Žiti: Ne postoji kosovski identitet

Visar Žiti
Izvor: Koha ditore

Albanski pisac Visar Žiti istakao je da Kosovo napreduje uprkos problemima sa kojima se suočava, ali da ne postoji kosovski identitet i kosovska kultura, prenosi Koha.

Žitiju, koji živi i radi u Čikagu u SAD, nedavno je predsednica Kosova Vjosa Osmani dodelila orden "Majka Tereza", za koji Žiti kaže da ima težinu.

Bivši zatvorenik iz komunističkog režima istakao da je počastvovan što je Osmani u teškim danima našla vremena za njega.

"Bio je to divan sastanak, veoma impresivan, dirnuo me, mnogo sam propustio. Među mnogim poslovima, predsednica je našla vremena i izašla u susret. Bilo zbog lika Majke Tereze, bilo zbog mog književnog doprinosa, osećam se veoma počastvovano. Osećao sam se veoma cenjenim, jer ova medalja nosi ime naše svete Majke Tereze, čiji su roditelji bili sa Kosova", rekao je on.

Kako je kazao, na Kosovo je došao sa velikom čežnjom.

"Čak je i jedna od mojih prvih pesama gotovo postala amblematična i prijatelji mi pričaju o jednom mom stihu: „Čežnja me odnela bez ikakvog postojanja“. Izgleda malo paradoksalno, ali ovo je istina. Mi Albanci tamo smo odrastali sa bolom, sa nostalgijom za Kosovom i da ga nismo videli, znali smo šta je to idealistički. Tako mi čežnja za Kosovom pozlati sve, imam prijatelje, imam šta da vidim, imam uspomene", dodao je on.

Prema njegovim rečima, Kosovo je, uprkos problemima, u sve boljoj poziciji.

"Danas sam imao priliku da obiđem dve institucije. Prvo sam bio u opštini Priština, a onda u Predsedništvu. Na mene je ostavilo divan utisak. Institucije su ono što čuva identitet zemlje. I u razgovoru koji sam tamo vodio, video sam i osoblje, grupu savetnika koji su bili veoma kulturni, sa puno dostojanstva. Tokom razgovora sa gradonačelnikom opštine Perparimom Ramom i predsednicom Vjosom Osmani, učinilo mi se da su njihovi projekti snovi svakog građanina. Zadovoljan sam kao građanin, kao Albanac koji radi, trudi se, traži da postane najbolji. Ovim ne želim da negiram teškoće, probleme i patnje", rekao je on.

Na pitanje da li misli da Albanija, odnosno albanski narod, ne izlazi iz letargije prošlosti, Ćiti je naglasio da to nije slučaj samo sa Albancima.

"To je putovanje kroz skoro čitavo komunističko carstvo. S vremena na vreme pojavi se još uvek vidljivi Berlinski zid, ili Ajfelova kula ili pustinje ili rimski Koloseum. Čovečanstvo je ono koje često ulazi u ćorsokak, ali nam je potrebna ta svetlost da nas vodi da prevaziđemo nju", dodao je on.

Žiti je dodao da je njegov odlazak iz Albanije bekstvo.

"Postoji večna Albanija. Postoji Albanija koja, bez obzira kakve su vlade, ništa ne poništava, ništa ne trese, Albanija snova, Albanija morala, Albanija bezimenih, prostih ljudi i u tom smislu ja verujem u ovu Albaniju i posvećen sam ovoj Albaniji. Ovo je moja Albanija. Pre dva dana je bio Sajam knjiga u Tirani i tamo sam imao novu knjigu. Došao je jedan veoma visoki zvaničnik albanske države, vrlo poznata ličnost. Prišao mi je i rukovao se i ja sam se usudio da mu pred svima kažem da je naša književnost mnogo bolja od vaše Albanije. U tom smislu imamo bolju Albaniju od političara", rekao je Žiti aludirajući na bivšeg predsednika Albanije Iljira Metu.

Žiti je istakao da su napadi na njega od strane albanskih vlassti bili nemoralni i neprincipijelni, ali da to nije bio razlog njegovog odlaka u SAD.

"Imam svoje razloge. Idealna Albanija živi sa mnom. Ta Albanija o kojoj je sanjao naš renesansni narod. Ovde na Kosovu i u Albaniji. Albanija mi je na neki način dala zatvor i grob. Hteo sam da budem malo dalje od njih, da budem malo tih", naglasio je.

Dodao je da, gde god da živi, jezik je oružje za rat, mir i ljubav. 

Prema njegovim rečima, kosovski identitet ne postoji.

"Ne postoji književnost sa Kosova. Postoji albanska književnost. I kada je bila podeljena, to je još uvek bila albanska književnost. Bila je to književnost u dve stvarnosti. Danas se trudimo, a možda smo sve bliže tome da imamo literaturu zajedničke stvarnosti. To je velika greška. Ne postoji kosovski identitet, nema neke kosovske kulture. Mislim da je profesor Ćosja već dugo govorio da je kosovska književnost kao književnost iz Skadra, književnost iz Valone, iz Mizećeje, zato je jedna. Zadatak je da jedni drugima bolje prenesu knjigu. Saradnja bi trebalo da bude otvorenija. Knjiga koja izlazi u Tirani treba da bude prisutna i ovde, da dođete ovde u isto vreme i da knjiga koja izađe ovde da bude prisutna u Tirani. To što autori sa Kosova objavljuju u Tirani i dobijaju nagrade jer je takav konkurs koji ocenjuje radove objavljene u toj oblast i to što autori iz Tirane objavljuju ovde i dobijaju nagrade znači da postoji evolucija, promena, sanjivi pristup koji nas poziva da učinimo još više", kazao je on.

Žiti je naveo da saradnja Kosova i Albanije o kulturi često izgleda kao "kancelarijski posao".