Bjelić: "Otvoreni Balkan" popunjava tržište radne snage, dva sporazuma posebno značajna

Zahvaljujući sporazumima koji su potpisani u Tirani u okviru inicijative " Otvoreni Balkan", radnici iz Srbije, Albanije ili Severne Makedonije uskoro će moći da podnesu zahtev za dobijanje dozvole za rad u nekoj od ovih zemalja. Te dozvole će važiti dve godine, a zbog ove novine, kako kaže profesor Ekonomskog fakulteta dr Predrag Bjelić, u Srbiji će u većini sektora biti popunjena nestašica radne snage.

U nekim sektorima će se, kako navodi, pojaviti konkurencija.

U razgovoru za Kosovo onlajn, Bjelić naglašava da će biti zahtevno sprovesti Sporazum o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na Zapadnom Balkanu, jer kretanje radne snage podrazumeva priznavanje diploma i uzajamno priznavanje profesionalnih kvalifikacija. To zahteva proceduru i angažovanje određenih institucija.

Od šest potpisanih sporazuma u Tirani, kako navodi naš sagovornik, dva se izdvajaju po značaju.
"Inspekcije su najčešći razlog za duga čekanja na granici. Zbog toga su veoma značajni Sporazum o saradnji u veterinarskoj, fitosanitarnoj i oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje i Sporazum o saradnji akreditacionih tela. Ova dva sporazuma omogućavaju brzi protok robe preko granica država potpisnica", kaže Bjelić.

To će značajno olakšati protok robe, izvoz i u uvoz sirovina, lakše će dolaziti do radne snage, a i ljudi će moći lakše da se kreću zbog turizma.

Bjelić naglašava da su sve privredne komore svih zemalja  Zapadnog Balkana odigrale vodeću ulogu prilikom dogovaranja ovih mere koje se sprovode u interesu privrede. Sadašnji sporazumi rezultat su rada svih šest komora koje, kako navodi, najčešće imaju mnogo bolje odnose nego države potpisnice CEFTE. 

Odluka Bosne i Hercegovine, Kosova i Crne Gore da se ne pridruže "Otvorenom Balkanu" svakako je političke prirode, ali kako navodi Bjelić, svako od njih ima svoje razloge za nepristupanje ovoj inicijativi. 

"Kosovo smatra da nije ravnopravno tretirano, Crna Gora je nabliža članstvu u Evropskoj uniji i rukovodstvo ove zemlje smatra da rizikuje to članstvo ulaskom u dublju integraciju na Zapadnom Balkanu. Kada je u pitanju Bosna i Hercegovina, poznato je da je u ovoj državi teško uspostaviti konsenzus čak i oko pitanja oko kojih se svi slažu, kao što je članstvo u EU", podseća naš sagovornik.

Ovih dana je najavljeno da će BDP regiona biti povećan za sedam odsto, ukoliko se implementiraju sve mere iz potpisanih sporazuma. Na naše pitanje kada bi građani ovih zemalja mogli da osete boljitak, Bjelić kaže da će se to desiti u srednjem roku i da zavisi od brzine primene sporazuma.

Tokom prvih 10 meseci prošle godine trgovinska razmena Srbije i Albanije je porasla za 28 odsto, dok je razmena sa Severnom Makedonijom porasla za 26 procenata. Ovaj rast će, prema mišljenju našeg sagovornika, svakako biti nastavljen.

"Rast će biti evidentan u poljoprivredi i turizmu, a uskoro i u uslugama", najavljuje Bjelić. 

On napominje da će Srbija i dalje ostati najznačajniji igrač u CEFTA, ali navodi da su potencijali liberalizacije u značajnoj meri iskorišćeni. Ako se u CEFTA, kako navodi, primeni dodatni protokol o liberalizaciji trgovine uslugama to će biti značajan novi stimulans.