U SOS Dečijem selu u Gračanici pomoć se pruža i deci i odraslima

Kancelarija Programa za osnaživanje porodice u sklopu SOS Dečijeg sela, formirana je u Gračanici 2007. godine. Od tada do danas pomoć je pružena za 150 porodica i 600 dece. Glavni cilj te pomoći je socijalizacija, ekonomsko osnaživanje ali i borba protiv diskriminacije, prenosi Radio KiM.

SOS Dečije selo osnovano je 1949. godine, sa ciljem da svako dete ima dom i porodicu. U Prištini je počelo sa radom 1999. godine, a kroz program je prošlo više od 7.000 dece.

Koordinator Programa za osnaživanje porodice u sklopu SOS Dečijeg sela Mladen Đokić, kazao je za RTV Kim da trenutno rade sa 37 porodica, 10 romskih i 27 srpskih, ranije je bilo i albanskih ali sada ne.

“To su uglavnom socijalno ugrožene porodice. Radi se sa decom svakodnevno, takođe imamo tim za pružanje saveta deci i roditeljima. Sa decom radimo na njihovj socijalizaciji, borimo se protiv diskriminacije. Deca koja dolaze iz socijalnih porodica često su diskriminisana od drugara u školi”, istakao je Đokić.

Za decu školskog uzrasta ovde se obezbeđuje pribor i hrana, dok se odraslima nude grantovi za pokretanje sopstvenog biznisa kako bi ekonomski ojačali.

Petočlana porodica Arsić njihov je korisnik poslednje tri godine.

“Dobili smo alat za izradu lutaka kojim se bavi supruga, a takođe sam i ja dobio ručni alat. Sve je to materijalno, ali mnogo je bitnije što smo od početka pandemije imali pomoć psihiloga, pedagoga, socijologa. Zadovoljan sam kad odvedem decu u SOS Dečije selo jer imaju razne aktvnosti: crtaju, igraju, odlaze na izlet. Siguran sam da su na bezbednom. Rezultatu u radu sa decom su vidljivi, šteta je što nemamo više ovakvih organizacija, jer se njihova pomoć kroz porodicu oseća”, istakao je Dragan Arsić iz Gračanice.

Osim psihologa i pedagoga tu su i socijalni radnici čiji je zadatak upravo to, da im pruže neophodnu pomoć. To je posebno značilo školarcima tokom perioda nastave na daljinu.

“Psiholog Suza iz SOS-a mi je mnogo pomogla, jer je karantin jako loše uticao na sve nas. Vratila mi je koncetraciju za učenje. Držala nam je predavanja kako da lakše savladamo gradivo putem on-lajn nastave. Atmosfera je odlična. Imamo razne aktivnosti, časove geografije, crtanje, ali i predavanja o nasilju u porodici, zlostavljanju u društvu. Učimo i o štetnosti narkomanije i alkoholizma”, kazala je Viktorija Arsić, svršena učenica prvog razreda Gimnazije u Lapljem Selu.

Psiholog Suzana Kolić istče da je njihov glavni cilj tokom rada sa porodicama poboljšanje i očuvanju mentalnog zdravlja.

“Radili smo individualna savetovanja koje je zavisilo od potrebe samih korisnika, takođe smo imali i grupne aktivnosti tokom kojih smo sa roditeljima radili na jačanju kapaciteta kako bi deci pružili zdravije okruženje, dok je rad sa decom fokusiran na jačanju emocijalnih, socijalnih kompetencija”, rekla je Kolić.
Jedan on najčešćih problema sa kojima se susretala tokom dugogodišnjeg rada sa porodicama je, kako kaže, njeno funkcionisanje .

“Najčešći problem je funkcionisanje porodice, ali kasnije uočavamo i individualne probleme, koji utiču na porodični sistem. Znamo da porodica funkcioniše kao sistem i da svi čanovi porodice imaju uticaja jedni na druge”, dodala je psiholog Kolić.

Sa njom se slaže i socijalni radni Dušan Đokić, koji se ovim poslom bavi duže od šest godina.

“Pozicija socijalnog radnika je veoma izazovan posao, radimo sa decom i roditeljima. Posao socijalnog radnika je da pronađe porodicu sa kojom će ceo naš tim da radi. Kod nas je najveći problem funkcionisanje porodica, to su uglavnom roditelji koji su završili samo osnovnu školu i stupili su veoma mladi u brak, pa ne znaju kako da pravilno vaspitavaju decu. Nismo imali probleme kao što su odvajanje dece od porodica ili nasilje u porodici“, istakao je Dušan.