UNS: Mediji na Kosovu pred finansijskom neizvesnošću posle povlačenja stranih donatora

Ispred spomenika „Missing“ u dvorištu Doma kulture u Gračanici, medijski radnici sa Kosova koji izveštavaju na srpskom jeziku, čitanjem proglasa UNS-a u 11.55 časova, obeležili su danas Svetski dan slobode medija.

Predsednica Društva novinara KiM Ivana Vanovac rekla je da ovaj svetski dan slobode medija srpska novinarska zajednica na području Kosova dočekuje tako što mnogobrojne probleme vuče za sobom kao nasleđe, a vremenski raspon od prošlogodišnjeg do ovogodišnjeg svetskog dana slobode medija pokazao je da problemi medija mogu da budu mnogo raznovrsniji i podjednako teški.

„Krenućemo od pitanja bezbednosti novinara, gde imamo zaista jedan apatičan pristup svih bezbednosnih instanci prema pitanju novinarske bezbednosti, to se verovatno najbolje vidi na primeru redakcije Tanjuga, odnosno najozbiljnijih i najkonkretnijih pretnji koje su im upućene mejlom sa adrese koja se nalazi na Kosovu, a gde mi, uprkos svim našim apelima, nismo imali adekvatan odgovor bezbednosnih institucija na ovom području. Beležimo i pogoršanje finansijke stabilnosti i uopšte ekonomskog oslonca na kome leži novinarska, medijska zajednica na području Kosova“, rekla je Vanovac.

Istakla je da je povlačenje sredstava izvesnog broja stranih donatora veliki problem za medije na Kosovu.

„To je sa jedne strane otežalo položaj novinara, a sa druge strane imali smo tu situaciju sa konkursom Ministarstva informisanja Vlada Republike Srbije gde smo mi otkrili izvesne neregularnosti i zahtevali da se taj konkurs poništi i da se još jednom sagleda ko su zaista aktivni mediji na području Kosova, ko tu postoji i ko je tu od neizmerne koristi za građanstvo“, rekla je ona.

Podsetila je da je problem nepoštovanja Zakona o upotrebi jezika i dalje prisutan, kao i problem sa potpunom neažurnošću sistema po pitanju pokretanja ponovne istrage vezane za nestale kolege.

„Ako bismo negde trebalo, za ovih godinu dana, da izvučemo pozitivan momenat, to bi svakako trebalo da bude stavljanje van snage Zakona o nezavisnoj medijskoj komisiji, što je bila odluka Ustavnog suda na našu sreću, s obzirom na to da je dosta snage, energije i priče uloženo u sve to proteklih godinu dana i to je jedan momenta gde možemo bar malo da odahnemo“, rekla je Vanovac. 

Takođe, ona je istakla da postoji bojazan kod medijskih radnika koji doživljavaju neprijatnosti i ometnja, ponekad i pretnje na terenu, a da su često, kako je istakla, akteri tih situacija pripadnici Kosovske policije.

„Naše kolege, pored toga što informišu nas, nemaju nikakvu nameru da od nas zahtevaju javno oglašavanje oni ne žele o tome javno da pričaju, zato što se pribojavaju da bi to njima dodatno otežalo, ne samo način na koji funkcionišu i izveštavaju, već ponekad i nešto ozbiljnije“, rekla je Vanovac.

Predsednik Udruženja novinara Srbije Živojin Rakočević rekao je da očigledno ovo nije dan slobode medija, nego dan u kom sabiramo neslobode, ali i dan u kome ih, kako je rekao, nažalost nećemo sabrati i gde je premalo papira da se napiše sve ono šta se u proteklih godinu dana dogodilo novinarskoj zajednici. 

„Premalo je vremena da se nabroji šta sve iz prošlosti nije rešeno, kako govoriti na teritoriji na kojoj je oteto 17 novinara i medijskih radnika i o čijoj se sudbini gotovo ništa ne zna. Kako govoriti iz perspektive da je poništena presuda Slavku Ćuruviji i da svi oni koji su tu presudu doneli ne pokazuju ni trunku samilosti i mogućnosti da se pokaju. Kako govoriti iz perspektive svakodnevnih pritisaka, napada iz perspektive čitave jedne zajednice koja je jedan od retkih, ako ne i jedini prozor pluralizma i slobode, kako govoriti u situaciji kada institucije koje bi minimalno trebale da pomognu, a na prvom mestu Ministrastvo informisanja Vlade Republike Srbije čine nepravdu i prave razdor, kako govoriti u situaciji kada je medij nešto što se nastoji ograničiti i getoizirati, kako na kraju govoriti iz pozicije kada se čitavi sistemi pretvaraju u propagandu i kada je slobodni pojedinac prinuđen da sluša jednu i drugu propagandu i da se na osnovu toga određuje prema istini. Svet je nepopravljivo gori u odnosu na prošlu godinu, svet medijskih sloboda je ove godine u mraku“, rekao je Rakočević.

Ovom prilikom je prisutnim medijskim radnicima proglas UNS-a pročitala sekretar ovog udruženja na Kosovu Jelena Marković u kome se navodi sledeće:

„Srpsko pravosuđe i dalje potvrđuje nemoć da kazni ubice novinara i njihove nalogodavce. Ni posle više decenija još uvek nisu pronađeni i kažnjeni nalogodavci i ubice novinara Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, niti rasvetljene okolnosti smrti Dade Vujasinović, kao ni ubistava i kidnapovanja novinara i medijskih radnika na Kosovu od 1998. do 2005. godine. U 2024. godini UNS je zabeležio 111 slučajeva ugrožavanja novinara i medijskih radnika. U UNS-ovoj bazi prošle godine evidentirane su 33 pretnje, 29 pritisaka i uvreda i 13 fizičkih napada. Samo u novembru, fizički je napadnuto, vređano ili ometano u radu 15 novinara i medijskih radnika, odnosno novinarskih ekipa, od čega njih osam u toku izveštavanja sa protesta u Novom Sadu i Beogradu.  Zabrinjavajući je porast napada, uvreda i pritisaka na novinare i medijske radnike u ovoj godini. Od početka godine do danas UNS je zabeležio 51 slučaj ugrožavanja novinara, devet više nego u istom periodu prošle godine. U četiri meseca ove godine bilo je osam fizičkih napada na novinare – čak sedam više nego u istom periodu prošle godine. 

UNS je zabeležio i više slučajeva ometanja u radu nego u istom periodu prethodne godine – devet u poređenju sa šest prošlogodišnjih. Dok lane nije bilo hapšenja novinara, ove godine evidentirana su tri slučaja. U godini između dva Svetska dana slobode medija organizacija Amnesti Internešnl saopštila je da je forenzičkom analizom otkrila da je BIA, koristeći izraelsku tehnologiju Cellebrite, otključavala telefone aktivista i novinara u Srbiji koje je pozivala ili privodila na razgovore, a potom na te uređaje ubacivala domaći špijunski program NoviSpy.  Ako se napadima i pritiscima doda neefikasno reagovanje nadležnih organa i loš ekonomski položaj medijskih radnika, jasno je zašto i ovog 3. maja moramo reći da je teško biti novinar u Srbiji. Članovima Saveta REM-a, u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima, 4. novembra prošle godine prestao je mandat. Skupština Srbije nije u zakonskom roku raspisala poziv za predlaganje novih članova Saveta, pa tako i danas REM ne može da funkcioniše. Čak i kada bi do kraja maja bili izabrani članovi Saveta REM-a po ponovljenom konkursu, bilo bi to sa zakašnjenjem od sedam meseci. Od 180 zemalja, Srbija je po Svetskom indeksu slobode medija svrstana na 98. mesto, što je za sedam pozicija lošije nego godinu pre, naveli su u izveštaju za 2024. godinu Reporteri bez granica (RSF). U prvoj godini sprovođenja projektnog sufinansiranja putem Jedinstvenog informacionog sitema, novinari i mediji u Srbiji suočili su sa velikim problemima u funkcionisanju ove platforme, kao i sa njenom netrasparentnošću. Opštine i gradovi ponovo su kasnili sa raspisivanjem konkursa za projektno sufinansiranje medija, a Ministarstvo informisanja i telekomunikacija sa formiranjem liste kandidata za komisije. Bezbednost, targetiranja, policijska represija i onemogućavanje slobode kretanja stvarnost su medijske zajednice na Kosovu i Metohiji.  Tako se, na primer, i ovaj 3. maj dočekuje sa zabranom ulaska na KiM novinarki RTS-a Svetlani Vukmirović, kao i neodgovarajućim postupanjem policije. Pojedini medijski radnici su poslednjih meseci prijavljivali pritiske od strane Kosovske policije, sa zahtevom da Udruženje javno ne reaguje, jer nemaju poverenje u institucije na Kosovu i Metohiji koje bi trebalo da ih štite.  

Novinarska zajednica na Kosovu i Metohiji se dodatno suočila sa finansijskom neizvesnošću nakon povlačenja stranih donatora i neregularne raspodele novca na medijskom konkursu Ministarstva informisanja i telekomunikacija (MIT) za sufinansiranje medijskih projekata projekata za elektronske medije na KiM. UNS je tražio poništenje konkursa imajući u vidu da su značajna sredstva dodeljena organizacijama koje nisu poznate medijskoj zajednici. I posle 20 godina od Martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji, svedoci smo skandaloznog izveštavanja sajta Radio-televizije Kosova (RTK) na srpskom i albanskom jeziku koji i dalje krivotvori činjenice i netačno obaveštava javnost. Godinu između dva Svetska dana slobode medija obeležila su i drastična kršenja Kodeksa novinara Srbije“

UNS zato traži:

- Da nadležni organi efikasno istraže sve pretnje novinarima i medijskim radnicima i da o rezultatima tih istraga redovno obaveštavaju medije i javnost;

- Da pravosudni organi ne dozvole da i ubistvo Milana Pantića dočeka potpunu zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo ubistva.

- Da se izmeni Krivični zakonik tako da više oblika napada na novinare bude obuhvaćeno krivičnom odgovornošću;

- Da se obezbedi efikasna institucionalna zaštita novinara od pritisaka nosilaca javnih funkcija, vlasnika medija i drugih moćnika;

- Da se javni novac pravedno raspodeljuje kako bi se očuvao medijski pluralizam i omogućilo kvalitetno informisanje građana;

- Da Ministarstvo informisanja i telekomunikacija kroz efikasan inspekcijski nadzor kontroliše da li lokalne samouprave poštuju obavezu i rokove raspisivanja konkursa za projektno sufinansiranje medija, kao i sprovođenje konkursne procedure;

- Da Skupština Srbije konačno izabere članove Saveta REM-a;

- Da kosovske institucije i međunarodna uprava na Kosovu hitno formiraju Međunarodnu ekspertsku komisiju radi istraživanja ubistava i kidnapovanja novinara i medijskih radnika na Kosovu od 1998. do 2005. godine;  UNS traži da u ovoj komisiji budu i predstavnici novinarskih udruženja.