Đokutaj: Posledica američkih carina biće povećana inflacija

Ekonomski stručnjak i analitičar u kompaniji „Altax“ u Tirani Eduard Đokutaj ocenjuje za Kosovo onlajn da će troškovi koji će se povećati u lancu snabdevanja iz zemalja pogođenim američkim carinama uticati na privrede regiona zavisne od uvoza, a kako ističe, Albanija, a još manje Kosovo, nisu neto izvoznici, već neto uvoznici.

„Zemlje pogođene carinama preduzeće mere da zaštite svoje ekonomije, uvođenjem dodatnih carina ili preduzimanjem drugih mera. Udarni 'talasi' u ovom slučaju su poput talasa koji se formiraju u jezercu vode. Što je veći udar, to je efekat rasprostranjeniji. Albanija, kao zemlja koja ima dobru poziciju i ekonomske mogućnosti, trebalo bi da deluje tako da, s jedne strane, minimizira efekte uticaja, a s druge da izvuče korist iz cele ove situacije, koja ima svoje negativne i pozitivne strane“, navodi Đokutaj. 

Negativan efekat će, kako navodi, biti inflacija, jer se očekuju poskupljenja, čak i iz špekulativnih razloga, a što će uticati na uvoz Albanije. 

„Naša zemlja uvozi energente poput goriva, pa čak i struje u određenim periodima godine kada nema padavina. Uvozimo i sirovine za građevinarstvo i prerađivačku industriju, kao i hranu i drugu svakodnevnu robu. S druge strane, albanski izvoz, čine uglavnom minerali, struja, građevinski materijal, uglavnom cement, i neki poljoprivredni proizvodi, i on će biti pogođen, jer će se smanjiti potražnja. Tržišta na kojima prodajemo imaće manje mogućnosti da kupuju albansku robu. Ne zaboravimo da sada više ne govorimo o konkurentnosti, jer se promenila i geoekonomija. Sada govorimo o samoodbrani“, kaže ovaj analitičar.

On dodaje da trenutna situacija više nije onakva kakva je bila nakon pandemije koronavirusa ili na početku ruskog rata u Ukrajini, već da globalna situacija Albaniji može da nanese štetu na mnogo načina.

“Albanija je trebalo da ima proaktivniji pristup na kraju pandemije koronavirusa, kada su se stvorile mnoge mogućnosti kao rezultat povlačenja mnogih industrijskih preduzeća razvijenih zemalja iz Kine i drugih zemalja, koja su smatrana pretnjom njihovoj nacionalnoj bezbednosti. Albanija je trebalo da ima koristi zbog svog položaja, ali se to nije desilo ili je tako malo urađeno da je zanemarljivo.  Sve ovo čini da da se nalazimo u nimalo povoljnoj poziciji“, smatra Đokutaj. 

Inflacija u Albaniji, kako procenjuje, dostići će nivo koji je imala nakon što je počeo rat Rusije u Ukrajini. 

„Ne možemo da predviđamo sa apsolutnom tačnošću, jer se dinamika trgovinskih odnosa može promeniti, ali generalno, inflacija ima tendenciju rasta čak i više nego u to vreme, jer ova situacija utiče na ceo spektar trgovine, na svu robu. Naša zemlja nije vodila ispravnu ekonomsku politiku. Albanija nije znala da ostvari korist od devalvacije čvrstih valuta (evro, dolar), kako bi smanjila troškove i pomogla domaćim proizvođačima. Albanija ili druge zemlje u regionu koje zavise od uvoza, kao što je Kosovo, moraju brzo da deluju na diversifikaciji svoje ekonomske baze. Trebalo bi da stave akcenat na domaću proizvodnju, dajući prioritet onim sektorima privrede sa najbržim izvoznim potencijalom“, ukazuje naš sagovornik. 

Dodaje i da treba da se analizira kakve će nestašice biti na evropskom tržištu ili kod drugih partnera. 

„S druge strane, finansijsku pomoć treba pružiti slabijim ili ranjivijim sektorima privrede kroz subvencije i politiku fiskalnih stimulacija. To mora da se učini kako bi se ublažio pritisak koji će pasti na budžet. Budžet će verovatno morati da se revidira ili da ima plan B, kako bi se nosio sa najgorim scenarijem. Moramo da predvidimo pesimistički scenario i liberalni scenario, jer u ovom slučaju nema mesta optimizmu“, zaključuje Đokutaj.