Neophodno proučavanje jednog od najvećih zločina savremene istorije

Tribina o martovskom pogromu u Gračanici
Izvor: Kosovo Online

Povodom dvadeset godina od Pogroma na Kosovu u galeriji Doma kulture Gračanica održana je Tribina i izložba fotografija „Pogrom 17. marta 2004 – Nagrađeni zločin“.

Učesnici tribine su sa naučne strane, pokušali da odgovore na ključna pitanja uzroka, razmera i posledica Martovskog pogroma, i ukažu na potrebu proučavanja jednog od najvećih zločina naše savremene istorije.

Izložba fotografija, od kojih su neke obišle čitav svet, prikazuje fenomen zla i na ugrožene tačke stradanja.

Profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici Vladan Virijević kaže da je Martovski pogrom događaj koji se veže za kulturu bola.

„Ono što se dogodilo 17. marta 2004. godine, odnosno ono što je prethodilo i što je stvorilo jedno plodno tle za taj stravični pogrom se u istorijskom smislu može upoređivati, i može meriti, sa Vartelomejskoj noći iz 1572. godine, sa Noći dugih noževa u nacističkoj Nemačkoj 1938. godine, ili pak sa dalekom tragičnijoj, po obimu razaranja i stradanja, Kristalnoj noći“, rekao je Virijević.

Martovski pogrom je, prema rečima profesora Virijevića, trenutak koji je posledica klijanja jednog semena i realizaciji jednog procesa koji nije ad hok momenta, ili trenutka.

„Ovo je posledica jednog dugotrajnog procesa koji je krenuo, možemo slobodno reći, još od konstituisanja prva Prizrenske lige 1878. godine i imao je svoje faze u različitim političkim, ideološkim i društveno ekonomskim okolnostima tokom čitavog perioda kraja 19. veka, tokom čitavog perioda 20. veka i videli smo njegov epilog na početku 21. veka“, rekao je profesor Virijević.

Istrživač - saradnik Instituta za političke studije u Beogradu, istoričar Stefan Radojković govorio je o pogromu iz perspektive međunarodnog odnosa i istakao da je od tog trenutka tema nezavisnosti stavljena u prvi plan.

„Od 1999. godine, pa do 2003., tema nezavisnosti i uopšte pregovori o statusu se spominje, ali još uvek je negde na marginama. Ona je tu negde u etru, dešava se, nije da je nema, ali prosto nije na čelu svih tih rasprava. To je ono što menja Martovski pogrom. U tom trenutku se dešava nešto što su dva predstavnika Unmika, koja su bila ovde, i koja su izrazito krtički nastrojeni prema Unmiku, njih sam namerno koristio, a ti su Lain King i Vajt Mason, oni kažu da postoji nešto što se u diplomatskim krugovima zvalo `albanski veto`, a to je bila metafora za nasilje. Šta ne možete da postignete diplomatskim, institucionalnim radom, vi ćete to progurati ekstremnim nasiljem“, rekao je Radojković.

Albanci su, prema rečima Radojkovića, u tom trenutku shvatili da nasilje pokreće na akciju međunarodnu zajednicu.

„Međunarodnoj zajednici je trebalo negde oko godinu dana, ako se ovo desilo negde u martu 2004. godine, njima je trebalo negde do proleća 2005. godine da shvate šta im se desilo. To je bila trauma za njih, oni su doživljavali terorističke napade, nije to njima bilo nepoznato, ali ovakav talas nasilja da je pogodio direktno njihova vozila, njihove kancelarije, njihove predstvanika, tu mislim na UN policiju, pripadnike Kfora, dok se nisu pojavili pripadnici SAD Kfora, dok nisu poleteli iz Napulju, Čaglavica je mogla da padne, jer ovi ostali nisu mogli da zadrže to kako je trebalo“, rekao je Radojković.

Direktor Arhiva Kosova i Metohije, istoričar Marko Marković kaže da je tema isuviše bolna i osetljiva za sve Srbe, a posebno za one koji su martovski pogrom brutalno doživeli. 

„Pored toga što je ova tema izuzetno bolna i osetljiva, ova tema je izuzetno važna i značajna i o njoj se mora stalno govoriti. Mi smo kao narod skloni da često zaboravimo te neke važne događaje i da vrlo lako pređemo preko toga“, rekao je Marković, dodajući da mlade generacije malo znaju o 17. martu, dodajući da 20 godina nakon tog događaja postoji istorijska distanca koja omogućava da se jasno uvide neki procese i događaji, nakon što su se iskristalisali.

„Ako krenemo sa severa centralnog Kosova, najpre od Prištine, možemo uvideti da je u tom Martovskom pogromu u Prištini nestalo i ono mao srpskog života u tom gradu. Stradala je crkva Svetog Nikole i stradala je zgrada Ju programa gde su živeli Srbi. Pored Prištine u velikoj meri stradalo je i susedno Kosovo Polje, gde je pored srpskih domova, spaljena srpska škola, crkva, bolnica. U takvoj situaciji kada vam neko spali crkvu, bolnicu, školu, kakvu vam poruku šalje. Ne smemo zaoraviti kada je u pitanju centralno Kosovo stradanje Lipljana i Lipljanaca, ne možemo zaboraviti stradanje ljudi u Bresju i pogotovu u Čaglavici koja je bila epicentar tih nemilih dešavanja“, rekao je Marković.