Bulješkaj: Javne nabavke i zapošljavanje sektori sa najvećim rizikom od korupcije

Direktor Agencije za sprečavanje korupcije (APK) Il Bulješkaj izjavio je da su javne nabavke i zapošljavanje i dalje među sektorima sa najvećim rizikom od korupcije na Kosovu, zbog toga što obuhvataju veliki deo državnog budžeta i jer odluke javnih službenika, kako kaže, često mogu da favorizuju određene operatere.

Bulješkaj navodi da je Agencija samo tokom prošle godine prosledila više od 150 slučajeva tužilaštvu, uglavnom u vezi sa prijavom imovine, sukobom interesa i finansijskim koristima javnih funkcionera. On je naglasio da je u slučajevima kada se dokaže lična korist ili korist za članove porodice, APK zakonski obavezna da podnese krivičnu prijavu.

„Agencija za sprečavanje korupcije, kao glavna institucija za prevenciju korupcije, pored aktivnosti vezanih za prijavu imovine, sukob interesa, prijavljivanje nepravilnosti i antikorupcijske procene, u svom radu nailazi i na brojne anomalije povezane sa procedurama javnih tendera. U tom smislu, agencija nastoji da doprinese tome da te procedure budu pravednije i da građani dobiju bolje usluge, jer se javne nabavke odnose na dobra i usluge koje se kupuju u ime građana i njima služe. Kao sektor, javne nabavke se i dalje smatraju jednim od dva najrizičnija sektora, zajedno sa zapošljavanjem, jer se kroz njih troši veoma veliki deo budžeta Kosova, a odluke uključenih službenika mogu biti problematične i dovesti do favorizovanja pojedinih preduzeća u odnosu na druga koja mogu imati bolju ponudu. Ako primetimo i druge tehničke propuste, mi o tome obaveštavamo institucije, izjavio je Bulješkaj.

Ističe i da je bilo slučajeva kada su podneli krivične prijave i za veoma velike iznose novca.

„U svakom slučaju u kojem utvrdimo da je bilo potencijalne finansijske koristi za službenika koji je bio uključen ili za nekog od njegovih bližnjih, mi smo po zakonu obavezni da podnesemo krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu. I prošle godine smo imali takve slučajeve. Najmanje dva, ako se ne varam, prosleđena su tužilaštvu. Jedan od njih je u fazi razmatranja, dok za drugi nemam mnogo informacija. Svi ti slučajevi odnose se na iznose koji nisu mali… Ako se ne varam, bar jedan iznosi više od milion evra. Imamo i slučajeve u kojima se žalbe ne odnose direktno na naš mandat, gde se tvrdi da je bilo dogovora između privrednih subjekata, a takvi slučajevi, ukoliko su se zaista dogodili, spadaju u nadležnost tužilaštva. Postoje i slučajevi u kojima se tvrdi da su bili uključeni i službenici. U onim slučajevima koje možemo da dokumentujemo, preduzimamo mere“, istakao je Bulješkaj.

Kada je reč o tvrdnjama da sistem tendera odvraća investitore, Bulješkaj priznaje da je bilo pritužbi i od stranih kompanija, ali naglašava da procedure javnih nabavki nisu presudna prepreka za strane investitore.

„Bilo je i stranih kompanija koje su podnosile žalbe Agenciji, uključujući i tvrdnje da druge institucije ne obavljaju svoj posao, iako su obaveštene. Agencija, iako ima veliko ime, nije tužilaštvo i nema nadležnost da istražuje krivična dela. Mi istražujemo administrativne povrede i ako u tim istragama primetimo da postoji sumnja na krivično delo, slučajeve prosleđujemo tužilaštvu. Svaka žalba Agenciji da tužilaštvo nije obavilo svoj posao je besmislena, jer mi nemamo mandat da istražujemo tužioce. Nijedna agencija na svetu nema takav mandat. Što se tiče transparentnosti, iako Kosovo nije loše u regionalnom kontekstu po pitanju transparentnosti tendera, ono je prva zemlja u regionu koja je uvela elektronski sistem javnih nabavki. Bili smo lideri. Sada moramo da nastavimo dalje i da se ne zaustavimo, jer su i druge zemlje uvele slične sisteme. Poslednjih tri-četiri godine traje proces izmene zakona, jer je potrebno unaprediti procedure i učiniti ih transparentnijim. Verujem da ima prostora za poboljšanja, ali ne mislim da su tenderi razlog da strani investitor ne dođe na Kosovo“, rekao je on.

On je rekao i da je Agencija u završnoj fazi procesa provere prijava imovine, u koji je uključeno oko 2.000 zvaničnika, zajedno sa članovima njihovih porodica.

„Pri kraju smo procesa provere imovine. Oko 2.000 službenika je bilo uključeno, zajedno sa njihovim porodicama. Ako je, na primer, supružnik bio uključen u proveru, onda su i supružnik i deca obuhvaćeni proverom. Statistički, to znači oko 6.000 osoba. U završnoj smo fazi. Oko 150 slučajeva proveravamo da li treba da budu prosleđeni tužilaštvu ili drugim institucijama. Među njima ima ministara, poslanika i rukovodilaca institucija koji još uvek komuniciraju sa Agencijom kako bi objasnili određena neslaganja u prijavi imovine“, kazao je Bulješkaj.

Na pitanje da li je pokrenuta provera imovine predsednice Vjose Osmani nije dao jasan odgovor.

„Agencija se i ranije izjašnjavala. Za slučajeve koje obrađujemo nemamo zakonsko pravo da govorimo da li ih proveravamo ili ne. Kada se proces završi, možemo obavestiti javnost o imenima onih koji su bili predmet provere. Ne možemo objaviti imena onih koje prosleđujemo tužilaštvu jer bi to moglo da ugrozi istrage. Trenutno nemam zakonsko pravo da govorim o tome“, rekao je on.