Albanija najštedljivija na Zapadnom Balkanu, građani Kosova četvrti

novac
Izvor: Zeri

Uporedni podaci Međunarodnog monetarnog fonda pokazuju da su na kraju prošle godine depoziti albanskih banaka iznosili 68,8 odsto bruto domaćeg proizvoda, a prema istoj studiji Kosovo se nalazi na 4. mestu gde depoziti imaju vrednost od 50 odsto, prenosi Reporteri.

Albanija je ubedljivo ispred zemalja regiona, iza nje slede Severna Makedonija, zatim Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora i Srbija.

Prošle godine, bankarski depoziti Albanaca povećali su se za dva procentna poena na BDP, ponovo približavajući se pragu od 70 odsto, kao što je to bio slučaj 2017.godine.

Čak ni u godinama finansijske krize i nižih kamatnih stopa nije se smanjio odnos bankarskih depozita u Albaniji.

Generalno, Albanci ostaju posvećeni najtradicionalnijim instrumentima štednje. Iako je u poslednjoj deceniji zabeležen porast ulaganja u albanske državne dužničke instrumente, direktno ili putem investicionih fondova, velika većina Albanaca radije drži novac u bankarskim depozitima. U zemlji još uvek ne postoji tržište kapitala koje bi ponudilo druge alternative za finansijska ulaganja.

Visok nivo depozita potkrepljuju i doznake, pri čemu se dobar deo štednje emigranata čuva u albanskim bankama.

Još jedan faktor koji podstiče gomilanje depozita može biti značajna nejednakost i činjenica da ograničeni broj pojedinaca akumulira mnogo više novca nego što im je potrebno. Krajem prošle godine, oko 96.000 Albanaca na kraju prošle godine posedovala je gotovo 4,5 milijardi evra u bankarskim depozitima.

Javni depoziti su osnova aktivnosti finansijskog posredovanja u Albaniji, a bogato tržište depozita pomoglo je razvoju stabilnog bankarskog sektora nezavisno od stranih izvora finansiranja.

Očekuje se da će se ove godine odnos depozita prema BDP povećati još više, jer depoziti nastavljaju da rastu, dok ekonomija beleži snažno smanjenje, za koje se očekuje da će iznositi najmanje 6 odsto.

Depoziti u stranoj valuti i uglavnom u evrima i dalje dominiraju, sa oko 54 odsto ​​od ukupnog iznosa.

Pandemija je stvorila nesigurnost i dodatno podstakla štednju građana.