U Potkalјaji u Prizrenu osnovan manastir Svete velikomučenice Nedelјe

Arhiepiskop i mitropolit raško-prizrenski Teodosije služio je danas na praznik svete velikomučenice Nedelјe arhijerejsku liturgiju u novoosnovanom manastiru u Potkaljaju kod Prizrena, navodi se na sajtu ove eparhije.

“Kao što se ne može sakriti grad koji na gori stoji, tako se i ova svetinja nije mogla sakriti, nego je uz pomoć divnih lјudi iz čitavog sveta zasijala još lepše i sjajnije. Za nastojatelјicu ove divne svetinje postavili smo monahinju Zlatu, sestru manastira Svetog Velikomučenika Georgija u Brnjaku, kako bi prisluživala kandilo vere i proiznosila molitve Bogu i Svetoj Nedelјi, za sav naš verni i stradalni narod”, kazao je mitropolit Teodosije.

Teodosije je poručio da ovaj hram “nepokolebljivo stoji na prizrenskoj gori”.

"Okupili smo se u ovom hramu koji nepokolebivo stoji na prizrenskoj gori, poznatoj kao Potkalјaja, koji divno isijava blagodat i lјubav Božiju, da proslavimo divnu svetitelјku Hristovu, Svetu Nedelјu”, poručio je Teodosije.

Ovom događaju prisustvovao je i veliki broj vernika.

U liturgiji su sasluživali iguman manastira Svetih Arhangela, arhimandrit Mihajlo; protosinđel Isidor; jerej Jovan Radić i đakon Bratislav Bogdanović.

Za pevnicom je pojalo sestrinstvo manastira Gračanice, zajedno sa nastojatelјicom, mati Sarom.

Mitropolit Teodosije je podsetio i na to da je Božija bolјa uvek poslednja i konačna.

,,Reči Gospodnje ‘Ne boj se, malo stado, jer bi volјa Oca vašega da vam dade Carstvo’, odnose se upravo na ovo što se dabas zbiva u ovoj svetinji. Iako su neki od inovernih imali druge planove za ovu svetinju,volјa Božija je bila da ovo mesto postane ženski manastir i da se ovde okuplјamo i slavimo Vaskrsloga Boga. Neka Gospod ukrepi mati Zlatu i dá joj snage i mudrosti na ovom putu, kako bi se u ovoj svetinji sabralo i sestrinstvo, a sve u slavu Božiju i na korist vernog naroda koji je odlučan da ostane u ovom gradu i na našem svetom Kosovu i Metohiji!”, poručio je Teodosije.

Crkva Svete Nedelјe nalazi se u delu grada pod imenom Potkalјaja, koji je ranije bio srpska četvrt, a smešten je na padini brda iznad grada, na čijem vrhu se nalaze ostaci Prizrenske tvrđave tkzv. Kalјaje. Crkva je jednobrodna građevina, malih dimenzija, sa osmostranom kupolom, zidana kamenom i opekom, sa malo sačuvanog živopisa u njenoj unutrašnjosti.

U ruševinama hrama sačuvao se izuzetan spomenik srpske srednjovekovne epigrafike — nadgrobni beleg monahinje Marine, čije je kršteno ime bilo Struja. Sačuvan je klesani nadvratnik sa ulaza u pripratu na kome se nalazi Markov ktitorski zapis iz koga se vidi da je crkvu posvetio svojoj majci Jevrosimi.

Prema pronađenom ktitorskom natpisu, starija crkva je bila posvećena Bogorodičinom Vavedenju i zadužbina mladog kralјa Marka Mrnjavčevića (1371—1395) podignuta 1370/1371. godine.

Ko je bila Sveta Nedelja

U vreme hristobornih careva Dioklecijana i zeta njegova Maksimijana živlјahu u Anadoliji dve pobožne stare duše, Dorotej i Jevsevija. Oni behu pobožni hrišćani; behu bogati, ali i bezdetni. Oni se molјahu Bogu da im podari dete, obećavajući da će ga posvetiti Nјemu. Bog usliši njihovu molitvu i njima se u nedelјu rodi žensko dete, zbog čega oni i dadoše ime detetu Nedelјa, i krstiše ga svetim krštenjem.

Roditelјi vaspitavahu Nedelјu u hrišćanskom učenju i vrlinama, i tako od detinjstva Nedelјa posveti sebe Bogu, uzdržavajući se od svega što raskalašna deca čine. Kada odraste, krasna telom i dušom, navališe mnogi prosioci, no ona ih sve odbi govoreći da je ona sebe obručila Hristu Gospodu, i da ništa ne želi do samo da umre kao devojka. Jedan od tih odbijenih prosilaca optuži i Nedelјu i njene roditelјe caru Dioklecijanu kao hrišćane. Car naredi te mučiše roditelјe Nedelјine, i posle muka odasla ih k upravitelјu Justu u grad Melitinu, gde u mukama za Hrista skončaše. Svetu Nedelјu pak posla Dioklecijan u Nikomidiju k ćesaru Maksimijanu na sud. Saslušavši Nedelјu i videvši da je tvrda i nepokoleblјiva u Hristovoj veri, Maksimijan naredi te je položiše po zemlјi i dugo bez milosti biše volovskim žilama. Za to vreme mučenica se molјaše Gospodu, i to strahovito razjari mučitelјa Maksimijana te vikaše na vojnike koji je mučahu. Tada mu sveta mučenica reče: Ne varaj se, Maksimijane, nikada me nećeš moći potčiniti svojoj volјi pošto mi Bog pomaže.

Posle toga Maksimijan posla Svetu Nedelјu k upravitelјu Vitinije Ilarionu. Ovaj je sasluša i naredi da je uvedu u idolski hram; no tamo se Sveta Nedelјa pomoli Bogu, i nastade silan zemlјotres, od koga svi idoli u hramu popadaše na zemlјu, porazbijaše se i u prah pretvoriše; utom ulete vihor u hram, i razveja po vazduhu taj idolski prah; zatim sinu munja i sagore lice upravitelјu Ilarionu, te on pade sa svoga prestola i izdahnu.

Posle Ilarionove pogibije za upravitelјa oblasti dođe Apolonije. Obavešten o svemu što se dogodilo, Apolonije udari Svetu Nedelјu na zverske muke, pa je vrže u tamnicu. Kada Sveta Nedelјa ležaše u tamnici sva u ranama, javi joj se Hristos Gospod, isceli je i reče joj: „Ne boj se muka, Nedelјo, moja blagodat je s tobom“.

Kada upravitelј Apolonije ponovo izvede Svetu Nedelјu na sud i muke, on donese presudu da ona bude spalјena u ognju. Sluge spremiše ogromnu vatru, i baciše mučenicu usred vatre. A sveta mučenica, podigavši ruke k nebu, dugo se molјaše Bogu. I tada, iz čistog i vedrog letnjeg neba, spusti se oblak i ugasi svu vatru, koja ni najmanje ne povredi svetu mučenicu. Posle toga upravitelј naredi da se na mučenicu puste razne zveri, ali i tu ona ostade nepovređena, pošto joj zveri kao krotka jagnjad polegaše kraj nogu. Videći ovo neobično čudo, mnogi od prisutnih neznabožaca poverovaše u Gospoda Hrista. No svi biše posečeni. Sveta Nedelјa reče Apoloniju: „Nikojim načinom ne možeš me odvratiti od vere moje. Baciš li me u oganj, imam primer Tri Otroka; baciš li me pred zverove, imam primer Danila; baciš li me u more, imam primer Jone proroka; predaš li me maču, setiću se česnoga Preteče. Za mene je život – umreti za Hrista“.

Tada naredi Apolonije da mučenicu ponovo vode u tamnicu. Posle izvesnog vremena upravitelј Apolonije, sevši na sudištu, sa sudijskog mesta izreče smrtnu presudu mučenici: da bude posečena mačem. Dželati je onda uzeše i izvedoše van grada da je pogube. Sveta Nedelјa ih zamoli za dozvolu da se pomoli Bogu. Dželati joj dozvoliše. Ona onda kleče na kolena, uzdiže ruke k nebu i pomoli se Bogu, da Bog pomiluje i spase sve one, koji budu spomen njen slavili, i da upokoji njenu dušu zajedno sa dušama njenih roditelјa. Svršivši molitvu, ona predade dušu svoju Bogu pre nego se mač spusti na njenu glavu. A kada vojnici, prišavši k njoj da izvrše nad njom smrtnu kaznu, videše da je već umrla, začudiše se. Utom bi k njima božanski glas s neba koji im reče: Idite, braćo, i pričajte svima o velikim delima Božjim. – Vojnici se posle toga vratiše slaveći Boga.

Sveta Nedelјa česno postrada i preseli se u večnu radost Gospoda svoga 289. godine, u Nikomidiji. Ova sveta mučenica se naročito mnogo praznuje u Dalmaciji i Južnoj Italiji.