Zatvor u Severnoj Mitrovici, kružni lavirint bez izlaza

Zatvor u Severnoj Mitrovici projektovao je mitrovački arhitekta Dejan Rundić 1963. godine, a završen je 1967. kada je primio prve "stanare“. Poslednja smrtna kazna na Kosovu izvršena je 1984. godine, baš nad ubicom koji je ovde "odležao“ svoje poslednje dane, piše u tekstu Ilustrovane politike.

Smešten na samoj periferiji Severne Mitrovice, sa ulica nevidljiv, zatvor potpuno okruglog oblika ili kako ga narod popularno zove "Točak“ najzanimljiviji je arhitektonsko-građevinski objekat u gradu. Lociran je na mestu koje kao da je izmišljeno baš za te namene, na obali ispod koje na 30 metara prolazi železnička pruga Raška- Severna Mitrovica, a još 200 metara dalje reka Ibar.

Naspram zatvora, preko Ibra, pola kilometra u pravoj liniji, je Dudin krš, mesto odakle se kazamat najbolje vidi, ali samo kao polukrug.

Poslednja smrtna kazna

U skoro žutoj fasadi ova kružna građevina oko koje su na betonskim stubovima obmotani kolutovi bodljikave žice, i na čijem su drugom spratu takođe u krug namotani kolutovi bodljikave žice, izaziva poglede i čuđenje svih koji tuda prođu.

Ta neobična arhitektonsko-građevinska tvorevina ima svoju istoriju dugu 57 godina. Glavni projektant mitrovačkog kazamata je arhitekta Dejan Rundić iz Zavoda za urbanizam i projektovanje u Kosovskoj Mitrovici. Zgrada je podignuta 1963. godine, ali zanimljivo je da ograda oko nje projektom nije bila predviđena već je kasnije urađena.

Ovaj kazamat građen je u vidu bunara sa dva sprata, a u podzemnim prostorijama nalaze se samice.

U startu, namena zatvora je bila da u njemu budu smeštena lica koja su počinila lakše prekršaje, za vreme istrage i suđenja. No, verovatno zbog dobrih uslova i sigurnosti u njemu su, gotovo od početka, bili smešteni i kažnjenici koji su počinili najteža krivična dela, ubice.

U ovom zatvoru, koji je jedno vreme imao naziv Okružni, bio je smešten ubica Danila Milinčića, Muhamed Muja Ferati iz Samodreže kod Vučitrna. Ferati je 2. juna 1982. godine u Samodreži iz pištolja ubio na svom imanju Danila Milinčića (22).

Pred Okružnim sudom u Kosovskoj Mitrovici (i tužilac i sudija bili su Albanci) Ferati je osuđen na smrtnu kaznu, a sredinom aprila 1984. godine pod okriljem noći, izveden je iz ovog zatvora u Mitrovici i na nepoznatoj lokaciji streljan. To je bila poslednja izvršena smrtna kazna na Kosovu.

U zatvoru je jedno vreme, od početka marta 1989. do sredine aprila 1990. godine, bio pritvoren i Azem Vlasi, poznati Titov predsednik Saveza socijalističke omladine Jugoslavije, zbog "kontrarevolucionarne“ aktivnosti i podrške albanskim rudarima iz rudnika "Trepča“ u Starom Trgu, koji su zabarikadirani u rudarskim oknima štrajkovali.

Danas su u mitrovačkom zatvoru oni koji su osuđeni zbog teških krivičnih dela - od razbojničkih krađa i razbojništava, do teških ubistava.

Arhitekta Rundić je uspeo da zatvorski objekat projektuje tako da sve prostorije za osuđenike i pritvorenike imaju dnevnu svetlost i provetravanje, za razliku od tadašnjih zatvora gde su prostorije dobijale indirektno svetlo preko svetlarnika iz hodnika.

Zatvor je danas pod upravom Korektivne službe Kosova i kosovskog Ministarstva pravde.

Uspeli da pobegnu

Po završetku rata 1999. godine ovde je došaro francuski Kfor pa je zatvor bio pod njihovom upravom.

Tri godine posle rata u zatvoru je radilo šestoro Srba i 50 Unmikovih stražara. Kasnije je Kfor otišao, a zatvor su preuzeli "civili“.

Inače, zatvor je, na predlog OEBS-a, renoviran 1994. godine, tako da od tada sve sobe imaju toalete, a već neko vreme u svakoj sobi postoji i televizor. Zatvor ima i stolarsku radionicu gde osuđenici mogu da obavljaju koristan rad.

Pred ćelijskim blokom su rešetke na vratima i automatski se otvaraju, jedna, druga, treća... a na ćelijama su blindirana vrata.

Zatvor kružnog oblika ima unutar zidova i dvorište, gde kažnjenici idu u šetnju, ali iz njih se vidi samo žicama ispresecano nebo. Tri koluta bodljikave žices obe strane krova, a u sredini zatvorskog kruga-karaula. Danonoćno se osmatra. Ceo ćelijski blok pokriven je kamerama. U hodnicima su, zbog sigurnosti, po dve kamere.

Pritvorenici i osuđenici su ovde odvojeni i odvojeno šetaju unutar oivičenog zemaljskog travnatog ostrvceta.

Kažu, da bi neko naučio da se snađe u zatvoru u Severnoj Mitrovici potrebno je da bar par meseci boravi u njemu. To je lavirint kojeg u prste poznaju samo stražari ali čak ne ni svi oni. Ipak, 14 Srba uspelo je u februaru 2001. godine da pobegne iz ovog kazamata i nije im se ušlo u trag.

Govori se da su doušnike za to imali među Unmikovim stražarima. No, istorija kamenog lavirinta je zapisana, može se pobeći i iz ovakvog "Alkatraza“.