U borbi protiv seksualnog uznemiravanja i rodno zasnovanog nasilja ključ poverenje u institucije

Broj policiji prijavljenih i procesuiranih slučajeva drastično se razlikuje od broja osoba koje su se požalile na nasilje i seksualno uznemiravanje, a taj raskorak u podacima proizilazi iz nepoverenja prema institucijama, upozorila je danas programski menadžer u NVO Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC) Ines Aljović-Mihajlović, na predstavljanju analize projekta „Prekinimo tišinu: Borba protiv seksualnog uznemiravanja i rodno zasnovanog nasilja na severu Kosova“. Na prestavljanju analize istaknuto je da je za rešavanje problema seksualnog uznemiravanja i porodičnog nasilja potrebna veća uključenost i saradnja građana i institucija, jer su problemi rešivi samo zajedničkim snagama, uz punu primenu zakona.

Aljović-Mihajlović je ukazala da je problem seksualnog uznemiravanja počeo da se javlja od kako su predstavnici srpske zajednice napustitli kosovske institucije, navoeći da je više od 100 zabeleženih priča žena koje su doživele neki vid seksualnog uznemiravanja u prethodne dve godine.

„Problem seksualnog uznemiravanja je počeo da se javlja kada su predstavnici naše zajednice napustili kosovske institucije 2022. godine. To je period u kojem mi u kontinuitetu imamo porast broja prijava seksualnog uznemiravanja. Rečeno je da je broj mnogo manji od onoga koji mi znamo. To govori da žene nemaju poverenja u institucije, naročito u policiju. Kada na to dodamo težinu problematike i to da su ovo teme o kojima ne žele da govore ni u krugu porodice, onda zamislite koliko je teško da govore u institucijama u koje nemaju poverenja. Panelisti si izlistali broj od tri prijavljena slučaja, a mi neformalno tvrdimo da je taj broj mnogo veći, jer imamo više od 100 zabeleženih priča žena koje su doživele neki vid seksualnog uznemiravanja u prethodne dve godine“, rekla je Aljović-Mihajlović.

Napomenula je i da je istraživanje sprovedeno od septembra do novembra, što je, kaže, kratak vremenski interval u kojem se sa ženama razgovaralo.

„Problematika ove priče je mnogo duža, ali su žene u ova dva meseca imale priliku da o tome govore javno. Nakon toga je pokrenut operativni plan policije i imamo smanjen broj slučajeva. Učestalost se smanjila, ali problem nije rešen“, poručila je Aljović-Mihajlović.

Nadzornik timova za istraživanje nasilja u porodici i partnersku delikvenciju pri Kosovskoj policiji Miloš Trajković rekao je da je zadatak policije pre svega da se zaštiti žrtva i da se spreči partnersko nasilje.

„Mi po prijavi građana reagujemo odmah i bez odlaganja. Efikasna borba nije moguća bez saradnje sa tužilaštvom, sudovima, centrima za socijalni rad i drugim institucijama i kada sve to funkcioniše dolazimo do bržeg rešenja koje je dobro po žrtvu i sve one koji na neki način trpe nasilje“, rekao je Trajković.

Napomenuo je da se u praksi često prisutan strah kod žrtava, kokje se suočavaju sa pritiscima da povuku tužbe.

„Uvek je pritisak porodice i rodbine da povuku tužbu. Mi unutar naše direkcije imamo specijalizovane timove koji su obučeni da sprovedu intervjuisanje lica kako bi zapravo dostavili tužilaštvu efikasne istrage da oni odrade svoj deo posla“, rekao je Trajković.

Tužiteljka u Severnoj Mitrovici Aljbana Perduzi istakla je da, kada je u pitanju seksualno uznemiravanje, tužilaštvo ne može nastaviti sa radom ukoliko žrtva povuče tužbu za razliku od porodičnog nasilja.

„U slučajevima seksualnog uznemiravanja tužilaštvo ne može nastaviti rad ukoliko se tužba povuče dok u slučaju porodičnog nasilja tužilaštvo nakon prijave nastavlja rad po službenoj dužnosti čak i ako se povuče tužba. Ako oštećena strana prijavi nasilje u porodici policija po zakonskoj obavezi obaveštava državnog tužioca i po službenoj dužnosti tužilaštvo nastavlja istragu bez obzira da li žrtva povuče prijavu“, pojasnila je Perduzi.

Sudija Osnovnog suda u Severnoj Mitrovici Ljeotrim Gaši naveo je da je od 138 slučaja nasilja, njih 134 rešeno.

„Što se tiče sudova, u Severnoj ili Južnoj Mitrovici, nema slučajeva da nisu tretirani, oni su svi prioritet. Pošto imamo građane koji govore o prijavama, moram da vam kažem da svako ima građansku dužnost da pomogne organima kako bi došlo do kazne za prestupnike“, rekao je Gaši.