Više stotina raseljenih Srba na obeležavanju gradske slave u Uroševcu

U sabornom hramu Svetog cara Uroša u Uroševcu danas je proslavljena gradska slava Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja i ujedno je obeleženo 90 godina od osvećenja hrama. Svetu liturgiju je, uz sasluženje sveštenika Eparhije raško-prizrenske, služio vladika Teodosije.

Smešten u samom centru Uroševca, grada u kome danas ne žive Srbi, hram Svetog cara Uroša danas je bio mesto gde se okupilo više stotina vernika mahom raseljenih Uroševčana.

Vladika Teodosije je u besedi podsetio na život i stradanje Svetog Jovana, a prisutnim vernicima poručio da "niko nije ni gladan, ni žedan do te mere da bi se odrekao svojih predaka, očevine, svoga Kosova i Metohije"

"Poput naših predaka koji su podigli ovaj hram i molili se u njemu i svojom molitvom ga osveštali da i mi poput njih budemo istrajni, trpeljivi da nikad ne pobegnemo, ne posustanemo. Nemojte da smo kratkovidi, da zaboravljamo našu prošlost i naše svete, da se ugledamo na njih. Ako su oni stvarali, ako su se oni mučili i često puta, i gladni, i žedni, i bijeni da bi sačuvali svoju veru, svetinje, ovu zemlju, ako su oni sve to podneli, zar mi da učinimo sad nešto što će sve to njihovo da upropasti, nemamo pravo na to. Ako to učinimo onda smo mi krivci i moraćemo dati odgovor jednog dana kad im se pojavimo pred očima. Niko nije gladan, niko nije žedan do te mere da treba da se odrekne svojih predaka, svoje očevine, svoje dedovine i svoga Kosova i Metohije, nemojte to da činimo", poručio je Vladika Teodosije.

Raseljeni su u svoj grad došli organizovano iz centralne Srbije, a bilo je puno vernika i iz okolnih srpskih mesta

Dejana Kocića koji živi u Lapovu posebne emocije vezuju za rodni grad, a naročito za crkvu u kojoj je i kršten pre 42 godine. Rodni grad, kaže, i ne prepoznaje.

"Kad smo dolazili sa ovog novog autoputa jedva sam poznao neke delove grada, jer sam živeo sto metara odavde u samom centru. Na mestu gde sam živeo sada je ajriš pab i baš mi je neki onako tugaljiv osećaj", rekao je Kocić.

U svoje rodno mesto danas je došao i Svetozar Vujović (88).

"U Uroševcu sam odrastao, iako sam iz sela koje je blizu, svakog dana sam putovao šesnaest kilometara, završavao  školu, išao u opancima i borio se. Danas sam se prošetao malo, izgubio je lepotu, sve se izmenilo da ga i ja jedva poznam, iako sam svaki ćošak znao", rekao je Vujović.

Sa suzama u očima Olivera Đogo koja je u ovom gradu za vreme bombardovanja izgubila brata priča nam kako ne prepoznaje svoj grad.

"Brat i ja smo ovde rođeni. Brata sam izgubila 31. maja pred kraj bombardovanja, njih šestorica je stradalo kod Kačanika. Bila sam 2013. godine ovde kada sam prenela bratovljeve posmrtne ostatke. Pomešane su emocije, ne prepoznajem svoj grad. Stari Uroševčani, prijatelji mojih roditelja mi pokazuju gde je šta bilo", priča Đogo.

Proslavi gradske slave prisustvovao je i pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Borislav Tajić, koji je slavu grada čestitao u ime direktora Kancelarije Petra Petkovića.

Podsetio je na stradanja koja su se desila u ovoj opštini i istakao da je potrebno stvoriti uslove za povratak svih koji to žele.

"Tada su stradale svetinje, pomenućemo Gornje i Donje Nerodimlje, zatim Nekodim, Talinovac, Sovtović. Potreba da posle svih tih vremena stvorimo uslove za povratak rezultirala su upravo malim brojem povratnika na ovim prostorima. I pored velikih napora koji su se uložili uslovi za povratak ovde nisu dozvoljavali da to bude održiv povratak. Mi danas na teritoriji opštine Uroševac imamo mali broj povratnika. Ono što je poruka ovog današnjeg skupa i velikog broja ljudi koji su došli je svakako da nastavljamo sa tim naporima, da učinimo sve da svi oni koji i dalje izražavaju želju da se vrate i da budu u svojim kućama i domovima, svima onima koji žele da obiđu svoja porušena groblja i porušene svetinje da im stvorimo uslove da to i učine", poručio je Talić.

Tokom liturgije osveštana je i ikona na tronu, dar Milenka Dželetovića rodom iz Uroševca, koji danas živi u Beogradu, a koji je inače veliki darodavac ovog hrama.

"Obnavljajući hram zapravo obnavljamo sebe. Onaj ko može da rukom, a ko ne može dao je srcem, i to davanje i ovaj dolazak ljudi je mnogo veći od onog davanja rukom. Ovo za mene znači veliki vetar u leđa, i one reči Vladike Nikolaja Velimirovića danas očekujem, da sa naše Šare zaista poteku potoci biste vode, da nam zacele rane i speru suze, da nas nadahnu nebeskim nadahnućem da bi izdržali. Ovo je stvarno nadahnuće, ovoliko dece u gradu gde nema Srba osim oca Trajka čiji rad i delo ponekad ne možemo da samerimo, jer sve dok su vrata ovog hrama otvorena, otvorena su i vrata na svakoj porušenoj i spaljenoj kući naših domova iz kojih smo se iselili, jer imamo gde da dodjemo i da se pomolimo, gde da se iplačemo", istakao je Dželetović

Uroševcem se danas orila srpska pesma i igra zahvaljujući članovima Ansambla “Venac” iz Gračanice i KUD “Jovan Kojić” iz Vrbovca koji su spremili bogat kulturno-umetnički program. U gradu u kome je nekada živelo skoro 12.000 Srba poslednjih godina živi samo šestočlana porodica sveštenika Trajka Vlajkovića.

Crkva Svetog cara Uroša za vreme i nakon ratnih sukoba 1999. godine u nekoliko navrata je skrnavljena, paljena i pljačkana.

Parohijski dom i crkvu svakodnevno čuvaju pripadnici Kosovske policije, a danas je zbog dolaska vernika prisustvo policije bilo povećano.