Vladika Teodosije na Svečanoj akademiji u Gračanici: Suština pomirenja jeste da osetimo stradanje drugih

Cilj 17. marta 2004. godine bio je da se izbrišu vekovi našeg postojanja, a stanovništvo protera, rekao je episkop raško-prizrenski Teodosije na svečanoj akademiji u Domu kulture Gračanica povodom 20 godina od martovskog pogroma.

Episkop raško-prizrenski vladika Teodosije rekao je da je martovski pogrom najveće nasilje kosovskih albanskih esktremista po završetku oružanog sukoba 1999. godine do danas gde su u većini slučajeva stradali stari i nemoćni ljudi koji su bili brutalno proterani iz svojih domova, kao i da su stradale svetinje i kuće srpskih domaćina.

"Martovski pogrom je duboko urezan u srpsko kolektivno pamćenje kao jedan od najtužnijih trenutaka naše novije istorije. Ta dva dana, 17. i 18. marta gorele su naše crkve i manastiri koji su vekovima preživeli razne ratove i nedaća, a sa svih strana su stizale vesti o zlodelima koja su učinjena nad našim nevinim narodom, monaštvom i sveštenstvom.  Zato ovu godišnjicu redovno obeležavamo, služeći parastos za postradale, i uznoseći molitve Gospodu, da sačuva naš narod i svetinje od etničke mržnje, koja se tada projavila u najgorem vidu, i pored sveukupnog međunarodnog prisustva“, rekao je vladika.

Vladika je rekao da je "cilj bio da se izbrišu vekovi našeg postojanja i da se stanovništvo zauvek protera sa svojih ognjišta".

"Oni koji su u ovom pogromu postradali, kao nevine žrtve, uvek će biti u našem sećanju, jer su postradali samo zato što su bili pravoslavni Srbi, svoji na svome. Bolne slike naših porušenih hramova, zapaljenih domova, oskrnavljenih grobalja, od Prizrena, Đakovice, Peći, južne Mitrovice, Prištine i Podujeva, duboko su urezane u naše pamćenje. Cilj nasilnika bio je da se izbrišu vekovi našeg postojanja, i naše preostalo stanovništvo zauvek protera sa svojih ognjišta. Teško je videti da uoči obeležavanja ove godišnjice, oni koji danas drže vlast u Prištini, ovakav zločin koji je jasno i nedvosmisleno osudio čitav svet, karakterišu kao nasilje Srba nad mirnim albanskim demonstrantima zloupotrebljavajući time nesrećno stradale troje albanske dece u reci kao opravdanje za kasnije počinjena zlodela. Takve neodgovorne izjave onih, onih koji su u samom vrhu prištinskih vlasti, ne samo da pokazuju suštinsko odsustvo ljudske svesti i savesti, već su novo crtanje meta Srbima i novi poziv na etničku mržnju i nasilje.", rekao je vladika.

Istakao je da poslednjih dana dolaze neodgovorne izjave iz Prištine, koje su crtanje mete Srbima i poziv na nasilje.

"Naša Crvka je osuđivala i otvoreno će biti protiv svakog etničkog nasilja, jer nas tako uči Sveto Evanđelje. Takav stav smo imali i 1999. godine, kada smo pomagali stradalne civile svih zajednica, i osuđivali zločine koji su doazili sa bilo koje strane. Nažalost, ovakvim jednostranim pristupom, trenutno kosovske vlasti još više produbljuju etničko nepoverenje i nanose štetu i sopstvenom stanovništvu. Suština pomirenja jeste, da osetimo stradanje drugoga, i da jedni drugima pružimo ruku pomoći u nevolji. Nažalost, nastavljanje nasilja i i sve većeg pritisaka na naš narod, svih ovih godina, jasno pokazuju namere i ciljeve onih koji su pre 20 godina javno, ili prećutno, podržavali Martovski pogrom, a sada žele da nateraju naš narod na iseljavanje i stvore etnički čistu teritoriju“, rekao je vladika.

Vladika Teodosije je i istakao na zlo i mržnju nikada ne treba da odgovaramo na isti način i istom merom.

"I pored svega toga, i svih teškoća sa kojima se danas suočava srpski narod na Kosovu i Metohiji, mora da ostanemo dostojanstveni i hrabri, ugledajući se na naše pretke, koji su vekovima opstajali u teškim uslovima i pod raznim vlastima, čuvajući svoju veru, predanje, kulturu, a pre svega ljudsku čast i poštenje. Samo na taj način možemo da branimo Kosovo i Metohiju, kao naš dom i prostor, na kome su naši preci podigli svetinje, kao izraz svoje ljubavi prema Bogu i svome rodu. Za nas Kosovo i Metohija ne treba da predstavlja samo geografski prostor jednog naroda, već mesto gde treba omogućiti i život drugim ljudima, sa kojima želimo da živimo u miru i međusobnom poštovanju. To je suština naše hrišćanske vere, da smireno i dostojanstveno nosimo svoj krst, znajući da jedino tako možemo da doživimo duhovno preobraženje i vaskrsenje. Na zlo i mržnju nikada ne treba da odgovaramo na isti način i istom merom, jer bi tada unizili svoje hrišćansko i ljudsko dostojanstvo. Zato ćemo na sve provokacije i pritiske, laži i represiju, odgovarati mudro i trpeljivo, znajući da u istoriji zlo nikada nije prevladalo, a da samo onaj koji pretrpi do kraja, taj će se spasiti", istakao je vladika Teodosije.

Vladika Teodosije je i naglasio da "sećanje na ove strašne dane od pre 20 godina, ne sme da bude izraz gorčine, već opominjanje svih, da se ovakvo zlo, kao i sva druga zla, koja su se ovde na Kosovu i Metohiji dešavala, nikada više ne ponove, znajući da će Bog suditi svima onima koji svoju sreću žele da grade na nesreći svojih bližnjih, bez obzira kojeg su porekla ili vere".

"Zato je za nas, obeležavanje ove dvadesete godišnjice Martovskog pogroma, pre svega prilika da se podsetimo svega onoga što smo prošli u poslednjih 25 posleratnih godina, krstonosnog puta, i da odlučno i hrabro pokažemo da, kao duhovna deca Sv. Save, Sv. kneza Lazara i Sv. kralja Stefana Dečanskog, možemo ostati i opstati kao svoji na svome, samo ako se držimo Hristovog Evanđelja, ne želeći drugome ono što ne želimo sebi, i pružajući ruku pomirenja svakom čoveku dobre volje.  Ove godine, obeležavanje Pogroma, podudara se sa početkom Velikog Posta, u kome ćemo se, uz Božju pomoć, i duhovno i telesno podvizavati, hitajući u susret Hristovom Vaskrsenju. Zato, u radosti tog našeg najvećeg praznika, uznesimo molitve Gospodu, da sačuva i nas, ali i sve druge ljude, u miru i svakom dobru.

Pomoćnica direktora Kancelarije za KiM Vlade Republike Srbije Milena Parlić kazala je da je danas kosovske junačke rane najviše peku.

"Kada smo više nego obično svesni da su one zauvek bolne i da će večno krvariti koliko god da je vremena prošlo, a prošlo ga je previše bez pravde. Zaokružili smo 20 godina od kako je devet nevinih Srba bilo ubijeno, preko 4.000 prognano. Porušeno gotovo 1.000 srpskih grobova i spaljeno više od 35 crkava. To nije bio samo zverski postupak prema stanovništvu, to etnički motivisano nasilje je nastavak pogroma onog koji je naš naorod doživeo 1999. godine. To je bio udarac na našu tradiciju, duhovno nasleđe, na raskošne spomenike, na srednjovekovnu Srbiju“, rekla je Parlić.

Istakla je da su "mogli uništiti samo materijalno, neznajući da je duhovno pred vandalizmom neuništivo".

Parlić je rekla da je kultura pamćenja "nešto što treba da bude ukorenjeno u svima nama".

"U novijoj istoriji stradanja, vreme kod nas Srba, deli se na pre i posle rata, a rat je počeo zahvaljujući lažima. Laž o humanitarnoj katastrofi, o kobajagi prekomernoj upotrebi sile, o Račku. Laž je stvorila takozvanu državu Kosovo, laž je potisnula istinu stradanja o pogromu srpskog naroda, crkve i države. Laži već punih 20 godina prekrivaju pogrom koji je takođe počeo na lažima o utpoljenoj deci u selu Čabra i laž je bila dovoljna da 17. marta čitave horde krenu da pale, ubijaju i progone", rekla je ona.

Parlić je rekla da je kultura pamćenja "nešto što treba da bude ukorenjeno u svima nama“.

"U ime žrtava koje je smrt uzela pre vremena, rušenih domova koji nisu dočekali smeh novih generacija, spaljenih crkava i manastira, ljubavi koja je sposobna da nadjača svaku mržnju i ponosa koji čvrsto stoji iza misli koje nas nikada neće napustiti", rekla je ona.

Načelnik Kosovskog okruga Srđan Popović istakao je da se navršilo 20 godina od dana koji je ostavio najteže ožiljke srpskom narodu.

"Sećanje na 17. mart je naša obaveza. Da se setimo svih stradalih i proteranih Srba, zapaljenih svetinja i kuća. Svih strahota kroz koje su prošle naše porodice tih dana. Ne samo danas, nego svakoga dana, svih ovih 20 godina unazad svako od nas živi sa tim da pravda mora pobediti", rekao je Popović.

Istakao je da nekome i danas odgovora da se 17. mart zaboravi i da počinioci tih strašnih nedela ostanu nekažnjeni.

"Kao što pokušavaju da gurnu u zaborav i mnoge druge zločine koji su se desili pre i posle 17. marta na prostoru KiM. Mi smo tu da ih podsećamo svake godine na sve što su nam uradili, a što je prošlo nekažnjeno, tražeći pravdu“, rekao je on.

Istakao je da 17. mart traje i dalje posle 20 godina.

Predsednik Srpske liste Zlatan Elek podsetio je da za pogrom 17. marta 2004. još niko nije odgovarao.

"Te 2004. godine albanski ekstremisti pokašuli su da zatru sve što je srpsko i dovrše posao koji nisu uspeli 1999. godine. Kako tada, tako i sada, nažalost, sve se dešavalo pred očima međunarodne zajednice i pred očima misija Kfora, Unmika, Euleksa, Oebsa i drugih međunarodnih predstavnika koji su nemo posmatrali ubijanje srpskih civila, paljenje srpskih kuća i proterivanja preko 4.000 srpskog življa", rekao je Elek.

Istakao je da ostaje "da pamtimo 17. mart i svake godine obeležavamo na KiM".

"Ono što bih želeo da poručim međunarodnoj zajednici, zemljama Kvinte i SAD-a to je da dobro pamte taj 17. mart  i da više nikada ne dozvole da se u jednm demokratskom svetu u srcu Balkana desi takav pogrom kao što se desio 17. marta 2004. godine“, rekao je Elek, dodajući da je "danas najteže biti Srbin na KiM".

"Samo naše jedistvo, naša sloga, naše strpljenje, pamet, grade bedem našeg ostanka i opstanka na ovim prostorima koji je gotovo nemoguć bez države Srbije", rekao je Elek.

Hirurg u KBC Priština sa sedištem u Gračanici dr Dragan Perić prisetio se svog rada za vreme pogroma 17. marta 2004. godine.

"Radli smo danju i noću, prihvatili smo sve bolesnike, svima je pružena odgovarajuća pomoć", priča on.

Istakao je da je posle nekoliko dana došlo do poboljšanja bezbednosne situacije.

"Imao sam nameru da prvo evakuišem bolensike koji su iziskivali transfuziju krvi. Najviše možda mojom greškom, pozvao sam u pomoć Kfor, ali nisam obavio razgovor sa ranjenima. Ne sećam se broja, ali mislim da je u krugu OŠ Kralj Milutin sletelo dva helikoptera pripadnika nemačkog Kfora. U razgovoru sa bolensiicma došlo je do verbalnog sukoba između Kfora i upucanih bolesnika, na šta je nekolicina rekla: 'dr Periću, vi možete da radite šta hoćete sa nama, mi ne idemo u nemačku bolnicu'“, priča Perić.

Novica Stolić, nekadašnji direktor srednje škole u Obiliću kaže da se 17. marta igrom slučaja sa suprugom zatekao u Gračanici i da je po povratku kući, niz Veternik ugledao rulju koja se uputila prema Čalavici, a da je napad na Oblić krenuo sutradan.

"S obzirom da smo bili složni, spremili smo se na nešto za šta nismo znali šta će se desiti. Pokušali su dva puta da upadnu u našu ulicu, ali nisu supeli. Sve vreme tražili smo pomoć od Kfora da nam evakuišu žene i decu, a njihov uslov je bio, svi ili niko. Odlučili smo niko. Ostali smo, a pre toga naše kuće su bile obeležene od strane Kfora i KPS policije. Kada je rulja krenula ka našoj ulici, mi smo izašli i molili KPS policiju, s obzirom da se srpski deo policije odvojio od njih i prešao na srpsku stranu štiteći srpska sela, oni su gvorili mi ne možemo ništa da vam pomognemo, jer smo mi demokratska policija i na sve naše molbe oni su elegantno odbijali“, priseća se Stolić.