Manje brakova i razvoda u Srbiji u 2025; Nešić: Loša komunikacija najčešći razlog za bračnu terapiju

U 2025. godini broj zaključenih brakova u Srbiji smanjen je za 3,2 odsto, dok je broj razvoda u blagom padu od 4,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Ipak, posmatrano na nivou poslednje decenije, broj razvoda beleži trend rasta. Psiholog Anđelija Nešić iz Beograda objašnjava da su glavni razlozi za to loša komunikacija među partnerima, ali i brojni ekonomski i društveni faktori.

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Republici Srbiji je u 2025. godini razvedeno 10.148 brakova, odnosno za 4,4 odsto manje nego prethodne godine. Broj razvedenih brakova na 1.000 stanovnika iznosi 1,5. Prosečna starost muškarca pri razvodu iznosi 45,6 godina, a žene 42,1 godinu.

Najveći broj razvedenih brakova čine brakovi sa decom – 5.318 (52,4 odsto). U ukupnom broju razvedenih brakova sa decom najviše je onih sa jednim detetom – 2.647 (49,8 odsto). Nakon razvoda, izdržavana deca najčešće se poveravaju majci, i to u 3.487 razvedenih brakova (65,6 odsto). Prosečno trajanje razvedenog braka u 2025. godini iznosilo je 13,9 godina.

Prema rečima psihologa Anđelije Nešić, teško je utvrditi samo jedan uzrok razvoda.

„Često je reč o sadejstvu više faktora. To mogu biti ekonomski razlozi, u kontekstu nestabilnih finansija, kada se par, umesto svojim odnosom, bavi obezbeđivanjem egzistencije. To utiče na nedostatak strpljenja i emocionalne regulacije među partnerima. Razlozi mogu biti i društveni, u smislu preplitanja tradicionalnih očekivanja i individualističkog sistema vrednosti. Takođe, mogu biti i emocionalni, jer se danas brak smatra mestom ličnog rasta i razvoja, pri čemu su važni međusobna naklonost i emocionalna stabilnost, pa on više nije isključivo ekonomska zajednica“, kazala je Nešićeva za Kosovo onlajn.

Ona navodi da parovi često dolaze na psihoterapiju zbog loše komunikacije, koju uglavnom karakterišu optuživanje, težnja da se pronađe krivac, kažnjavanje ćutanjem, pasivna agresija, ali i nemogućnost partnera da razumeju i saslušaju jedno drugo.

„Takođe, jedan od vodećih uzroka jeste i to kada par ne uspe da svoju novu porodicu stavi ispred porodice porekla. Posebno na našem podneblju muškarci često imaju poteškoće da se adekvatno odvoje od primarne porodice, pa je samim tim teško uspostaviti odgovarajuću bliskost između partnera. Česte su i rasprave o vaspitnim stilovima, kao i emocionalna hladnoća i udaljavanje partnera“, kazala je Nešić.

Kako kaže, posle razvoda mogu nastati brojni problemi, ali je važno naglasiti da terapija para nije uspešna samo ako partneri ostanu zajedno.

„U tom slučaju od terapije para dolazimo do terapije razvoda, čiji je cilj miran rastanak tokom kojeg svi članovi porodice, a posebno deca, neće u velikoj meri trpeti negativne posledice razvoda roditelja. Terapeut nema za cilj da utiče na to da li će par ostati zajedno ili će se razvesti, već da pomogne u razrešavanju konflikta. Razrešenje konflikta može da podrazumeva i uspostavljanje dobre komunikacije i razvod bez sukoba“, kaže psiholog.

Ipak, kada par ima decu, najveći izazovi su zajedničko roditeljstvo i jasno definisanje uloga u roditeljskom sistemu.

„Dešava se da, ukoliko postoji nerešen konflikt između partnera, dođe do narušene lojalnosti kod dece, odnosno da dete oseća potrebu da stane na stranu jednog ili drugog roditelja, što kod njega stvara zabunu. U ekstremnim slučajevima, kod visokokonfliktnih razvoda, može doći do otuđenja deteta od jednog roditelja, što predstavlja vid emocionalnog zlostavljanja. Najčešće se dešava da jedan roditelj bude preopterećen svakodnevnim obavezama oko deteta, dok drugi postane takozvani 'vikend roditelj'. Posebno izazovan trenutak jeste upoznavanje dece sa novim partnerom jednog od roditelja, odnosno prilagođavanje rekonstruisanoj porodici. Treba imati na umu da je najvažnije kako će deca sve to podneti, odnosno da njihova dobrobit mora biti ispred emocionalne povrede bivših partnera“, zaključuje Nešić.

Etnički homogeni brakovi najzastupljeniji

Sa druge strane, u 2025. godini u Srbiji su zaključena 29.402 braka, što predstavlja pad od 3,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Istovremeno, broj zaključenih prvih brakova iznosio je 24.309, što je za 2,8 odsto manje nego 2024. godine. Broj zaključenih brakova na 1.000 stanovnika iznosi 4,5. Prosečna starost pri zaključenju braka iznosi 34,4 godine za mladoženje, odnosno 31,4 godinu za neveste.

Najzastupljeniji su etnički homogeni brakovi, odnosno brakovi koje su zaključili supružnici iste nacionalnosti – 24.258 (82,5 odsto). Isti stepen obrazovanja supružnika zabeležen je u najvećem broju zaključenih brakova – 20.180 (68,6 odsto), a kada je reč o ekonomskoj aktivnosti supružnika, u 21.734 zaključena braka (73,9 odsto) oba supružnika su ekonomski aktivna lica. Najveći broj brakova zaključen je između državljana Republike Srbije, i to 26.687 (90,8 odsto).

„Muškarci i žene sve kasnije ulaze u brak, ali se kasnije i razvode. Razlika u godinama između supružnika u proseku iznosi tri godine – muškarci su najčešće stariji od žena kada su u pitanju i zaključeni i razvedeni brakovi“, navodi se u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku.