U Severnoj Mitrovici prigodnom akademijom obeleženo 17 godina od Martovskog pogroma

Uz poruku "da se nikad ne zaboravi" u sali Mitrovačkog dvora u Severnoj Mitrovici danas je održana akademija na kojoj je prigodnim programom obeleženo 17 godina od Martovskog pogroma.

Uz podatke o broju stradalih i proteranih Srba, uništenih i oskrnavljenih pravoslavnih svetinja i srpske imovine, prikazan je i desetominutni film u kojem je pokazan zločin koji se desio pred očima međunarodne zajednici, a čiji nalogodavci i izvršioci ni do danas nisu otkriveni.

Predsednik Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica Aleksandar Spirić rekao je da se zločini koji su se desili srpskom narodu na Kosovu marta 2004. godine ne smeju zaboraviti, ali da Srbi i država Srbija, bez obzira na sve nedaće koje im se dešavaju, nisu opredeljeni za sukobe, već za mir i stabilnost.

"Miroljubiva politika je pokazala da stvara bolje prilike. Želimo da obnavljamo i gradimo i nove crkve i obdaništa, škole i porodilišta. Mi se sećamo, pamtimo i ne zaboravljamo 17. mart. Neka se više nikada i nikom ne dogodi ono što desilo i Kosovskoj Mitrovici i čitavom Kosmetu u periodu iza nas", rekao je Spirić.

O stradanju srpskog narodu u organizovanom nasilju govorio je i istoričar Jovan Aleksić koji je rekao da je 17. mart 2004. godine datum koji svi pamtimo kada su Severnom Mitrovicom odzvanjali zvuci sirena za uzbunu i ambulantnih kola i kada se vodila borba na život i smrt za odbranu svojih domova.

"Pamtimo krv na našim ulicama, suze, patnju. Pamtimo naše ubijene, ranjene komšije, naše proterane sunarodnike, njihovu uplakanu decu i zapaljene kuće, pamtimo naša oskrnavljena groblja i crkve, naše manastire. Dobro pamtimo sve ono što bi želeli da zaboravimo, a ne bi smo trebali i ne bi smo smeli", rekao je Aleksić.

On je istakao da se u savremenoj Evropi nikada nije desio tako dobro organizovan zločin u kojem je za svega tri dana, od 17. do 19. marta 2004. godine, proterano više od 4000 Srba, ubijeno je 19 ljudi a spaljeno preko 900 kuća.

"Nisu gorele samo kuće, već i naše svetinje, kamenovi međaši našeg postojanja. To znači da nije uništavana samo srpska već i svetska kulturna baština. Ovaj organizovani zločin odvijao se pred očima čitavog sveta koji je imao priliku da u direktnom prenosu vidi pokušaj uništenja jednog starog evropskog naroda i njegove kulture", poručio je Aleksić.

Ovaj mladi istoričar je naglasio da se i na ovom primeru zločina pokazala Njegoševa misao da "suza moja nema roditelja", ali i njegova druga misao "nada nema prava ni u koga do u Boga i u svoje ruke".

"Bog je zaista bio na našoj strani, jer kako drugačije objasniti činjenicu da, osim pokušaja da nas proteraju i fizički zatru svaki trag našeg postojanja time što će izbrisati duhovne temelje našeg postojanja, mi danas ovde, u ovim zlim uslovima pandemije imamo snage da se okupimo i da obeležimo ovaj tužan datum. To znači da u svojim namerama nisu uspeli. Zatvarali su nas, proganjali, ubijali, organe vadili, u crnu zemlju zatrpavali, ali nisu znali da smo mi zapravo žito iz kojeg će iznići novi život kao što izniče i dalje", rekao je Aleksić.

On je poručio da su Srbi na Kosovu "svoji na svome i da ne traže ništa što im ne pripada".

"I ovog 17. marta mi svakome možemo uspravno, ponosno i časno da kažemo odavde nema nazad. Verujem da ovim dostojanstvenim skupom doprineti kulturi sećanja kako po ko zna koji put ne bi doživeli sudbinu onih koje danas spominjemo. Dužni smo da čuvamo spomen na njihova stradanja, ali i na junaštvo onih ljudi koji su se i tada i danas borili i bore da bi ovaj svet bio lepši, pravedniji i slobodniji", zaključio je Aleksić.