Od proglašenja nezavisnosti Kosovo nije uspelo da ostvari ekonomsku održivost

Od proglašenja nezavisnosti Kosovo nije uspelo da stvori ekonomsku održivost, a pored toga, od juna 2023. godine, uvedene su sankcije Evropske unije zbog situacije na severu, navodi RTV21 rezultate u oblasti ekonomije u poslednjih 17 godina.

Kosovo, je 2008. godine imalo budžet od milijardu i 27 miliona evra, dok je godinu dana nakon nezavisnosti 2009. godine, Skupština Kosova odobrila budžet od milijardu i 430 miliona evra. Tako je budžet za 2024. dostigao 3,3 milijarde evra, a 2025. 3,6 milijardi evra.

Tako je tokom 2009. godine Kosovo zabeležilo privredni rast od 5 odsto, dok je 2023. ova stopa iznosila 3,5 odsto, a 2024. oko 4 odsto, što stručnjaci iz oblasti ekonomije smatraju prirodnim, a ne rezultatom ekonomskog razvoja.

Još jedan izazov za najnoviju državu u Evropi ostaje visoka stopa siromaštva i visoka stopa nezaposlenosti u poređenju sa zemljama u regionu. Prema poslednjem izveštaju Svetske banke, na Kosovu je zaposleno samo 37 odsto radno sposobnog stanovništva, podseća RTV21.

Kosovo ostaje neprivlačna zemlja za strane investicije, posebno velikih svetskih kompanija i brendova. Prema podacima CBK-a, direktne strane investicije od januara do septembra 2024. godine dostigle su vrednost od 657,3 miliona evra, što prema procenama ekonomskih stručnjaka ukazuje da je tempo rasta investicija usporen. U pogledu sektora, aktivnosti u oblasti nekretnina su dominirale stranim direktnim investicijama.

Profesor ekonomije Ijlir Hajdini pomenuo je neka dostignuća u ekonomskom sektoru tokom ovih 17 godina državnosti. On kaže da je nakon sticanja nezavisnosti, Kosovo uložilo milijarde evra u putnu infrastrukturu, kao i u izgradnju dva autoputa, onog koji povezuje zemlju sa Albanijom „Ibrahim Rugova“, kao i drugog autoputa „Arben Džaferi“ u pravcu Skoplja.

„Kosovo ima kontinuiran ekonomski rast u poslednjih 20 godina. Najistaknutiji projekti vredni pomena su autoput koji povezuje Kosovo sa Albanijom, autoput „Ibrahim Rugova“ i još jedan autoput između Prištine i Skoplja. U energetskom sektoru smo takođe imali uniju tržišta između Kosova i Albanije, koju su omogućili nemački investitori... U kontekstu stranih investicija koje su se desile, iskusili smo spor rast“, kazao je Hajdini.

Ekonomski ekspert Safet Grdžaliju izjavio je da je vreme da se prate evropski i svetski trendovi u ekonomskom smislu.

„Sama činjenica da danas nemamo ulaganja, nema stranih investitora, najveća je šteta. Verujem da sve što se može nazvati ponosom Kosova u poslednjih 17 godina jeste činjenica da je privatni sektor zaista mnogo više napredovao od politike. Takođe je činjenica da je doprinos dijaspore bio prilično očigledan u ekonomskim i socijalnim aspektima Kosova, ali sada, moramo da imamo dijalog, moramo zaista da unapredimo ovo partnerstvo, jer samo tako možemo da idemo napred“, rekao je ekonomista.

Kosovo uvozi većinu proizvoda iz susednih zemalja, sveta i zemalja Evropske unije. Izvoz robe prema Carini Kosova su simbolične brojke, tako da je trgovinski deficit i dalje povećan u odnosu na uvoz. Istovremeno, uvoz je takođe povećan u poslednje tri do četiri godine. Tokom 2024. godine Kosovo je izvezlo robe u vrednosti od 889 miliona evra, dok je uvezlo 6,38 milijardi evra, što je dostiglo najveću stopu uvoza od posleratnog perioda. U 2023. vrednost izvoza bila je 819 miliona evra, uvoza takođe 5 milijardi 878 miliona evra.

Tokom ovih godina nezavisnosti, zemlja je zastala u izgradnji železnice i razvoju javnih preduzeća kao što su „Trepča“, „Infraskosi“ i Telekom, a 1. januara 2024. godine se dogodilo dugo očekivano dostignuće za zemlju - liberalizacija viza za slobodno kretanje građana u šengenskom prostoru.

Tako je Kosovo posle proglašenja nezavisnosti uspelo da uđe u skoro sve međunarodne finansijske organizacije, Svetsku banku, Međunarodni monetarni fond, Evropsku banku za obnovu i razvoj, ali ne i Biro zelene karte, što ostaje uslov za članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama.