđel.     

“Dosadno je, nemaš sa kim da se družiš, ali kad je leto opet je lakše. Tad su tu svi, idemo jedni kod drugih. Sad nema nikog. Tako je kako je. Takav nam je dan do uveče, tada je malo teže. Noć je noć, dan je dan. Mnogo je velika razlika”, dodaje Tanja.

Borislav Krstić iz Velike Hoče je 2005. godine zbog posla došao u Ljevošu. Sreću je pronašao u braku sa Albankom sa kojom ima troje maloletne dece.

“Ja sam još davno, 2005. radio ovde u Pećkoj patrijaršiji i onda sam upoznao ove ljude. Iz Velike Hoče mi je daleko, a odavde mi je lakše za putovanje, pošto sam radio i u Dečanima,” kaže Krstić, koji nema stalnih primanja, a svoju porodicu izdržava nadničenjem i prodajom meda i mlečnih proizvoda.

“Ima dve godine kako sam krenuo sa pčelama. Zadnje dve godine nisu bile nešto za med, ali se ima dovoljno. Planiram da proširim na pedeset košnica ako budem mogao pošto držim i koze,” dodaje Borislav.

Dvojica njegovih sinova školu pohađaju u, desetak kilometara udaljenom, Goraždevcu. Kada se vrate kući i završe domaće zadatke zabavu pronalaze kroz igru sa životinjama i u vožnji bicikla.

U Ljevoši nema ambulante, prodavnice, ni prevoza do grada, pa meštani za nabavku osnovnih životnih namirnica za prevoz moraju da koriste taksi usluge.