Bumbić: Zapadni Balkan beleži rast minimalaca, ali oni teško dostižu potrošačke korpe

Ekonomista Nenad Bumbić iz Potrošačkog savetnika izjavio je za Kosovo onlajn da Zapadni Balkan beleži trend rasta minimalnih zarada, ali da one, ipak, ne prate minimalne potrošačke korpe.

„Generalno za sve zemlje u regionu trend je da postoji značajan rast minimalnih zarada, ali je osnovni problem što te minimalne zarade jako teško da 'dohvate' potrošačku korpu, pa čak i onu minimalnu potrošačku korpu. Prvenstveni je problem što potrošačke korpe ne oslikavaju ono što su naše potrebe“, ističe Bumbić.

Kao ilustraciju daje primer minimalne potrošačke korpe u Srbiji u kojoj je za mesec dana za tročlanu porodicu predviđeno da podeli 200 grama čajne kobasice ili veće pakovanje prirodnog soka.

„To je situacija u kojoj gost može da vam dođe jednom mesečno, a ako bude došao dva puta neće imati čime da ga poslužite. Ta minimalna potrošačka korpa ni na jedan način ne oslikava ono što su realne, minimalne potrebe, ne za normalan život, već za preživljavanje“, kaže Bumbić.

Dodaje da analizom potrošačkih korpi u regionu vidi se da bi „građani voleli da političari probaju da žive tako“.

„Teško da bi bilo ko realno mogao da preživi na tim potrošačkim korpama“, ističe ovaj ekonomista.

Podseća da se Zapadni Balkan i dalje oslanja na modele potrošačkih korpi iz bivše SFRJ, s tom razlikom što se smanjuju „nepotrebna izdvajanja“.

„Realno, u odnosu kada smo bili u SFRJ i danas, imamo objektivni pad bogatstva i sadržaja potrošačkih korpi u svim zemljama u regionu“, objašnjava Bumbić.

Navodi da prema podacima Evrostata za avgust najveću minimalnu zaradu u regionu ima Hrvatska sa 970 evra, a ukoliko se posmatraju  zemlje Zapadnog Balkana onda je to Crna Gora sa 670 i Srbja sa 618 evra.

„Ali, podaci Eurostata izražavaju minimalne zarade u bruto, a ne u neto iznosu kako smo mi navikli“, naglašava ovaj ekonomista.

U tabeli Eurostata u Severnoj Makedoniji minimalna zarada je 584, a u Albaniji 551 evra.

Precizira da istraživanje Eurostata ne obuhvata Kosovo i BiH.

Bumbić kaže da povećanje minimalnih cena zarada suštinski stvara „dva efekta“ iz kojih profitiraju samo dve grupe zaposlenih.

„Prvi su oni zaposleni koji imaju plate računate po koeficijentima u koje ulaze minimalne ili prosečne zarade. Drugo je vezano za budžete država u regionu. Na taj način se prvenstveno pune penzioni fondovi. I onda, kada povećavamo minimalne zarade ne povećavamo toliko za realan broj ljudi koji zaista primaju minimalac, nego je više poenta u tome što se smanjuje onaj deo novca koji ide na crno, koji poslodavci isplaćuju na crno, a povećava se onaj oporezivi deo koji će puniti budžet. Time se stvaraju uslovi za povećanje budžetskih korisnika i njihovih plata i za povećanje penzija“, precizira Bumbić.