Džon Jovanović: Trampova ekonomska agenda - najtransformativnija agenda našeg vremena

Ovaj, 21. vek je era oblikovana preklapajućim krizama – ekonomskim, geopolitičkim i tehnološkim – koje zahtevaju od američkih ekonomskih institucija da deluju sa velikom snagom i koherentnošću, kaže Džon Jovanović, koji je nedavno položio zakletvu i stupio na dužnost šefa Američke izvozno-uvozne banke (EXIM), kao prvi Amerikanac srpskog porekla na toj poziciji. Ukazuje da upravo ta Banka služi kao glavni ekonomski instrument agende predstednika Trampa, koji je, dodaje, izneo najtransformativniju ekonomsku agendu našeg vremena, prenosi Pavlović tudej.

U prvom intervjuu nakon polaganja zakletve, Jovanović priznaje da je tokom tog čina bio preplavljen osećajem zahvalnosti kakav nikada ranije nije osetio, dodajući da je „on zaista oličenje američkog sna.“

Pod Trampovom administracijom, Jovanović ulazi u istoriju kao prvi Amerikanac srpskog porekla imenovan na čelo Američke izvozno-uvozne banke – što je prekretnica za zajednicu koja je dugo bila nedovoljno zastupljena na najvišim nivoima vlasti, konstatuje Pavlović tudej.

Ta istorija, napominje Jovanović, počinje ranije. Njegova porodica je legalno došla u SAD nakon Drugog svetskog rata, a da nije znala ni reč engleskog.

„Moja porodica je počela ispočetka u SAD i jednostavno je prihvatila sve što je bilo sjajno u Americi. Vredno su radili i trudili su se da nam usade sve vrednosti koje su im bile bliske – religiju i našu crkvu, moral i pravedno postupanje sa ljudima, naporan rad i davanje svega od sebe“, prisetio se Jovanović

Te principe pratilo je ono što Jovanović opisuje kao izrazito američko uverenje: „Mi ovde radimo nemoguće.“

Isto to uverenje oblikuje način na koji Jovanović razume predsednika Donalda Trampa i njegovu ekonomsku poruku.

„Kada slušate drugi inauguracioni govor predsednika Trampa, u kojem je govorio o tome kako je nemoguće ono što radimo, ili kada iznosi svoju viziju oživljavanja Amerike i obnove njene proizvodnje i osiguravanja da se vrate svi ti vredni poslovi – i da se zajednice osećaju osnaženim da pomognu u izgradnji i oblikovanju budućnosti, to je osnažujuća poruka. To je naša misija“, rekao je Jovanović.

Odrastao je u Čikagu, u panevropskoj, imigrantskoj, američkoj zajednici prve i druge generacije – raznolikoj po poreklu, ali ujedinjenoj u verovanju.

„Svi smo nekako prihvatili ovu ujedinjujuću ideju da je Amerika najlepše mesto na svetu i da svakog dana imamo prilike koje se ne smeju propustiti. Za razliku od porodica koje su bile u Americi pet, šest, sedam generacija, mi ništa nismo uzimali zdravo za gotovo. Mislim da je to verovatno bio sveobuhvatni princip koji mi je ostao u sećanju, a to je da je svaki trenutak dragocen, svaka prilika je dragocena, i ja se i danas tako osećam“, rekao je Jovanović.

Kaže da je mnogo toga što treba uraditi.

„Dolazim ovde svakog dana i kažem, naš najveći neprijatelj je sat koji kuca. Vreme je naš najveći neprijatelj. Svakog dana moramo doći u ovu zgradu sa osećajem hitnosti. Toliko toga treba uraditi“, dodaje.

Kaže i da banka služi kao glavni ekonomski instrument agende predstednika Trampa.

Zadatak, kako ga opisuje, jednostavan je - pomoći američkim kompanijama da se takmiče – i pobede – u inostranstvu.

„To su ogromne mogućnosti. To su stvarna pitanja. Predsednik pokušava da reši ogroman skup problema, a mi moramo da uradimo svoj deo“, napominje Jovanović.

Priča i da je u Ovalnom kabinetu tokom ceremonije polaganja zakletve Tramp bio „pažljiv i angažovan“.

„Predsednik Tramp ima fantastično pamćenje. Svaki put kada sam sa njim, neverovatno je videti nivo detalja koje će prepričati i prisetiti se od pre mnogo godina“, konstatuje Jovanović.

Dodaje da je Trampa ohrabrila uloga koju mladi ljudi igraju u unapređenju agende administracije.

„Predsednik Tramp je najmoćnija osoba za koju sam ikada radio. On mnogo traži od vas, ali vas osnažuje da radite što je više moguće svakog dana, da koristite zdravo rasuđivanje i da hitno unapređujete njegovu agendu“, priča Jovanović.

Dodaje da je Tramp izbliza „topao i ljubazan, posebno sa decom“.

„Nosi teret celog sveta na svojim plećima, ali odvaja vreme da se ljudi osećaju dobrodošlo i cenjeno“, dodaje.

Jovanović je potpredsednika SAD Džej Di Vensa opisao kao inspiraciju i uzor, ukazujući na ono što je nazvao izazovnim ličnim i političkim putem potpredsednika.

„On je uvek ohrabrivao naš rad. On je veliki uzor u svim oblastima“, priča Jovanović.

Biblija koja je korišćena na ceremoniji polaganja zakletve nosi istoriju dužu od samog Ovalnog kabineta – stigla je iz manastira Jovanje, smeštenog na srpskoj Svetoj gori na jugu Srbije.

„Generacije i generacije moje porodice učinile su sve što su mogle da je zaštite. Kada sam saznao da će biti prilike da budem u Ovalnom kabinetu i da održim ceremoniju polaganja zakletve, ljubazno sam zamolio, preko mog dugogodišnjeg prijatelja, episkopa Istočnoameričke eparhije vladike Irineja, da li mogu da pošaljem pismo sa zahtevom za Bibliju na pozajmicu. I poslali su mi najlepšu Bibliju –zapanjujuće lepu“, priča Jovanović.

Taj gest za njega ima težinu i ličnu i generacijsku.

„Ako želite da razgovarate o zajedničkoj niti – o tome kako putovanje moje porodice kulminira u ovom trenutku – to je verovatno bio najznačajniji deo za mene Činjenica da sam mogao da imam tu relikviju, taj uspomen, sa sobom bila je veoma simbolična“, dodao je.

Njegova vezanost za tradiciju, rekao je, u velikoj meri duguje ženama koje su ga odgajile – baki, majci i tetki. Nakon što su mu roditelji preminuli, tetka je preuzela tu ulogu.

„Ona se šali da je to bio timski rad u mojem odgajanju, jer sam bio tako težak. Ali, ona ima tri ćerke koje su mi bile kao starije sestre, tako da je to bilo posebno simbolično“, naveo je Jovanović.

Opisuje 21. vek kao eru oblikovanu preklapajućim krizama – ekonomskim, geopolitičkim i tehnološkim – koje zahtevaju od američkih ekonomskih institucija da deluju sa velikom snagom i koherentnošću.

„Predsednik Tramp je bio veoma jasan da je jedan od ključnih delova njegove ekonomske agende da pomogne u donošenju bezbednosti lanca snabdevanja, u opštem smislu, u Sjedinjene Države“, napomenuo je Jovanović.

Cilj, dodao je, jeste da se osiguraju lanci snabdevanja koji su „slobodni, fer i funkcionalni“, čime će Banka pomoći da se „običnim Amerikancima i velikim i malim kompanijama obezbedi ono što im je potrebno kada im je najpotrebnije“.

U centru ekonomske agende predsednika Trampa je trgovina – a posebno carine – što postavlja pitanja o tome kako će EXIM pod Jovanovićevim vođstvom podržati američke kompanije koje žele da se takmiče i pobede u inostranstvu.

„Predsednik Tramp je izneo najtransformativniju ekonomsku agendu u našim životima“, rekao je Jovanović.

Na pitanje zašto veruje da je to slučaj, ukazao je na ono što je opisao kao predsednikove „veoma jasne“ ciljeve: oživljavanje američke proizvodnje, stavljanje američkih radnika na prvo mesto i osiguravanje da američke kompanije mogu da se „konkurišu na globalnom nivou“.

„I sve te stvari se potpuno uklapaju u mandat EXIM-a“, naznačio je Jovanović i dodao:

„Kada kažemo da želimo da EXIM vratimo osnovama, to je upravo ono što nam je potrebno“.

Pojašnjava da je osnovna misija EXIM-a pomaganje američkim kompanijama da pobede u inostranstvu na načine koji proširuju izvoz i direktno se prevode u vredne, dobro plaćene poslove kod kuće.

Politička doktrina Donalda Trampa „Amerika na prvom mestu“ proširila se izvan domaće politike i obuhvatila širu izvoznu strategiju.

Jovanović sažima logiku koja stoji iza onoga što on opisuje kao izvoznu strategiju „Amerika na prvom mestu“ u jedan princip: pobeda u inostranstvu ne zahteva napuštanje američkih standarda.

„Želimo da američkim kompanijama pružimo svaku priliku da pobede u inostranstvu“, rekao je.

Oslanjajući se na svoje iskustvo u prvoj administraciji predsednika Trampa – od čega je veći deo vremena proveo u inostranstvu promovišući američke investicije – Jovanović se seća pitanja koje mu je često postavljano u Vašingtonu: šta je tačno potrebno da bi američke kompanije uspele na međunarodnom nivou?

U Vašingtonu, mnogi bi često pitali da li je za konkurenciju u inostranstvu potrebno biti najjeftiniji, smanjivati troškove ili kompromitovati etiku.

„Da li moramo da kršimo zakon? Da li moramo da zagađujemo? Da li moramo da podmićujemo ljude?. Ne moramo ništa od toga da radimo. Ono što moramo da uradimo je da se pojavimo“, rekao je Jovanović.

Po njegovom mišljenju, pojavljivanje znači doslednost i sprovođenje zadatih ciljeva.

„Moramo biti prisutni i moramo sprovesti zadatke do kraja. Moramo podsetiti ljude na vrednost ulaganja u dugoročno ekonomsko partnerstvo sa Sjedinjenim Državama“, podvukao je Jovanović

Ta lekcija, dodao je, ponavlja se u različitim zemljama i na svim kontinentima.

„Predsednik Tramp je oživeo želju svih da ekonomski sarađuju sa Amerikom. Preplavljeni smo pozivima iz svih krajeva sveta koji žele da kupuju američko, investiraju u Ameriku, grade svoju ekonomsku budućnost sa Amerikom. Nikada nisam video ništa slično u svojoj karijeri“, priznaje Jovanović.

O strategiji EXIM-a govori onako kako govori o vremenu: kao o nečemu što mora biti usmereno.

„Postoje četiri ključna strateška prioriteta na kojima radimo svakog dana ovde na osnovu ekonomske agende predsednika Trampa. Sve što ne odgovara tim prioritetima po definiciji - nije prioritet“, jasan je Jovanović.

Pojašnjava da je prvi prioritet vraćanje EXIM-a njegovoj osnovnoj misiji – pomaganju američkim kompanijama da pobede u inostranstvu. Drugi je unapređenje agende predsednika Trampa o energetskoj dominaciji osiguravanjem da američki energetski molekuli i energetske tehnologije stignu do svakog kutka sveta. Treći je pomoć u obezbeđivanju lanaca snabdevanja i njihovoj pouzdanosti, za velike i male kompanije, za obične Amerikance. Četvrti je usmeren unapred, pozicionirajući Sjedinjene Države u centar novih tehnologija, uključujući plan izvoza veštačke inteligencije koji predvodi Bela kuća.

Poenta, kaže Jovanović, nije u širini već u jasnoći.

„Nemamo 37 prioriteta. Nemamo 12. Nemamo dva. Imamo ta četiri“, kazao je on i dodao da bi svako koga zaustavite u hodniku banke i pitate koji su prioriteti EXIM-a, mogao da kaže ta četiri.

Pod njegovim predsedavanjem, EXIM je već počeo da sprovodi Trampovu agendu. Po prvi put u svojoj istoriji, banka je sklopila partnerstvo sa Ministarstvom rata kako bi rešila kritični nedostatak sirovina u lancu snabdevanja SAD kroz inicijativu „Make More in America“, podržavajući projekat u Pensilvaniji.

„Upravo to želimo da radimo – da tesno sarađujemo sa svim agencijama kako bismo pomogli u rešavanju najvećih problema na svaki mogući način“, rekao je Jovanović.

Sporazum, napomenuo je, bio je prva transakcija odobrena pod njegovim vođstvom.

„To je nešto na šta smo veoma ponosni i simbolično je za ono što se nadamo da će doći“, dodao je.

Dok EXIM stavlja američkog radnika u centar svoje misije, Jovanović vidi ulogu banke koja se proteže izvan domaće ekonomije.

Kroz alate za finansiranje, rekao je, EXIM takođe unapređuje ciljeve spoljne politike SAD – bilo jačanjem savezničkih lanaca snabdevanja u Australiji ili podržavanjem napora za strateški razvoj u zemljama kao što su Demokratska Republika Kongo i Ruanda.

Na pitanje da li Sjedinjene Države mogu da pobede u globalnoj trci za veštačku inteligenciju, nema dilemu:

„Verujem da je predsednik bio veoma jasan da će strategija izvoza veštačke inteligencije i naša želja za pobedom osigurati dominaciju SAD u ovoj novoj oblasti“.

Mala i srednja preduzeća čine oko 95 procenata kompanija u Sjedinjenim Državama, U Izvozno-uvoznoj banci, primećuje Jovanović, oni čine skoro 90 procenata transakcija po obimu.

„Osećam se kao da je Vašington, predugo, bio izolovan od toga kako se osećaju obični Amerikanci – kako se osećaju u vezi sa ekonomijom, kako se osećaju u vezi sa svojim svakodnevnim životom“, kaže Jovanović i dodaje da je Trampova intervencija bila da te brige stavi „u prvi plan“, preoblikujući način na koji se politika kreira i kome treba da služi.

„Teško je ljudima koji nisu proveli vreme radeći ovde, studirajući, živeći ovde, koji nisu rođeni ovde, da shvate da nigde u svetu ne možete voziti od Njujorka do Los Anđelesa, i da se usput susrećete sa bogatim, prosperitetnim, stabilnim, prosperitetnim zajednicama. Te zajednice, dodao je, izgrađene su na leđima ljudi koji poseduju kompanije sa 50, 100, 150 zaposlenih, preduzeća koja uspevaju bez prečica. Ne moraju da urade ništa što je protivzakonito da bi stigli tamo. Sve što treba da urade je da vredno rade, investiraju, pošteno postupaju sa ljudima. To je američki san“, kaže Jovanović.

Veći deo rada EXIM-a, navodi, odnosi se na to da se mogućnosti učine prenosivim – usmeravanjem kapitala ka kompanijama koje ne mogu same da priušte rizike izvoza.

 Velike multinacionalne kompanije mogu da apsorbuju neizvesnost, ali manje firme ne mogu. Tu banka uskače. Za Jovanovića, to nije samo ekonomska politika. To je način na koji se američki san ispuni – jedan izvoz, jedna kompanija, jedna zajednica u isto vreme.

Radom onih koji su omogućili njegov put, Jovanović je probio „stakleni plafon““ kao prvi srpsko-amerikanac koji je vodio EXIM. ​​Ono što sledi može biti još važnije, zaključuje Pavlović tudej.