Učenici iz Srbije ostvarili napredak na PISA testiranju

Škola Leposavić
Izvor: Kosovo Online

Srbija je na PISA testiranju sprovedenom 2022. godine ostvarila napredak u odnosu na 2018. godinu i sada se nalazi na 40. mestu u čitanju i nauci, a na 42. u matematici, saopštila je Vlada Republike Srbije.

PISA je program međunarodne evaluacije obrazovnih postignuća, koji realizuje OECD sa partnerima. Program sistematski prati nivo funkcionalne pismenosti koji dostižu petnaestogodišnji učenici u oblasti matematike, prirodnih nauka i razumevanja pročitanog, navode iz Vlade Srbije.

Osnovni cilj je da se ispita u kojoj su meri mladi osposobljeni da razumeju i koriste date informacije prilikom rešavanja relevantnih problema iz svakodnevnog života.

PISA se sprovodi od 2000. godine u trogodišnjim ciklusima. Srbija je prvi put učestvovala u PISA istraživanju 2003. godine, i do sada je to činila pet puta.

U istraživanju 2022. godine učestvovalo je oko 690.000 učenika iz 81 zemlje/ekonomije. Oni su predstavljali oko 29 miliona petnaestogodišnjih učenika u školama iz 81 zemlje/ekonomije.

Iz Srbije je učestvovalo 6.413 petnaestogodišnjih učenika iz 183 škole i rešavali su testove čitalačke, matematičke, naučne pismenosti i kreativnog mišljenja.

Trenutno su dostupni rezultati za kognitivne domene, dok će rezultati iz kreativnog mišljenja biti poznati na proleće 2024. godine.

Kako se navodi u saopštenju Vlade, Srbija se u čitanju i nauci nalazi na 40. mestu, a u matematici na 42. mestu, što predstavlja napredak u odnosu na 2018. godinu kada se našla na 45. mestu u čitanju, a na 46. mestu u nauci i matematici.

Rezultati su pokazali da prosečno postignuće učenika iz Srbije na skali matematičke pismenosti iznosi 440 bodova (OECD: 472), na skali čitalačke pismenosti 440 (OECD: 476), a na skali naučne pismenosti 447 bodova (OECD: 485).

Rezultati u nauci i čitanju pokazuju blagi napredak u odnosu na one dobijene u PISA istraživanju 2018. godine (za osam i jedan poen, dok se u matematici beleži pad za osam poena).

Prilikom tumačenja rezultata o postignućima treba imati u vidu to da je u poređenju sa 2018. godinom učinak u zemljama OECD-a pao za 10 poena u čitanju i za skoro 15 poena u matematici, navode iz Vlade Srbije.

„U trenutku kada se čak pet OECD zemalja suočava sa padom uspešnosti u matematici za 25 poena ili više, rezultati koji su kod nas ostvareni u uslovima kovida bude nadu da će reforme koje su započete odmah po završetku ciklusa PISA 2018 godine moći da se nastave u pravcu podizanja kvaliteta obrazovanja“, ističe se u saopštenju.

Devojčice imaju bolje rezultate u čitanju za gotovo 26 bodova, što predstavlja skoro jednu godinu školovanja. Dečaci imaju nešto bolja postignuća iz matematike, a razlika iznosi 11 poena. U polovini zemalja dečaci su u proseku imali statistički značajno više postignuće od devojčica.

Rezultati PISA 2018, objavljeni 2019. godine, omogućili su da se preispitaju pretpostavke ugrađene u postojeći obrazovni sistem.

Ministarstvo prosvete je već 2020. godine dalo instrukcije Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja da izvrši reviziju standarda postignuća za kraj osnovnog i srednjeg obrazovanja, te da je neophodno da novi koncept obrazovnih standarda, pored razvoja specifičnih predmetnih kompetencija, bude usmeren i na razvoj opštih predmetnih i ključnih kompetencija i funkcionalne pismenosti kod učenika.

Novi standardi su razvijeni i trenutno se razmatraju na Nacionalnom prosvetnom savetu. Osim toga, Akcionim planom Strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja za period 2023–26, planiran je niz aktivnosti koje su direktno usmerene kao odgovor na neke preporuke koje su proizašle iz PISA rezultata:

-razvijanja novih i unapređivanje postojećih standarda kvalifikacija i standarda postignuća, programa nastave i učenja u osnovnom i srednjem obrazovanju;

-obučavanje nastavnika za primenu i praćenje novih standarda postignuća, standarda kvalifikacija, kao i razvoja ključnih kompetencija kod učenika;

-obučavanje nastavnika razredne nastave za razvoj i vrednovanje čitalačke pismenosti kod učenika nižih razreda;

-kreiranje nacionalnog programa i akcionog plana za razvoj i vrednovanje čitalačke, matematičke, naučne i digitalne pismenosti učenika;

-obučavanje nastavnika u osnovnom i srednjem obrazovanju za razvoj i vrednovanje čitalačke, matematičke, naučne i digitalne pismenosti učenika.

Ove aktivnosti su neke u nizu koje su planirane u okviru Akcionog plana i koje će biti realizovane do kraja 2026. godine, u jednom delu i uz finansijsku pomoć Evropske unije, navode iz Vlade Srbije.

„Put od uvođenja promena u obrazovanje i postizanja punog efekta vidljivog kroz učenička postignuća je dug i pun izazova. Naše očekivanje je da će ishodi implementacije reformi biti u manjem obimu vidljivi već u narednom ciklusu, bar kada su u pitanju stavovi učenika u vezi sa motivacijom i nastavom i učenjem, te da je potrebno da protekne dva ciklusa da bi efekti bili u potpunosti prepoznatljivi kroz učenička postignuća“, navodi se u saopštenju.

Drugi elementarni podaci koji se odnose na rezultate i stavove učenika i uslove u kojima se odvija nastava dostupni su u pregledu koji se nalazi na sajtu Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.