Vasić: Ako mi koji smo na Kosovu rođeni ne negujemo naše korene, ko će onda

Ako nećemo mi koji smo na Kosovu rođeni, da negujemo sve ono što je u naše korene ugrađeno, sve ono što je iz tih korena, u izdancima niklo, ko će o tome da svedoči, kaže glumac Milan Vasić za Večernje novosti.

"Mi, koji smo izdanci, na nama je amanet da čuvamo baštinu. Ali, otuđili smo se. Oneljudili. Da nije tako, bilo bi lako. Bilo bi, lakše", rekao je Vasić.

Govoreći o pesmi i spotu "Poleteo soko sivi", koje je nedavno promovisao, rekao je da je njome želeo da pošalje poruku o lepoti Kosova i Metohije, vrednostima na kojima je nastao kosovski mit", rekao je Vasić koji je rođen u Kosovskoj Kamenici gde i dalje žive njegovi roditelji LJubomir i Olivera.

"U Veliko Ropotovo kod Kosovske Kamenice, odlazim stalno. Kada bih računao, bilo bi to, možda, svakog vikenda. Oni me čekaju. I jedva čekaju da dođem. Nema nigde takve topline kao u porodici. Kad se uoči Božića okupimo, na primer, kad 'zamirišu' naši običaji. Bdenja, posle se razlegne i pesma. Porodica je koren. Porodica je istinska vrednost. Mi se ne predajemo, mada, otuđio se narod. Zaboravio se. Korenje i istinske vrednosti našeg trajanja zametnuo i zaturio", kaže Vasić.

Sledeće nedelje Vasić će sa Prištinskim narodnim pozorištem prtedstavom u Velikoj Hoči, Osojanu i Goraždevcu obradovati decu srpskih povratnika i onih koji su tamo ostali.

"Srećan sam zbog toga... Srećan da ima našeg naroda koji ne napušta svoja ognjišta uprkos svim nevoljama", kaže on.

Porodica Vasića je za vreme pogroma izgnana iz kuće u Velikom Ropotovu. Boravili su u Vranju dve godine, a onda se vratili.

"Poštovali su ih Albanci. Poštuju ih i danas. Ne smeta im kad LJubomir, Olivera, njihove ćerke i Milan zapevaju, jer je pesma u njihovoj kući vazda bila - pesma koja nikoga ne dira", pišu Novosti.

"Ja sam, zapravo, talenat za pesmu, dert i sve što uz to ide, nasledio od dede Stojana", ističe Vasić. -

Vasić priča da je najsrećniji kad otvori vrata rodne kuće i zatekne nasmejane roditelje.

"Moji roditelji čuvaju naše uspomene. Fotografije kad smo sestre i ja bili deca. Čuvaju naše knjige. Moje postere iz filmova. Čuvaju našu zajedničku ljubav prema ognjištu. I ja, kad se vratim tamo, a stalno odlazim, jer da ne odlazim, ne bih imao ovoliko snage i energije - vraćam se u najlepše dane svoga detinjstva", dodao je on i dodao da često svrati u manastir Draganac, koji se nalazi u ovom delu Kosova.